Тишина Тијаније
Обасјана распршеним зрацима
Златног доба које надолази

Тишина Тијаније
Моћна мирујућа трка
Алхемије мога средишњег Срца

Тишина Тијаније
Посматрам прсте на рукама
Созерцавам једнакост неједнаког

Тишина Тијаније
Голокож непоседован – све волим
Ничега више нема осим Лепоте

Ти-шина Ти-ја-ни-је
Богојав у поноћ отвара Небо
Са прхом узлећем крилима Слободе
И летим тамо где у себи нећу моћи
Васцелу-разиграну Васељену да зауставим

Фото: Фототека Србског Журнала