Category: All
Драгана Штилет: Жива је шума

Жива је шума
Зар нисте знали?
Треба да чују и велики и мали
Дрвеће живи, расте цвјета
Без њега нема опстанка свијета.
Дрво је кућа
И храна и кров
Дрво је хлад и топао дом.
Дрво нам даје и књигу
И лист
Због њега нам је
И ваздух чист.
У шуми дишеш слободно, чисто
И без ње ништа није исто.
Она ти пружа и мир и лијек
Чува те, снажи за дужи вијек.
Жива је шума
Зар нисте знали?
Добро је чувајте и велики и мали.
Фото: Шума; Википедија
Божица Везмар: Сусрет

У твом оку ноћас су звезде
Уместо сна ту је она
Посматра те
Са жељом да буде вољена
У срцу јој се враћа време
,, Ах, лепе успомене“
.
Гледа га
Коса
Под месецом блиста
Руком му преко чела прође
Под прстима осети жар
Полако страх из срца нестаје
Помисли:
,, Он је мој дар“
Сећа се да је његов додир
Био посебан лет
Знао је да воли
Она, само она била је његов свет
Знали су да се никада
Време неће вратити
Уместо сна остају загрљени
У љубави заробљени
Фото: Фб страница – Coloform Garden
Драган Симовић: Древно Предање са Пупка Стриборије

Раа и Подраа у Вечноме Стварању
Ананда Срб Инда беседи о раси Људи Богова,
те о расама Људи Звери и Људи Рептила.
Свет није постао на Почетку, нити ће нестати на Свршетку.
Почело и Кончело постоје само у Вечноме Сада.
Вечност је, уистини, Вечно Сада.
Створитељ Ствара у Трену Вечнога Сада.
У Стварању нема ни Прошлости нити Будућности.
Ништа није Постало, Ништа неће Нестати.
Оно што ми мислимо да је Постало, то само Јесте!
А Оно Што Јесте, то не може нестати.
У Вечноме Сада, које јесте Вечно Стварање, стварају истовремено и Раа и Подраа.
Раа је Пра Светлост; Подраа је Пра Тама.
Раа је име за Сваргу, Сварога, СвраРгу.
Он Јесте Створитељ Који Без Престанка Ствара.
Све што је Раа СваРга Створио то зрачи Милосрђем и Пра Светлошћу.
То и јесу Божанска Бића Светлости!
Подраа је Подражавалац, Опонашалац, Имитатор.
Он у свему подражава и опонаша Створитеља, будући да је веома паметан, уман, разуман, бистар, интелигентан.
Сва она Бића која Ствара Створитељ, ствара, истовремено, по угледању на Створитеља, и Подраа, само што су та бића без Милосрђа и без Светлости!
Заиста, постоје две врсте, две расе Људи!
Једни су Бића Светлости, а друга Бића Таме.
Те две врсте Људи, споља гледано, јесу по свему исте; зато што је Подраа савршено вешт у опонашању Свеколиког Створитељевог Дела.
Рекло би се исти, а у суштини тако различни!
Све је исто, на први поглед!
Само што људи које је створио Подраа немају два Створитељева Начела – Начело Милосрђа и Начело Светлости!
Начело Светлости јесте Начело Љубави!
Сада ти је јасно, сине Стриборе, зашто су људи тако различити – различити као Небо и Земља, као Светлост и Тама!
Погледај око себе, и видећеш Људе Богове, а поред њих ћеш одмах запазити и Људе Звери, Људе Рептиле.
У Праскозорје Стриборије, тамо где је Бели Пупак Света, обитаваху Људи Богови.
Потомци Људи Богова јесу Стриборјани, Прото Срби, ВедСрби, Пра Срби.
Данас више ништа није као Некад!
Стопили су се Људи Богови с Људима Зверима, с Људима Рептилима.
Због свега овога што се данас дешава, а што је последица мешања Људи Богова с Људима Зверима, тешко болују и Небо и Земља!
Праискони, правасељени бол, гле, данас осећају сва Бића и сва Суштаства у свим световима Пра Васељене!
Стога се преусмерава Сваргино Ковитло ка Језгру Пра Светлости, да би се Људи, као и сва ина Бића, ослободили праисконе боли.
Буди приправан, сине Стриборе, у Времену надолазеће Пра Светлости, која ће сва Бића, најпре на Земљи а потом и другде, запљуснути Дивотним Божанским Милосрђем.
Кад кажем: буди приправан, то значи: остани будан!
Отвори све своје унутарње висарге, да би те Пра Светлост без сажегнућа прожела, и Дивотним Милосрђем испунила, те да се узнесеш у Славу Богова и Предака!
Фото: Магија словенских Богова; Википедија
Велика Томић: Крв моја – у крви мојој тече

Ближа од близине ваздушног ноја
Молована, најшареније колорите
У барци ми љуља
.
Сваки немир стиша у мени
Некако ми глава високо стоји
А детиња крв проструји
У крви мојој
Фото: Фб страница – Flawers und Nature
Владан Пантелић: Ојутрење у Тијанији

Ж и в и м данашње јутро у Тијанији блаженој
Јутро препуно увида као јучашње и сутрашње
И лепо као осмех и девојка и плаветни видици
Прелеће гавран и криком зове јато на руштук
.
Магла се придиже али бојазно обилази мој дом
Она је жива живцијата и води је дух замагљивач
Тачно зна кога или шта треба у невид да баци
Не улази никада у дом бића која знају свој пут
.
Ложим ватру кувам и пијем тротравка чај лекић
За јако Тело стваралац Дух и контакт са Душом
И гледам трооко на исток у лопту Жарка Сјајка
Учим од њега несебичност и безусловно давање
.
Мајка Природа – свеобухватни и делатни учитељ
Птичјим цвркутом збори како се узносе молитве
Камен белутком у спокојству влада ватром у себи
Планином наслоњеној на небо отвара видике дуге
.
Родна румена јабука – за загриз изазива вечни
Поветарцем учи како се милује девушка стасала
Фото: Храст Исцелитељ; Википедија
др Александра Бајић: ОЗРЕН – ЈЕДНО ИСТРАЖИВАЊЕ БАЛКАНСКЕ ТОПОГРАФИЈЕ-4

ШТА СМО НАШЛИ НА ОЗРЕНУ КОД САРАЈЕВА
У склопу планинског масива овог Озрена нашли смо брдо ВИДОТИНУ, брдо Буковик, као и врх КАПИЋ висок 1266 м. Претпостављамо да је на том врху било „капиште“, то јест да се ту налазио Видов идол са КАПОМ, која је карактеристична.
У близини су брдо и село Озрен, као и Девина планина, брдо Бороваци Кобиља глава.
Већ смо поменули суседно брдо Рагодост, које у близини има брдо Требјеш. Тако смо претпоставили да је брдо било посвећено Радогосту, Видовом брату.
Међу воденим токовима нашли смо речицу Каљину, (Калину?), Бабин поток6, Марин бунар (могуће по Морани), као и речицу Лелетву, која своје име дугује Лелији (Љеља, Јела, Лада).
Јужно од Озрена налази се планина Требевић, на којој смо нашли Кобиљ-до, Алине воде, Требежајски поток.
На југоистоку је планина Јахорина, која чува успомену на митску воду Јахорику, воду заборава.
Претпостављам да је планина добила име по мноштву лепих извора и потока, међу којима смо нашли поток Колуну као и Колунску реку, за које се може сматрати да су се некада звали Калина и Калинска (Калинина) река.
ШТА СМО НАШЛИ ОКО ОЗРЕНА КОД МОСТАРА?
Западно од Мостара а и од овдашњег Озрена налази се планина ВЕЛЕЖ (раније Велеш),са четири истоимена врха, успомена на дебелог („товног“) Велеса, Вељеша.
На јужним падинама Вележа налази се Буковица, брдо и поток. Одмах у близини је и Капињак (вероватно капиште, место где се налазио кип идола), нешто северније од овог топонима налази се топоним Бован, (исто име као Бован код Сокобање), а овај назив такође означава место где се налазио дрвени кип паганског божанства, касније од хришћана погрдно назван балваном.(балван-болван-бован)
У околини овог херцеговачког Озрена налази се највише топонима са Видовим именом. Ту су Видовићи и Васиљи,
Видово поље, варошица Вид, Витина. Веома необично је што смо петнаестак километара југоисточно од овог Озрена нашли КАЛОЈАЊ, трачко (неки аутори кажу да је дачко) божанство које одговара словенском Јарилу. Реку и речну долину Требижат смо већ поменули.
-наставиће се-
-фото-Озрен код Сарајева – Википедија
Текст приредила Верица Стојиљковић
Тијана Василијевић: Народ родио род

Народа у родном селу
Пуно порода ове године
Крушака трешања
Изродило се родбине
Прва испод родне крушке оскоруше
без градског породилишта,
у природи родила се
Породица родитеља славе јој рођендан
Код рођака Родољуба
Чила ко уродна трешња
Током зиме препорађала се
Сродна мајевачи
Ко допрла рода родним гранама
Родослов читавог рода
Фото: Србски народ у ЦГ; Википедија
Анђелко Заблаћански: Жена – Светилиште

Она није територија, већ светилиште.
Њено тело не жели да буде освојено —
оно жели да буде примећено,
препознато,
позвано.
.
Њена кожа је храм
и свако место где је дотакнеш,
може постати молитва —
ако то не радиш као да узимаш,
већ као да дарујеш себе.
.
Њено да — више је од жеље.
То је њено поверење,
њена одлука да се открије пред тобом
као што се небо отвара само кад верујеш у сунце.
Љубав не почиње у кревету,
већ у погледу који пита, а не узима.
.
Њено не — твоја зрелост да волиш.
Ти ниси мањи кад прихватиш границу.
Ти си већи јер знаш да љубав није глад,
већ уметност чекања,
уметност слушања.
Фото: Народна ношња; Википедија
Зорица Зоја Младеновић: Ноћна тмина

– Нико осим људи самих не може растерати ноћну тмину.
Док не упознају Светлост и не крену за њом,
све до тада ноћна тама ће живети у срцима човечијим.
– Знам да само својим делима за добробит рода морамо ићи.
Све знам, али ме нека зебња обузима…
Зашто је зло населило срце и Душу њихову?
– Жеља за туђим, стомакоугађање, лењост душе…
Све им је помутило разум. И све то ће их изједати изнутра,
и велика туга, и пометња биће у њима јер их је хлад таме обузео.
Тамне силе се труде да све душе одведу у свој Пакао,
маме их ласкањем, неистином, прождрљивошћу, похотом…
Пуне их, само да скрену са правог пута, да лутају по вечном мраку.
– Ох, љубљени мој, знам да мораш ићи само путем своје савести… Као и ја…
– Морамо чинити све што је потребно да заштитимо Род свој.
Мирни у миру, борбени у борби.
Из моје књиге – ПЛАВИ КАМЕН
Фото: Ноћна тама; Википедија
Нада Аничић Црљеница: Дарујте ми дољу цветну

Дарујте ми дољу цветну где смисла су дарови
Блажену топлину да срце осветљава
Под крилом птице светле небески ловори
Градови расту у постељи која не спава.
.
И жутомиље – овде живот чини златним
Јер музика песме пламеном зрачи
Само када је најдражим пољупцем схватим
У сунцу жеженом где су вечни ткачи.
.
То мој стих- сав румен у тишини
Плам је оку голубице што се небом гнезди
Мој стих, лепота је нова на површини
У дољи цветој бокор, ко лепза паунова.
.
Најлепша блага прате мене – дарови
Блажена топлина што живот осветљава
На длану мом искре небески двори
И градови расту у постељи која не спава.
.
Дарујте ми дољу цветну…
Фото: Баштенско цвеће – цветна долина; Википедија
