Ана Милић: Ти-шина

Тишина је
као земља плодна
пролеће што чека-
музика живота невидљивог
из семена што се буди
поглед мој
што претходи
осмеху Твом
Тишина моја
сва о Теби пева
Фото: Тишина је битна…; Википедија


Тишина је
као земља плодна
пролеће што чека-
музика живота невидљивог
из семена што се буди
поглед мој
што претходи
осмеху Твом
Тишина моја
сва о Теби пева
Фото: Тишина је битна…; Википедија

Кад се од човека прави ребро свако је Бог.
Срце има пријатеље, мозак је усамљен.
Тело сваког тиранина потопљено у народ истискује онолико народа колико је тиранин тежак.
Самоубиство поред толиких џелата директно је неинтелигентно.
Мали народи болесни су од великог разумевања.
Љубав између омче и куке плаћа врат.
Добар вођа тражи било какав, може и мали народ – државу поседује.
Слобода, једнакост, братство! Да вам не буде много? Изаберите нешто.
Присуствоваћемо невероватном развојуљубави према радницима и ништа слабијем развоју мржње раду.
Ми чувамо братство и јединство чак и од своје браће.
Ветеринар сам четрдесет година, а још нисам видео овакву стоку.
Откад сам чуо шта мислим, не верујем у то шта чујем.
Фото: Фб страница – Fractal Multiverse

Велико царство цара Навуходоносора
Војна сила драго камење свила пуно злата
Испуњен освајачки сан у гену ношен
Мирно спи Навуходоносор једне ноћи
Било је то друге године његовог царовања
.
Усни цар сан чудак ум моћни узнемири
Сан је био невидан свим дворским жрецима
Сетише се младог трооког сужња Данила
Разуме-оца свих тамних утвара и снова
Који дуго дуго лежаше у царској тамници
.
Сањао си узвишени царе лик велик и страшан
Главе златне груди од сребра стомака од бакра
Ногу од гвожђа стопала од глине и гвожђа
И видео си у сну и камен који лик разбија
Царство из глине и гвожђа биће царство Божије
Сањао си царе сушту истину до пошљетка
***
Отекли су пророк Данило и цар Навуходонор
Духреком која носи чисте али и храбре у Ириј
Распукла се глава лика – моћно златно царство
Потом се разлило сребро из Прасребрног језера…
У царству Творца постоји много језера свих боја
Отекли су пророк и цар извире пето пророштво..
Фото: Свети пророк Данило; Википедија

Знам да ћемо се срести,
јер то тако треба да се деси.
Ти, мили мој, буди то што јеси.
Препознаће нам се у маси тмурних,
небески осмеси.
Ја ћу ту стајати
као мала срна, изгубљена, неснађена.
У магли илузија покушаћу да те следим.
Желим вечно да блистам,
не да из сећања твог избледим.
Ево, само мало да се средим
и одмах ћу да полетим
у загрљај твој,
једини, једини мој.
Мало сам се успавала,
некако мангупски измотавала,
али да сам те тада знала
не бих залутала у прашуму греха
нити бих послушала кнеза овог века.
Ипак, знала сам да ме иза таме
баш твоја небеска светлост и свесност чека.
Твоја љубав лековита,
као да цео мој живот између редова чита,
она само воли и ништа не пита.
Знам да ћемо се срести,
јер то тако треба да се деси.
Ти, мили мој, буди то што јеси.
Препознаће нам се у маси тмурних,
небески осмеси.
Ја ћу ту стајати
као мала срна, изгубљена, неснађена.
У магли илузија покушаћу да те следим.
Желим вечно да блистам,
не да из сећања твог избледим.
Ево, само мало да се средим
и одмах ћу да полетим
у загрљај твој,
једини, једини мој.
Мало сам се успавала,
некако мангупски измотавала,
али да сам те тада знала
не бих залутала у прашуму греха
нити бих послушала кнеза овог века.
Ипак, знала сам да ме иза таме
баш твоја небеска светлост и свесност чека.
Твоја љубав лековита,
као да цео мој живот између редова чита,
она само воли и ништа не пита.
Чекала сам тај поглед којим све разумећеш.
Вапила за загрљајем којим бол излечићеш.
Жељно сам чекала тај небески сусрет.
Знала сам, отвориће се неки нови свет
у ком није као овде,
анђелу забрањен лет.
Фото: Руке – Небески сусрет; Википедија

Сутра никад неће доћи…
.
Поздравите нашу децу
Нећемо им никад стићи
Пољубите родну груду
Нећемо јој више доћи.
.
Изгубљена беше она нада једна
Њом живело и старо и младо
Сада поклич ветар негде носи
Доловима зеленим на златној коси.
.
Ту сад јоште Живот-Дрво цвета
Подно њега густа расте трава
И мириси што свој души годе
Под њим санак бива јава.
.
Опрости ми коб сву ту сада
И знану и незнану сваку реч ти,
Идем камо мене крила духа носе
Радуј се! Стопе ходе рајем босе.
.
Сутра никад неће доћи
Јер дошло је све у јаву сада
Деца с’нама живе сне низводе
Родна груда поново је млада.
.
Да ли грми ил’ се земља тресе
Да ли Небо силази сред Јава?
Све у нама умрло је
Да се роди Душа наша права.
.
Не бој се!
.
Извор-Звезда Род
Приредила Верица Стојиљковић

Реч си ми дао да ћеш ме из тела узети када дође време
и на длановима ме унети у себе
док не станемо пред олтар прастварања…
Реч си ми дао, души обећао и сат и дан тог последњег сањања.
.
Реч!
Мало је људи поштују,
.
мој ратниче!
Кад гледам јелене, на нас ме подсете
и животе претходне ван ове Јаве,
светлост сједини испод твог оклопа
руке нек душу у твоју ставе!
.
Слика-Шишкин
Приредила Верица Стојиљковић

Стооој Ветре моћни!
Утишај хук једро смири
Мисли своје да саберем
.
Намигујеш руке да раширим
У облаке да ме пренесеш
.
Да се смејем са муњама
Да ми срце грмљавином туче
.
Да корен по трагу птица распем
Као маслачак душу своју –
Из облака да процвета
Фото: Маслачак; Википедија

Куда ли ћеш Србине брате
Какве те црне слутње прате
Зашто одлазиш из свог дома
Стушти ли се опет вјековна судба погрома?
.
Па докле више сјећања да тјерају
Прљавим вешом што га по свијету стерају
Доћи ће време у свој кал да заглибе
Сви они који се гнустости не стиде.
.
Тешке ланце да ставе робу
Он никада неће престати да сања слободу
Српску су душу оковали
Свијест јој сумњом затровали
Да нема више чему да се нада
Сем новом погрому и судби да страда.
.
Наше су поворке пут за одабране
Упрти терет српства не дај да те обмане
Цијена за вијечност скупо се плаћа
То знају са небесанаша преклана браћа
А живот памти и све једном враћа.
Фото: Сарајевски погром 1914, год: Википедија

Драгачевско славно и дивно село Горачићи
За нас поете и васељенске пралуталице
Излет водио маштовити сликар Бож(ј)и-дар
Осмехнути Јарило вирка иза планине Јелице
Лете птице певају петлови земљаре ратари
.
Велика шаховска табла на отвореном
Поприште за без-бедну духовну борбу
Ратнички распоред две разнобојне војске
Њихова краљевска величанства у средини
Прате их верне краљице најжешће ратнице
.
Са обе стране напуњени ударни топови
И оседлани коњи за жестоки истрк спремни
Официри испеглани поред краља и краљице
Испред пешадијци навикли на брзе ударе
И спремни да први полегну као снопље жита
.
Градитељи шах-табле поручују кроз Потку
Силесијама и предаторима белосветским
Овим у Јевропи и оним преко велике баре
Трубите у Гучи играјте – ракетама не звецкајте!
Узмите се у памет скратите језик идите кући!
Фото: Планина Јелица, села; Википедија

Дочекаћу и ову јесен
У овоземаљском врту
Златну, у жутом цвету,
Латица разних боја.
Жутилом попрскану
Седамдесет четврту.
.
Дочекаћу и ову јесен
Са крилом Михољског лета.
Кад точак сећања вратим
Јавља се тиха сета
На јесен младих дана
Шум лишћа под ногама.
.
Дочекаћу и ове кише
Што сипе, понекад царске
Кише једне јесени
Са ликом на мостарске.
Што буде чежњу у мени,
Да вратим дане и сате,
Подигнем лишће свело,
Зелено ветру вратим,
Док није пожутело.
.
.А онда, опет стварност,
Јесен јесени моје.
Застаје у мом оку,
Разлива предивне боје.
Из душе сетне риме.
Јер ми остаје само
Да кекам бели плашт зиме.
Фото: Јесење пејзаж; Википедија