Много се прича о времену, поглед се често баца ка небу. Ослушкује се да ли ће падати киша  или  бити сунчано,  вруће, хладно.. Млади се ослањају на временску прогнозу, а стари слушају говор тела. Имају своје сигнале који непогрешиво говоре какво ће бити време. Ако боли кук, биће хладно и кишно,  док отекли лакатови и  колена, слуте влагу и отопљење, судећи по томе, биће овако или онако. Популација средњих година, не стиже да обрати пажњу на време, али у ташнама и колима носе приправне кишобране.

Сељак по небу и заласку сунца зна, какав га дан очекује. Он није метеоропата, јер по читав дан проводи у природи. Гази земљу, седи на камењу, трави. Пије изворску воду. Поглед му пуца од хоризонта до хоризонта. Руке додирују биљке, плодове, семена..

Људи рођени у граду, окружени бетоном, по јутарњем одсјају фасада комшијских зграда знају какво ће бити време, како се прелама сенка преко прозора, којом јачином се одбија сунце о зидове.. Они углавном својим расположењем, а и телом, слуте сваку промену времена.

Ове године смо имали  право, лепо пролеће. Лагано смо улазили у топли загрљај лета.  Март је ушетао као стидна невеста. Април  кочоперно мењао облаке, као фрајла шешире. А мај је донео лагану топлину, као дамски осмех.

Једне године у мају, трешње су цветале и зревале, у истом месецу..

Срби најпре морају да победе страх у своме срцу, па ће тек потом победити и све непријатеље своје.

Страх нас чини јадним, бедним и нечасним; страх нас понижава до скота.

Страх је узрок нашег робовања; наше робовање је последица нашег страха.

Када се ослободимо страха, када победимо страх, тада ћемо и бити слободни.

Слобода се осваја; за слободу се бори.

Ко није спреман да се бори за слободу, тај никада и неће бити слободан.

За слободу се боримо из дана у дан, из часа у час; свагда и навек без престанка.

Слободан је само онај ко је слободан у своме срцу, у својој души, у свом духу.

Ко не снева и не пева о слободи, тај неће ни живети слободу.

Стварност је оно што носимо у себи и собом, оно што из нас исијава.

Страх није својствен бићу Србиновом.

Србин није биће страха.

Да би Србин био Србин, он најпре мора да победи страх у своме срцу.

Све после тога, гле! доћи ће само по себи.

.-Извод из лирских записа-

Фото: Моћ и новогодишња ноћ; Википедија

Желим нам свима
да откријемо у себи
зрно доброте,
пажње,
зрно љубави,
нежности,
зрно разумевања,
толеранције
зрно светлости душе.
.
И да из тих зрна
никне шума
густа,
зелена шума воље и енергије
шума која ће променити свет
И која ће подстаћи
да настане свет
у коме ће људи бити радосни.

Новогодишња ноћ, 31. дец. 04.

 

Све полако у годовима слажем

Ево ме на врху

Ту где је бреза најтања

Име ти пишем

Да сунцу будеш најмилији.

Из књиге „Спој ми наличје лика, Анђеле мој бели“

У сну варљивом замро си, Роде,

не уздижеш се небу и светлости,

ни јарки сјај сунчев не буди ти наду

у радосно свитање будућег јутра.

.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог,

унутарњим видом читај повест своју.

Види и ослушни,

храбри преци твоји усправно иду,

после тешког боја слободи кличу.

Види и ослушни,

витезови горди у одорама сјајним

на виловитим коњима у свануће језде,

јека се чује и гласови су јасни,

из далеких времена дозивају те.

И знај,

живе сени предака твојих довикују

да светом земљом глас слободе пустиш,

да гласом силовитим ућуткаш лажљивце,

да језике свежеш великашима својим

што ти ватру жарку у души утулише,

што те без милости у сужањство бацише.

.

Пробуди се, Роде, из сна мртвог.

Витезови сјајни, срчани и поносни

твојом повешћу часно и истрајно језде,

и дозивају те из блиских и далеких времена

са светом земљом глас слободе пустиш.

Фото: Велики (морски) талас; Википедија

Смрт је само талас
Који руши наш пешчани замак,
Гледа нас из прикрајка
И сравни га одједном, намах.
.
Пешчана плажа и даље постоји
Долазе нови креатори,
Свако се труди и напиње
Да га гиздавог створи.
.
И тако из дана у дан
Мешамо песак са водом,
Правимо чудне замкове,
Под овим небеским сводом,
.
А талас се смешка, љуљушка,
И најбољи правац мерка.
Уствари смо само трун и трен,
А мислимо да смо појава ретка.

Фото: Астронаут; Википедија

Ја сам више од возача
ја сам више од сплавара
ја сам више од јахача
и више од кормилара
.
Изнад облака и птица
ко небески неки скаут
истурена извидница
– ја сам децо астронаут!
.
Као дрен сам здрав
Храбар као лав

.
Пет пара не дам за то што сам сам
у свемиру целом близу Сунцу врелом
.
Лешкарим у своме васионском броду
крстарим по плавом и бескрајном своду
и осећам … осећам слободу!

Фото: Фб страница – Мy Purple Lovers

Зашто хоћеш да опевам тугу,

зар да јој дамо и речи?

Погледај страну, ону другу,

лепота се свуда пречи.

.

Ако ти се негде бар ко нада,

једва чека да се јавиш,

нестало је бар пола тог јада,

половину занемариш.

.

Мирис ваздуха после кише,

среће зрно вуче да клија,

не жали оне којих нема више,

њима већа милост сија

..

Огледало бића има две стране,

бирај куда ћеш да гледаш,

свему можеш увек наћи мане,

када решиш да се предаш.

Фото: Дритан Абазовић,премијер Црне Горе

( Најпрече је да будемо људи )

Сједећ’ јутрос на сунчаној плажи

Хтјех одушка дати своме перу

Срце ми се пјесничко одважи

.

Па стах писат’ писмо премијеру !

Јуче негдје видјех те у штампи

Како с тугом великом на лицу

Праћен свитом државних главара

.

Обилазиш варош Сребреницу

Ту си стао испред споменика

У од’јелу црном и кравати

На стратишту крвавом и клетом

.

Гдје је многа закукала мати

Гдје кроз горе и планине клете

Још рафала одлијеже одјек

Из земана злокобних и мрачних

.

Кад је тешко било бити човјек

Кад од ратних хукова и бура

Тешко бјеше наћ’ икакав заклон

И нека си , немам ништа против

.

Свака жртва заслужује наклон

Поштовање људски одат’ треба

Свим сузама што из ока лију

Јер бол не зна за расу и вјеру

.

Туга нема народ ни нацију

Сви си људи драгог Бога бића

Сви смо дјеца једног истог Сунца

Ал’ због чега вео Сребренице

.

Скрива страшни покољ код Братунца

Ти си јуче на стратишту клетом

С емоцијом у дрхтавом гласу

Од’о почаст Ахмету и Мују

.

Мухамеду, Фериду и Хасу

Ја вјерујем да си био искрен

Да си срце пружио на длану

Ал због чега на тај исти начин

Не одаде почаст Слободану

.

Због чега ти и за тим дјететом

Горка суза из ока не кану

Због чега ти душа не зацвиље

При помисли на малу Мирјану

.

Због чег’ тамо с дружином не пође

Због чег’ тамо „Не скинусте капе „

Над ракама српских мученика

Што за правдом из гробова вапе

.

Због чег’ на гроб њихов не положи

Букет ружа или орхидеја

Ти којем је грађанска држава

Свето слово и света идеја

.

Моје перо због те је неправде

Себи дало право да ти суди

Да ти каже с прекором очинским

“ Најпрече је да будемо људи „

.

Па пут други, и у тај крај пођи

Душу своју од гријеха спаси

Буди човјек , немој дијелити

Људске жртве по вјери и раси

Љубавник долази, љубавник долази
Расчистите му пут!
.
Он тражи срце
Покажимо Му га.
.
Вичем:
“Ја сам тај кога си дошао да ловиш!“
.
Он одговара кроз осмех:
“Нисам ја дошао да те ловим, него да те спасем.“