Фото: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

FotoЗаљуби се у све оно стварно и нестварно,

Заљуби се у шумски дах, али немој само

У оно што долази на мах,

Јер љубав није шах.

Заљуби се у љубав ријечи и у све оно

Заљуби се у жар воде вреле, у људе блескасте а зреле,

Заљуби се у оне што љубав желе,

Али и у оне што на њу чекају само,

Заљуби се у море, планине и зоре,

А знај да љубав и птица у гори тражи,

Зато је несебично и покажи.

Национализам није ту само за освајање територија, за васпитање четника и војника, за отпор према силеџијама и неправди, него је он за сав живот ту, и за онај већи део живота кад војници, по свршеном послу, поскидају оружје, и, осим војничког, имају свој грађански понос и своју индивидуалну амбицију. А тај национализам ми још немамо.

Не. Код нас се сада, после славних победа, мора испупчити и један унутрашњи идеал, да будемо и у себи бољи, и пред собом бољи, сами од себе бољи, бољи данас него јуче и прекјуче, бољи ја него ти, бољи ти него он. Јер има само један начин да се буде националан, а то је да се буде увек националан. И има само једно средство за то, а то је што шира, што боља, што човечанскија култура, јер само тако културан човек је, без емоција и без сцена, у свако доба родoљуб и националац.

Националност није, као што се обично мисли, заграђивање, мржња на све не наше и претња песницом из велике одвојености и отуђености. Национализам је и у том, у суровом елементу народног живота, али стални, еволутивни национализам је ведро лице, отворена памет, отворено срце, несебичнoст.

Од Кулина до данашњег дана

племенитост род мој своју чува.

Освајачу сваком био брана.

Живи огањ из брдских станова.

.

Вукови им учитељи били

да хајдучки Турке нападају.

Што робили братству су делили

да прехране ситну нејач своју.

.

Чувен хајдук Зеле Куљић био.

Ситиница му била утврђење.

Царску џаду он је царинио

а кнежевско имао знамење.

.

Кнез врањштански Јован га родио

да витештвом он ка миту пође.

Син му Божо пушку дограбио

да са њоме Невесињу дође.

.

Божови синови Албанију прешли

за слободу српства васколиког.

Америку часно напустили

добровољно рад циља великог.

.

И потомци солунских ратника

за слободу часни бој су били.

Узнели су славу од предака

да робују никад нису хтели.

.

У Колевци светло засијало.

Рогојевски васкрс најављује.

Са Ситнице море обасјало

Бож’ју лучу свету обзнањује.

Фото: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

Фото:Шумска вила;Википедија

Остани ми ту под главом,

Немој ићи, ниси дете,

Заплави се сном ко јавом

Док зла студен кроз ноћ мете.

.

Док бесмртне шумске виле

Свијају ми смрт кроз таму

Спусти оне речи миле

У самоћу и у чаму.

.

Коњаници црни јуре,

Њихове ме кољу страже,

А песме из касне уре

Главу моју сада траже.

.

Бестебица ноћас тиња,

Спаљује ми споро кости,

Било би дивно да те има

У овом часу коначности.

.

И да ме се сетиш бар на час

На рубу кошмарне ноћи ове,

Тек мало, мало да буде нас,

Тек мало оног што срећом зовем.

Фото: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

Фото: Л. Цокић, солунац; Дан ветерана; Википедија

Отац мога оца,

тачније мој деда,

био је Солунац и човек првог реда,

цењени бирократа између два рата,

између дединог и свог рата.

(Мој отац неспреман свет да гледа,

побуни се против деда,

а деда човек правог реда,

да задржи добре позиције старе,

на сина студента посла жандаре.)

Мој отац тачније мој тата,

био је првоборац партијски тата мата,

цењени бирократа после рата.

У жељи да свет својим очима гледам,

да се пре не предам,

истине су успјеле да ме схвате,

побуних се против тате бирократе.

Господо тате и маме даме,

точак Мерцедеса није точак хисторије,

а отац одмах на ме кордон народне милиције.

Мој деда све то гледа,

и бркове суче,

сећа се мог оца од јуче,

и свог од прекјуче.

Оточке плака.

Ражалило ми се на големо,

на живот што мину у ич, ништо.

.

Баба, вика:

– Куде гу збрца лепотињу? У лошотињу?

Ајер, да не види, ни главче да не дигне,

ни сомунче сас рат да не изеде,

куј ми те поведе на тај пут!

.

Татко ми беше љут, а и мајка сас њега

што побега у Бел Свет.

Не ће ми зборив, работу да не растурив

у жучку поганију да не турим,

какој клупче, смотуљку.

.

Тури гу сама сас тврдо лејче.

Е, девојче, девојче… домазлак, не је једнак!

Баба, каза.

Фото: Милена Павловић Барили

Од доласка силних вода

избледела је главна улица.

Али за нас

што не можемо ходати

важни су само хоризонти.

У крилу свога спокоја

живећемо у миру

непокретног напретка.

Нећемо хтети да боље схватамо –

јер речи

нису по нашој ћуди.

Побелећемо

у дну опште тмине

лишени покрета,

у тишини

дозволићемо да спадне

терет који смо сматрали својим.

Фото: М:П:Б: Цртежи; Википедија

Осмијех је

карта за путовање,

раскрсница између

радости и туге.

Осмијех је

ноћна птица

застала

на свјетионику.

Осмијех је

застава с јутра

на лицу

пораженог побједника.

Фото 1 и 2: Фб страница – Paradise Flowers & Roses

Фото: Фб страница – …flowers

Спознах с тобом сопствену целину

У пољупцу све што ћутња збори

Јутру чедност и страсти суштину

С тобом осмех украо сам зори

.

С тобом видех поноћ како свиће

Месечину у подневном сребру

С тобом спознах у старцу младиће

Уздах чуван у витоме ребру

.

У дрхтају тела загрљених

С тобом спознах и друга у жени

У засенку снова порушених

С тобом нађох корак изгубљени

.

С тобом осмех украо сам зори

Јутру чедност и страсти суштину

У пољупцу све што ћутња збори

Спознах с тобом сопствену целину

.

Фото: Фб страница – Rosinski

Након отварања Светог Канала и спајања са Извором Свете Хране, Божице Мајке, Свете Ријеке Сарасвати, отвориле су ми се и Спознаје о врло важним Аспектима Божанског Односа Жене и Мушкарца.

.

То изгледа овако (оно што ми се отворило):

.

Жена и Мушкарац, који се налазе у Божанском Љубавном Односу, требају све учинити у циљу максималног могућег чишћења свих својих структура, тијела, аспеката и иначе свега што је икада било, што јест и што ће бити у било каквој вези с њима.

.

Прије остварења максималне чистоће не би требало ступати у интимне односе!

Првенствено се ради о прочишћавању тјелесних структура, јер је у њима садржано највише старих, утјеловљених пријашњих д‌јеловања унутар свих могућих девијација, које се не односе само на конкретне особе, већ и на све остале повезане на било који начин с њима.

.

Овд‌је се највише треба обратити пажња на пријашње партнерске везе, јер је њихова вибрација најјаче утиснута у конкретну особу.

.

Из тог разлога се препоручује извођење темељите, радикалне куре чишћења, најбоље у виду Панча Карме, прилагођене конкретном случају.

Приликом исправног извођења оваквог облика чишћења, велики број структура излази на површину и кроз све видове примијењених терапија, бива прочишћено, често уз особну спознају о чему се ради (уколико је потребно у циљу развитка).

.

Чишћење треба обухватити све доступне разине!

Тек тако прочишћени Божански Љубавници улазе у Акт Свете Љубави, предајући се једно другом у свим својим Бивањима. Таква је Љубав Света и посједује Снагу спуштања и живљења Неба на Земљи, како за себе и своју обитељ, тако и за сва покољења у свим правцима Времена.

.

Дубоко понирући једно у друго у неизрециво чаробном, испуњавајућем Божанском Љубавном Чину, њихове кристално чисте структуре се мијешају, међусобно се оплођујући и оплемењујући и то на слиједећи начин:

-Док њен Божански Љубљени осваја све њене Свете Дубине, она га потпуно обуима, усисавајући његову Божанску Мушку Енергију, као Свети Вјечни неодвојиви дио себе, снажним скупљањем свих својих љубавних мишића и ткива, увлачећи тако Ту Свету Енергију у себе и оплемењујући је унутар себе својим д‌јевичански чистим Бићем.

Тако оплемењена Његова Енергија бива умногостручена и Њему враћена кроз Њене Свете Дојке, струјећи податно из брадавица према Њему у својој снажној тежњи да му безрезервно припадне.

.

Други Свети Правац враћања оплођене и оплемењене Енергије јест путем Хипофизе и тјемена. Тако се успоставља Вјечни Љубавни Торус, као Свети Прстен Вјечног Љубавног Тока између двоје Божанских Љубавника.

.

Та Енергија бива оплемењена и оснажена Енергијом Свете Ријеке из Небеског Извора, улазећи кроз Свете Стазе Жене – Љубавнице, текући преко груди, језика и матернице, преко Љубавних сокова у све структуре Њеног Божанског Љубавника, обухваћајући га и хранећи га неизрецивом снагом и Љепотом Љубави Божице, која га одводи увијек даље, у Њему увијек нова и увијек заноснија и привлачнија Пространства.

.

Двоје Божанских Љубавника се непрекидно узајамно хране и тако заједно развијају, прелазећи једно кроз друго у увијек више Разине, унутар Љубавне медитације у којој не постоји двојност, постоји само и увијек Јединствено Божанско Биће Љубави и Свјесности Себе као безграничне Креације.

Љубица, Passau 2012

Фото: Фб страница – Paradise Flowers & Roses