О, Мајко, Велика и Премила!
Како је тешко, и претешко,
Бреме пораза и сиромаштва,
Гле, у свету у којему никада
Не бејах мио и драг гост!
*
Велика Мајко – Ратнице Светлости!
Још се једино у Тебе уздам,
У свету који никада
Не бејаше мој!

***
Предели душа
Љубици Раичевић, сетној души словенској,
из Града подно Копаоника.
.
Стварност је само оно
Што смо сневали, негда!
.
Рекао би ти брат, посвећени,
Загледан у даљине сетне, –
С ону страну пурпурна обзорја.
.
Тако би, уистини, сведочио онај
Што пределе душа слика,
У бескрајној тишини
Далеких звезданих јата.
.
На водама Словенског Истера,
месеца рујна, 2011. године.
***
Пробудите ме
У праскозорје
Будућега века,
Кад багрем бео
У цвату буде!
*
И у самоћи, и у осами,
Ја сам вазда, и свугде,
Са свим оним душама, гле,
Које Суштаство моје
Љуби од Праискони!
Фото: Никола Педовић, Горњи Дубац – Гуча

Љубав моја цвета под листовима брезе златне!

Гле!

Ту  моја рука додирне твоју!

.

Срце моје трепери уз звезда трепет!

Гле!

Ту  душа моја прелази из Овосвета у Оносвет!

.

Очи моје,  птице снене, ту милују облаке

Гле!

Ту кораке твоје  прате, беле сенке!

Њено величанство Р е ч,
некрунисана владарка,
господарица света, често моћнија
од најубојитијег оружја,
нежна као лахор,
бритка као сабља,
радосна, а некад тужна…
.
Р е ч, врцава, бритка и нова,
као из снова,
истрошена, празна,
разбијена скупоцена вазна…
.
О н а је замајац живота и снова,
говор душе,
њеног баршуна
и њених криза.
.
Р е ч је недокучива тајна…
ветар неухватљив,
она гради и руши,
развија крила, али и гуши…
.
Р е ч је недоречена,
несхватљива, неслућена,
неумољива, неутољива,
немерљива.
.
Р е ч је као стена,
као трептај,
као музика,
као жена…
.
Р е ч је неупоредива,
смела,
непобедива,
неуништива…
.
Р е ч је као почетак,
или извориште,
или уточиште…
као ушће,
као блесак светла
у тами…
она светли
божанским прарођењем.

С:М:Л: “Бисери моје дубине“

У стопалa стаје седам кила туге

за вучу среће лаганa јесу.

,

Носићемо товаре и једне и друге

све док се корак заувек не покрене.

С песмом и олујама дочекаћу јутро
с кишом и ветром водићу ноћ.
Да бих могла удисати ваздух среће
скинућу хаљину са себе и мамити
небо да ме дотакне нежно.
Ја волим сањање своје и стих што ме буди
мирис дубоких белутака
и дубину провидних облака.
У ноћи што одзвања мраком
спустићу своје голо тело на шарени ћилим осмеха
и уснама пуним жара загристи месец.
.
Какав чист и прозрачан минули трен
и додир пролећа осећам
ја извијам тело високо изнад града
и дуго дотичем тајанствени свет.
.
Он ме мази и чува одбелу тајну
поново враћа малени сјај
он воли, зна и примећује мене
он је моја половина сва.

М.М: Збирка – “Пут ка Светлости“

Свирала је мене изабрала,

Прсти сами по рупама лете,

Душа ми пева све до свемира,

А срце србско коло оплете.

 .

Ти танки, јецави звуци

И плачне, тихе  песме,

Чувају нас од болести,

Па ни зло да приђе не сме,

 .

Да приђе, да мори,

Сви тамни злотвори,

Лагано плове кроз свемир

И души мојој доноси мир.

 .

Свирало моја од зове,

Пратиљо моја у вечност,

Свирај ми ноћи ове,

Донеси духу светлост.

 .

Фрулице блага, фрулице мила,

Двојнице моје пустите звук,

Све што је тамно нека оде,

Ти си ко исконски Србски вук.

 .

Понеси моју суштину,

Далеко негде У-Рај,

Да видим лепоту свега,

И Божије милости сјај.

Кад лепотом започе да сија

девојчурак из зграде суседне

разигра се моја симпатија

од близине њене ми ватрене.

.

Нагиздала у једном се дану.

Девојчица постала је дива.

Заведено не нађох јој ману.

Узнесох је у икону снова.

.

Жудех за њом неколико лета

ал’ ми није она судња била.

Не узбрах лепоту росног цвета

која ме је собом освојила.

.

Сваки сусрет титрај срца био

што ми драгост милином расплине.

Да је проминем брзо сам журио

од трептања срце да не пукне.

.

Лепоту њену жарко сам желео

да ме њоме за свагда осија.

У недохват звездани је сплео

да ми сија звезда најсјајнија.

Мисао

помирења

у трену

снажи,

свитањем

луне

на длану

Христа.

Одвезује

немир,

помаже

души

да олиста.

Завјетом

огњишта,

небеског светилишта

Рећи ћу вам нешто,

што знате и сами

зашто олоши дете одузимају тати.

Рећићу вам али знате ви све,

зликоваца по центрима превише је…

.

А он би само отац свом детету да буде,

да обезбеди свом потомству све,

али радницима центра за социјални рад то не свиђа се.

Можда јер тако искомплексирани

очеву љубав никада нису ни имали,

па би сада сваком детету исту ускраћивали.

.

Он би само безбрижност и мир са дететом својим,

док дане и сате броји,

позива се на члан 65. Устава Републике Србије,

када жели само једнако време са својим дететом да добије.

.

Он би само тата свом детету да буде,

и да има мрвицу времена из пресуде,

али олошима и то да дају много је…

Родитељско право би тати оспоравали,…

Као да су они дете са немајком зачели.

.

Ма ко сте ви да процењујете подобност тате?

Ма ко сте ви да дајете мишљење?

Ма ко сте ви да време савесном тати одбројавате?

И лажне налазе сачињавате?

Полицију зовете

и лисице на те уморне руке стављате.

.

.

Криви сте за сваку дечју сузу што пала је,

Када нисте реаговали на сво то насиље…

И што сте допустили да немајка чини то

у вашим налазима њено кривично дело се заташкало.

.

Знам ја вас, ви сте џепом из феминистичких организација,

та накарадна агенда

и вас је изјела,

у мржњу у бахатости према очевима,

јадна вам је свака намера,

према деци немате милости

ту сте да породицу разорите,

жену на мужа да нахушкате,

па после обома децу да узмете…

То је тај план

уиграна игра,

пазите само да се не саплетете

јер свако на крају све што тражи и добије.

Као да не знамо,

срам вас обузео.

Али ви срама немате.

Али зато финансијских фондова имате,

као да је то врећа без дна,

ма ничија није горела без престанка!!!

Сваком зликовцу све се обије о главу,

Играте се са туђим животима,

али што је најгоре играте се и са својима.

.

И док ваша сујета и агенда децу трује,

он би и даље, само отац да буде,

тата својој деци, да ли је то много?

Тражи ли превише?

Тражи ли туђе?

Шта бисте хтели ви?

По убрзаном поступку да дете купе страни усвојитељи???

.

Знам ја ваше незајажљиве намере,

од случаја до случаја… ваша рука је

сваком детету оца ускратила…

Само када нисте реаговали

на повреде што жена мужу под кожу зарије,

па он од ње ране задобије…

.

На свако насиље немајке,

насилницу сте храбрили,

шта да лаже инструисали,

против мушкарца саветовали,

и лажне пријаве писали.

Срам да вас буде

али ви срама немате!!!

.

Сваку нежну намеру мужа према жени,

изврнули сте,

на сваку његову намеру да је посла поштеди,

ви би рекли: “забрањује јој да ради”,

ту где је хтео нешто да је научи,

контролом сте то назвали,

сваку његову помоћ оцрнили,

сваку његову благу реч изврнули.

Али знајте Свет ћу преврнути

да се то дете из ваших канџи избави!!!

.

Маните нас ваших термина “најбољих интереса”

јер ви отимате деци права без компромиса.

Маните нас ваших “штићења”када сте пола деце продали страним усвојитељима,

по Скандинавији…

па сада не знамо где су ни шта су,

и да ли се са својим вршњацима друже,

или им органи као резерви делови за елиту служе.

.

Само нам немојте ви децу “штитити”

јер од те ваше “бриге” може се и умрети,

то нам дође као НАТО агресија,

када су нам бомбе немилосрдног “анђела” слали,

па то крвопролиће најбољим интересима прозвали!

Ма исти су вам интереси као њихови,

од најгорих гори сте,

агресори сте под велом квази заштите детета,

ТАЈ ОТАЦ ЈЕ ЗА ВАС ИНСТИТУЦИЈА!

.

И овоме мора доћи крај,

чујете ли олоши из центра за социјални рад!

Што нисте дигли глас

за огреботине на очевој руци?

Што нисте реч рекли за насиље немајке?

Знам ви сте плаћени ово да радите

и да малтретирате

и децу да продајете…

.

За све то време он би само отац свом детету да буде,

и не треба да вас чуде,

што на реакције натерате измучене људе,

што ступце хронике пуне,

прво добро измалтретирате

и онда се на све то ишчуђавате…

.

Он би само тата свом детету да буде,

он би само да потомство своје загрли,

само лепо детињство да детету обезбеди,

и тај одлазак на базен или врт зоолошки,

ЧУЈЕТЕ ЛИ НЕЉУДИ ОЛОШКИ!!!???

.

Није он само родитељ на папиру,

није он само име на пресуди,

није он само збир слова на привременом мери,

није он само отац биолошки,…

ЧУЈЕТЕ ЛИ НЕЉУДИ ОЛОШКИ???!!!

.

Он је тата, отац, равноправни родитељ,

за њега исти Устав је,

и Породични закон једнак је,

зашто и њему и детету право ускраћујете??

.

Он би само хтео свом детету тата да буде,

да проводи мрвицу времена са потомством својим,

док тамо неко време му броји,

штопује минуте што цуре,

Он би само тата да буде!!!

.

Он би само хтео у паркић за ручицу дете да прошета,

и да га нико у томе не омета.

У миру дете да провоза

и да га нико у томе не спречава.

.

Он би само хтео пар сати спокојства

Док олоши из центра желе да га доведу до растројства!

Својим лажним налазима,

својим нетачним мишљењима,

сачињеним на лажном чињеничном стању

уз лажну пријаву…

Докле то?

Да ли вам је ишта свето?

.

Рећићу вам нешто…

али знате све то…

Много деце центар је издао…

и продао!!

Много деце због њих је препатило,

много деце је отуђено,

породица разрушено…

Срца сломљено.

.

Рећићу вам нешто,

али знате ви све,

Милина никада не одустаје!

За неке борбе вреди и гинути,

јер шта смо ако немамо за чега умрети!

Децу им не дамо!

У то нека буду сигурни,

на овом путу нећу одустати,

И теже борбе сам добила,

у овим грудима срце је препатило,

али пред јачим никада није од борбе одустало.

И много веће битке ја сам добила,

и душа пуна умора за ратове снаге је имала.

.

На овом путу нећу посустати,

јер немам снаге за то,

превише бола на ову борбу ме је навело,

и само стиснућемо зубе и ићи даље

јер пред олошима НЕМА ПРЕДАЈЕ!!!!

.

(Да се представим као уметник)
.
О, да ли је то случајно Ван Гог,
Насликао сељаке који једу кромпир.
Вероватно није марио због тог
Што је уметник луталица и ветропир.
Пошто ја не сликам,
Већ певам и скитам,
Могу само тим кромпиром
Да нас гађам и ударам у главе,
Тако се мојим хиром,
Уметници од сељака праве.

Фото: Наивно сликарство у Србији