О, како је то свирепо,
кад наступе те чудакове нервне кризе,
кад аорта почне срце да му гризе,
док дланови и прсти зверски шизе,
а очи халуцинирају и необуздано клизе.
.
Тада је спреман на највеће пакости:
да свет лично ствара опет,
док не смрви све људске кости,
и притом ником не каже „опрости”.
.
Тада је склон,
да убије за свој херојски крај,
да паклу злочински одузме рај
и направи незапамћени лом,
јер одувек из дна душе презире топли дом.
.
Онда просто не може да се смири,
јер практичним, обичним животом не уме да живи,
због тога кад „срећне” види – болесно вилице искриви,
јер не може са тим свакодневним да се помири,
зато једино он из тог традиционалног света вири.
У тим часовима слуша музику која мозак раздваја,
враћа децу у мајчину утробу приликом порођаја,
јер ако се роде,
прихватиће постојеће – кич моде,
никада неће моћи да се занесу и ослободе,
и да схвате вансеријске изроде.
.
Нагло тада нагази гас до краја,
јер њему је потребна слобода бескраја,
једина лепота – лепота пасторалног завичаја,
и то у време месеца маја,
лагани ветар му тад зањише јаја,
и он се сети да је у ствари човек…
.
А не вук из степе,
већ једно чудесно и демонско дете,
тада у његову главу ударе комете
и свестан је штете.
.
Али није мозак желудац па да га исперете,
Ви морате да се освестите и отресете,
и помислите бар једном: зашто једете?!?
.
Па да животињски-егзистенцијално опстанете,
Ради пуког продужења врсте имате дете,
и да на крају задовољни умрете.
.
Постојите само да би продужили своје постојање,
Није важна сврха већ филистарско кајање,
Битне су конвенционалне норме устаљене
и медиокритетске, просечне, заблуде „ваљане”.
.
Не, он је свега тога свестан и нема реп,
Али је ипак животиња која је залутала,
у туђ и њој неразумљив свет,
која никако не може да се врати у своју јазбину,
не може да нађе свој ваздух, храну, климу,
и која губи свој тотални психички интегритет,
али никад неће бити просек!!!
Неко као он се никад неће родити опет
СРБСКИ ЖУРНАЛ 