Ово је и мој поглед, на мој Свет, на мој Род, на моје Претке, на моју Веру Родну.

Од детињства па до данашњег дана, ова туђа религија, ни у једном трену није на-
шла себи место у мојој души , у моме бићу, нити је оставила икаквог трага. Увек ми је то било страно , туђе и хладно. А зашто ? Па зато што у мојој души, и у мојему бићу, обитава моја Родна Вера , Вера свих мојих предака, драгих и милих. И ни за чију туђу религију, места нема.

Од увек , од када ја памтим у мом родном крају, увек су изговаране погрдне речи и
псовке на рачун ове туђе и стране религије . А зашто ? Па зато што она никада није ни прихваћена као своја, већ као туђа , зато и није поштована, јер је силом наметнута, и нама потпуно неразумљива.

Мислим да није било куће у мом родном крају, а да испод прозора није била
посађена једна од најлепших биљака, која се звала Перуника . А то је једно велико сећање на нашу Веру и нашега Бога.
Често сам слушао приче, старујих људи о изворима , о шумама и ливадама,
какво ће време бити , каква ће година бити, родна или неродна , које се дрво
посећи може а које не. Према природи и свему живом, човек је имао велико поштовање, јер је био њен део. Свако је био тешко прекореван, ако би изрекао неку погрдну реч, за Небо, Сунце , Месец ,Хлеб, Воду, или било коју другу светињу која је била сатсавни део живота. Поштовање према старијим , било је исто тако важно. Томе нас је учила наша Родна Вера. А сада, у ово доба , доба великог мрака и таме ,преостаје нам само да тумарамо и тражимо излаз и спасење.
А излаз и спасење наћи ћемо само у својој Родној Вери и помоћу Ње.