Ирена Маринковић:ОСЦИЛАЦИЈА


 

 

2018-03-29-21-20-43-498

Није

Није до гнева
Да се овако срдит
Пред људе појавим

Није

Није до амбиса
Да се тако олако
Низ њега спустим
Ударим
Унесем у дубине
Мрачног запуштеног
Понора

Није

Није до времена
Да се тело моје опушта
И топи се
Низ дланове
Клизи живот
Попушта задња воља
Магличаст поглед
Вир пред очима
Маса дима
Пепела
Спаљених темеља
Мојих неуспелих
Покушаја
Градих детаљно
Оно што урушило се
Само у себе
Прекрило и мене
Само голет
Крш
Лом
И који нерв
Остао
Да подсети
Дисао си
Желео

На зараслим стазама
Бос ћу газити
По трњу
Инат прелазити
Преко тескобе
Смехом решавати
Злобу
Љубављу даривати
Осмехом
Себе лечити

Није

Није до покушаја
Да се овако убого понашам

Није

Није до делања

Да се овако стварност решава

Намера делања
Сврха стварања
Циљ пред очима
Креација у рукама
Фокус у мислима

Анализа детаљна
Ко није себе
Сам сломио
Поново у суштину
Проникао
Тај није ни свестан
Моћи своје

Ја и понор
Готово је
Мени
Путеви тек
Предстоје

И када завесе
На задњем чину
Крену спуштати
Нећу одустати
Све има свој
Наставак

Постави коментар