Ирена Маринковић:ОСЦИЛАЦИЈА

Није
Није до гнева
Да се овако срдит
Пред људе појавим
Није
Није до амбиса
Да се тако олако
Низ њега спустим
Ударим
Унесем у дубине
Мрачног запуштеног
Понора
Није
Није до времена
Да се тело моје опушта
И топи се
Низ дланове
Клизи живот
Попушта задња воља
Магличаст поглед
Вир пред очима
Маса дима
Пепела
Спаљених темеља
Мојих неуспелих
Покушаја
Градих детаљно
Оно што урушило се
Само у себе
Прекрило и мене
Само голет
Крш
Лом
И који нерв
Остао
Да подсети
Дисао си
Желео
…
На зараслим стазама
Бос ћу газити
По трњу
Инат прелазити
Преко тескобе
Смехом решавати
Злобу
Љубављу даривати
Осмехом
Себе лечити
…
Није
Није до покушаја
Да се овако убого понашам
Није
Није до делања
Да се овако стварност решава
Намера делања
Сврха стварања
Циљ пред очима
Креација у рукама
Фокус у мислима
…
Анализа детаљна
Ко није себе
Сам сломио
Поново у суштину
Проникао
Тај није ни свестан
Моћи своје
…
Ја и понор
Готово је
Мени
Путеви тек
Предстоје
…
И када завесе
На задњем чину
Крену спуштати
Нећу одустати
Све има свој
Наставак
