Верица Стојиљковић – Маслачак на дар
Нада мном високе дрвећа крошње
Испреплетане им напупеле гране-
Као из неба плавога да су израсле!
.
И отвори се песмарица шумских птица
И оживеше лептири са њених корица
И загрли се Сунце са Земљом и роди се
Маслачак удвојен из њиховог пољупца!

