Драган Симовић: И гле! љубав једна дужа од века
Присетих се,
у трену,
једне вилинске љубави
из једног минулог живота.
И тада је,
као и сада,
цвао багрем бео.
И тада је,
као и сада,
небо било бистро,
високо и плаво –
плаво као очи њене!
И тада,
као и сада,
бејаше вечерњи сутон,
и у сутону вечерњем
тиха и сетна песма,
што се на ветру кидаше
понад широких поља
у којима –
и тада! –
бејаше цвао багрем –
гле! багрем румен и бео.
(Негде у пољима банатским,
кад багрем бео цвате,
7523. године)
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Вилењаци и виле од љубави саме живе!То су они „што за љубав главу губе и умиру када љубе!“ Познадох те и у ноћи Сварога по Песмама и севдахууу, Дико наша вилењачка, а где нећу сад по дану, певајући песму раз-Драган-у!
Ој, РАдмила, РАдости моја!
Нека Те Љубав прати на свим путевима!