На леђима велк’е птице

ја се винух, полетих високо

пут облака, бијелих меких

и на небу модром ја занијемих.

.

Биће што је стигло да ме носи

шири крила и вјетру нас предаје.

Обгрлих га око врата снажно

а наша срца ускладише откуцаје.

.

Гдје идемо, када стижемо

нит ме брине нити пуно марим,

знам, Орао пут часни свој има:

на томе му душом благодарим.

.

Фото: Xiaodi Yin