Верица Стојиљковић – О помисли!
Помисли,
Колико нас неба чека
Негде тамо, високо, дубоко, и
Близу и далеко!
.
Колико ће шумети листови разних боја
Нашег дрвећа многобројног
Тамо негде и близу и далеко!
.
О колико ће ветрова свирати међу
Врховима планинским, блиским и далеким
И колико ће вила драгих нама певати
Песме прастарих времена
И блиских и далеких!
.
Колико ће птица летети над нама
Негде овде и негде тамо
И колико ће крила под грањем шумети
.
О колико ће искри воде живе
Сунце запламтети и колико ће звезда нас
На путеве испратити и са њих дочекати
.
Колико ће, пута руке се испреплетати
Над цветовима без краја љубави
.
Колико ће имена наша пута, на небу
Срца наша исписивати овде и тамо негде
И близу и далеко
И колико снова се досањати заједничких
Одјецима гласова душа наших заталасаних!
.
О колико, О колико ће цветова росних
Румених процветати на пољима бројним
Нашим душама вајаним!
.
О, лепоте радости корачања
По травама смарагдним, сафирним
Животима блиским и далеким, а нашим!
.
Помисли!

