О, како су дивотне ноћи

 пунога Месеца и јасне,

зреле месечине,

 у доба кад цвате багрем бео,

и када је небо ниско,

 јасно и бистро,

 и када над пољем –  

несагледним,

широким и дугим –

титрају,

зрцале и љескају

 плаве,

румене,

жуте

 и беле звезде!

О, звезде, миле и драге!

 како сам жељан

 да путујем,

пловим,

бродим

и јездим с вама!

(Сумрак у пољима око Великог Гаја, лета 7527, месеца цветног, дана другог.)