У Тишини ноћи
и у буци дана,
боли осећање недостајања.
.
Празно око мене,
празно у мени,
ни трага од
богате, златне јесени…
.
Нови немири и
старе наде, преплићу
се у души…
Мој свет Љубави,
ипак, се руши.
.
Да ли празнину
нешто да попуни
икада ће моћи?
Одговор тражим и
ове усамљене ноћи.
.
Од месечине одговор молим,
а она ћути, као да не постојим.
.
Звезде Небом плешу,
непрестано се роје…
Питам их, како
да извидам ране своје?
.
Како да ожалим
све године среће?!
Када Љубав да
умре не може, неће!
.
Израњају из таме
све моје боли…
Ничу у души…
Ко нам мостове руши?!
.
Наше обале везане стоје,
као што везано је
срце твоје и срце моје!
.
Утеху само тражим
у вировима Живота…
.
Мора да постоји
начин да се угаси
жеђ Љубави у њима!
Пронађе непролазна Лепота,
разумевање у људима…