Перун је словенски бог неба, правде, рата, оружја, творац облака, олуја и непогода односно бог громовник. Сматра се да је врховни бог Сварог створио свет и дао га на управљање Перуну, чиме он влада светом живих, небом и земљом. Припадале су му Звезде, Сунце и Месец.

Перун, бог, живи на небу, и  сматрало се, да он током олуја путује по облацима у својој кочији и баца муње на Земљу а да грмљавина потиче од клопарања точкова кочије. Овоме свом богу Словени су  се обраћали молећи за кишу у време суша.

 Обично је представљан са брадом, у руци са каменим маљем,  којим гађа и претвара у камен све чега се дотакне. Такође, постоје представе Перуна са луком, који се некад поистовећивао са дугом, а кад би њиме гађао, стреле би се претварале у муње.

Везан је за правду и за извршавање казне над свим злим људима као и над онима који крше договорене уговоре. Кажњавао је најчешће муњом.

У светилиштима Перуна гореле су ватре које се нису смеле угасити – вечне ватре.

Перунов дан је четвртак / перундан, перендан/, од животиња симболизовао га је дивојарац а од  биљака храст, коприва, жалфија, чуваркућа и перуника. Срби су нарочиту пажњу придавали храсту јер се сматрало да гром најчешће удари у храст, дрво које је најчешће бирано за записе. Поред оваквих храстова одвијали су се сабори,литије, састанци устаника и хајдука. Обележја Перуна била су балван, кремен камен, заставе и рог.

Прeма Вeлeсовој књизи, божанство Триглав чини свeто тројство којe сe састоји од три главна Бога: Сварог, Пeрун и Свeтовид. Триглав сe изводи из рeчи ТРИ и ГЛАВА, што значи да трeба разумeти како јe могућe да постоји јeдан Врховни бог, Триглав, а да постојe и остали богови. Тако Триглав можe да будe Сварог, Пeрун или Свeтовид, зависно који јe Бог «ГЛАВА».

Са појавом хришћанства, његову улогу преузео је Св. Илија.

Извор: В. Радојловић,

Стојан Станојевић

Стари Словени…