Да ли су те и данас мртвог
растрзали
као гладни вуци у сред зиме овце?
Или као подмукле псине чекајући
да се звери наједу и оду?
Мој Његоше..
.
Да ли су ти ријечи превртали и извртали
к’о невјеста вео изнад главе,
ил’ к’о врелу погачу на пожутјелом столу,
или су их низ мутне воде бацали?
Побијешњело, кукавички..
Мој Његоше..
.
Ријечи су Божја снага јака!
Поређане у склад свијетле покољења.
Твојих су се силно уплашили..
Тањевине људске и од сјени тање.
Памћење им кратко одговара..
Мој Његоше
.
Ко се луче боји у сред мрака?
Ко звекиром удара на врата?
Ја л’ се дигао брат на брата?
Анђели се смију и уједно плачу.
Стихови су твоји вреднији од злата.
Јачи од заборава и незнања
из хата или нехата.
Мој Његоше..
.
Опрости нам што боље не знамо.
Опрости нам што боље не умијемо.
И што за боље нисмо.
Кад аждаја и ала се твојих ријечи хвата..
Догорело је..
Мој Његоше..
.
Да ил им твоја вјера смета?
Да л’ што себе Србином називаш?
Да ли што се Светом тројству крстиш?
Шта то свјетска поган снива?
Ни мртвом не да ти мира
Мој Његоше..
.
Гроб ти злотвор помјери са мјеста
Вољу твоју низ стрм обурваше..
И љепоту твоју би да скрнави да може..
Мермером је сакрити не може!#
Сад са сабљом од папира кроји твоје
ријечи сложене и обожене..
Мој Његоше
.
Истина пред Богом је вјечна!
Леле оном ко је олако мијења!
Пропиштаће мајчино млијеко.
Пропиштаће им невина покољења..
Мој Његоше
.
Него,
слико наша, дико и прилико,
шапни Богу да смо га се сјетили..
Сјетили се ко смо и одакле..
Постројили се у чете једнаке
Како на земљи, тако и на небу..
.
Опанак је србски збио реде..
Коријење наше је небеско..
Још на земљу да спустимо правду
Да вратимо гроб твој ђе му је мјесто…
Да залијемо сваку грумен земље,
сваку травку..
Мој Његоше..
.
И још реци Богу драгом:
Опрост дајемо, ал’ у заборав
више пада нема!
Ко са браћом неће,
нека свака птица лети своме јату!
Орлови се врани предат неће!
Његошееееее..

Фото: Петар Петровић Његош; Википедија