ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

О, мој Свароже, о, мој Благи Боже!

Толико је кривотворства на Мидгарду о нашем Звезданом Роду, о нашој Паметарници Повесници, о нашем Пореклу и Предању, о нашем Језику и Писму, тако да ми – уколико се ослањамо на овосветовне писане и материјалне изворе –  никада нећемо доћи до Познања Истине.

И гле! наши културни, уметнички и духовни споменици, као и наше свете звездане Руком Богова писане и рисане књиге, вековима су и тисућлећима, од душмана наших, разарани, спаљивани, крађени, отимани и уништавани.

А наших душмана на Мидгарду има тушта и тма!

Јелини, Грци, Латини, Нормани, Германи, Англи, Манџури – све душман до душмана, све враг до врага!

Не зна се ко је од кога грђи, поганији и гори!

Зато сам ја давно одбацио и превазишао све овосветовне материјалне и писане изворе, те одговоре ма многа, битна и сушта питања, потражио у Акаши.

Држим се Акаше, зато што је Истина једино у Акаши, и то Истина не само о Мидгард-земљи, већ и о свеколикој Васељени.

За два дана је Јариловдан, Дан Младога Бога Сунца, Дан Младога Сварожића, којега славимо под именом Ђурђевдан, уверени да је то јудео-хришћански празник.

Јарила су грчки и латински калуђери преводили и кривотворили на разне начине и под многим именима: Јура, Јурај, Ђура, Ђурај, Ђорђе, Георг, Георгије, Џорџ и  Џорџије, тако да ни они сами не знају чијега и којега свеца прослављају.

Најтужније од свега је што смо и ми сами пристали на та кривотворења.

Тако се један градић у југозападној Србији зове Ариље, иако је, по Извору, тај градић у древности посвећен Богу Јарилу и требало би да се зове Јариље.

Житеље овог градића јудео-хришћански калуђери и свештеници убедише да је Ариље добило име по некаквом (вероватно грчком!) светитељу Ахилију, тако да је кривотворење наше Повеснице Паметарнице, нашег Предања и Мита, нашег Језика, Писма и КолеДара, и дан-дањи на делу.

Кроз два дана, уместо Јураја и Ђурђа, ми ћемо прослављати Јарила – Младог Бога Сунца!

(У Великом Гају, а у Србском Банату, лета 7527, месеца цветног, дана четвртог, а у подневни час.)