Срео сам на тисуће лица, и у сваком од тих лица ја сам препознао и своје лице праисконо. И заволео сам, гле! сва та лица праискона као лице своје у вечности. И управо се у томе и огледа богатство моје, рекох себи у вече једно јесење, кад бејах опхрван тугом и сетом од века. Јер, ја сам песник, певач од праискони, који путује кроз векове и светове, у потрази за лепотом и дивотом у срцу Правасељене.

.

Владанаова ме мајка Стана подсети на моју мајку Станку. Све србске мајке су у нечему сличне, као да су од исте прамајке. Иста душа, иста болећивост, и иста брижност. На тренутке нисам, уистини, знао да ли ја то видим Владанову или моју мајку.

.

Tијање праискони

.

И гле!

Врхови плаветни

У даљини

И жубор на пропланку

Јасика сетних

И песма дивотна

Од искони

И љубав бескрајна као море

И вечна као

Звездана јата

.

Све се у трену

Гле! Слива прелива

Подно румених

Облака од пене

У свету привида

И опсене

.

У свету привида

И опсене