(Сонетни венац) 

Тако ја пишем, а ветар брише

Арију траве у којој блиста

Ковчежић  где свици сакрише

Огрлицу мог детињства.

.

Жрвањ шкрипи и брашно сипи

У поцепану торбицу лета

Бритва којом сам претио липи

Оста у срцу сунцокрета.

.

Река грицка корице мраза

И чим чобани око богаза

Раздувају маслачке језе –

.

Ето жар-птице златокљунице

Која ће опет да нам извезе

Азбуку сунца на стаблу брезе.