Добрица Ерић: Огрлица од грлица (15)
(Сонетни венац)
Светлуца свитац око срца
Изнад мирних капљица росе
Неки цврчак орах сна крца
У сенци врбе златокосе.
.
Извор што се у трави смешка
Крчажић жеђи у руци зрака
Ћилим над којим лебди вртешка
Е, ту је софра с чашом мака.
.
Рањено птиче светли у жбуну
И паук стеже свилене мреже
Трчкара путић под точком чезе
.
А детлић носи звезду у кљуну
Тако ја пишем, а ветар брише
Азбуку сунца на стаблу брезе.
.
Уредништво Србског Журнала: Сонетни венац Добрице Ерића, завршавамо његовим речима,
у намери, да се замислимо над садашношћу и будућношћу свих нас а пре свега све деце:
„Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас.
И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку
са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам
да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под
немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно
као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао,
ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености
и самоће која је преурањена чак и за моје године.”



Дивна душа. Најнароднији од свих народних песника, најсрпскији од свих српских песника. Наклон до неба!