(Сонетни венац)

Светлуца свитац око срца

Изнад мирних капљица росе

Неки цврчак орах сна крца

У сенци врбе златокосе.

 .

Извор што се у трави смешка

Крчажић жеђи у руци зрака

Ћилим над којим лебди вртешка

Е, ту је софра с чашом мака.

.

Рањено птиче светли у жбуну

И паук стеже свилене мреже

Трчкара путић под точком чезе

.

А детлић носи звезду у кљуну

Тако ја пишем, а ветар брише

Азбуку сунца на стаблу брезе.

.

Уредништво Србског Журнала: Сонетни  венац  Добрице Ерића, завршавамо његовим речима,

у намери, да се замислимо над садашношћу и будућношћу свих нас а пре свега све деце:

„Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас.

И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку

са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам

да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под

немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно

као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао,

ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености

и самоће која је преурањена чак и за моје године.”