А мир, свуд је мир, кад распем што је било

и приклоним главу на оно што ме чека;

на цео један крај са ког се вино слило

и смех, и дивна бестидност, далека.

 .

И, тако, без мора,

прелићу живот наш, зорама Фрушких гора,

И, тако, без пића,

играћу, до смрти, скоком, сретних, пијаних, бића.

.

Лутам, још, витак, са шапатом страшним

и отресам чланке, смехом преливене,

али, полако, трагом својим, слутим,

тишина ће стићи, кад све ово свене,

и мене, и мене.

.

-Поема над поемама, са  својих 216 стихова, инспирисана је животом

и смрћу Бранка Радичевића,  који је  са 28 година умро  у Бечу,

непрестано мислећи на Карловац,  на Стражилово, на живот…-