И ја бих неку љубавну

Да није јавна ни славна

И ја бих неку тихо још тише

Од слова мога што име ми пише!

.

Пустила бих страст низ поток

Тамо негде у дивљини

Да изађу на мегдан равни

Страст и вода

Победила бих и није сад

Коме бих срце поклонила

Већ чија бих драгана била

Низ воду страст немиром плива

У море срца твога

И не знаш јер не умеш ни једна

врата затворена баш затворена

Да затвориш

И промаја дува

Но поток стоји ко камен овај

На оној стени

А ја таласам и ране зоре

Увек су страсне у оку моме

Јер знам да време никад

Не прође за снове моје!

Будим се увек са новим

Крајем почетком дана!