Кад волиш – то је као да летиш
у плаветнила бескрај високо,
и све је пуно сунца и зелено.
Не умеш никако да се сетиш
зашто је нечије плаво око
тако прозрачно и тако снено.
.
Кад волиш – то ти је као да пливаш
и нијају те меки таласи
док иза воде пламти лето,
одједном и сам река биваш
и нечије те плаве власи
подсете на цвет прецвето.
.
И могу падати кише летње
и могу облаци сићи на реку,
и може месец некуд побећи –
а ти се сетиш једне шетње
и смишљаш тихо песмицу неку
коју јој никад нећеш рећи.
.
Кад волиш – нису важне приче
колико поглед и додир руке,
онако овлаш, између часова,
и ништа те се више не тиче
јер чујеш усред школске буке
њен глас – најтиши од свих гласова.