Фото: Планина Јелица; Википедија

У неком сукобу на планини Јелици Турци умало нису убили капетана Максима Јанковића – Амиџу из Зеока. Догодило се то на путу Чачак  – Ивањица, који је, на том месту, био узак, готово као козја стаза.

Када је, међутим, Амиџа у Милошевој Србији постао заповедник дела Драгачева, а његови Драгачевци почели дуван пушити, увео је “дуванџијску глобу.“ Од сакупљеног новца издвојио је део и платио мајсторима да прошире пут кроз камен тамо где у сукобу са Турцима умало главу није изгубио.

Тај део пута онда се почео називати Амиџина плоча. Данас је то само – Плоча.