Category: Вести
Сербы пришли к российскому посольству проводить Александра Конузина
Сербы пришли к российскому посольству проводить Александра Конузина
/18.9.2012/
Сотни простых белградцев пришли сегодня к посольству Российской Федерации в Белграде, чтобы попрощаться с Александром Васильевичем Конузиным, послом России, завершающим свою работу в Сербии.Когда сегодня, 17 сентября 2012 года посол Российской Федерации Александр Васильевич Конузин вышел к сотням людей, собравшихся возле посольства, чтобы попрощаться с ним, на вопрос слышал ли он, чтобы какого-нибудь посла провожали подобным образом он ответил: «Я такого не видел».«Вышел Александр Васильевич, посол сербов в Сербии. Сразу возникло ощущение огромной энергии и тепло. Как прекрасно, когда все мы свои. Он получил множество букетов, разные подарки. И говорил, не так, как говорил на общественных мероприятиях, с паузами в которых размышляют о том, как точнее сказать, говорил без пауз, от души…», – рассказывает Майя Тешич, вместе с многочисленными белградцами пришедшая к российскому посольству.
«Я счастлив, что мог работать в вашей чудесной стране. Я провел здесь более четырех лет и почувствовал теплоту и гостеприимство, красоту жизни в Сербии. Я почувствовал вашу огромную и всеохватывающую любовь к России. Наши две страны исторически связаны. Русские веками боролись за свободу Сербии. Веками продолжается наша связь и взаимопомощь. Сербы тоже помогали русским в их битвах, сербы участвовали в Бородинской битве. Мы обращены друг к другу и это нельзя стереть. Многие думают, что Россия это прошлое. Россия – не прошлое. Взаимная связь России и Сербии сохранится и в грядущих веках.»Недавно встретились наши президенты. Достигнуты предварительные соглашения. Речь идет о заключении еще более широких соглашений, экономических, культурных и прочих. Сотрудничество между нашими странами станет еще большим и более тесным. Вы все можете сделать в это свой вклад. Своим трудом, своим мнением, на своих рабочих местах, в своих семьях. Времена, в которые мы живем, не легкие. И вам, здесь в Сербии, не легко и еще некоторое время не будет легко. Тяжелее всего вашим братьям в Косово и Метохии. Вы должны заботиться о них, стараться помогать им всеми способами». Подошел парень и подарил Конузину футболку с портретом Ратко Младича, он взял ее с улыбкой и передал человеку стоящему у него за спиной и продолжил: «В эти тяжелые времена у вас должны быть примеры, чтобы бороться с проблемами. Сербам есть где найти пример. В вашей истории было много героев. Ваши герой могут стать для вас стимулом, чтобы идти дальше. Я знаю много сербских героев. Не буду называть их имена, чтобы кто-то это не истолковал ошибочно… но вы знаете, кто ваши герои». Сербы приглашали Александра Васильевича после выхода на пенсию остаться жить в Сербии, на что он ответил: – В Сербии я встретил много друзей. Гляжу на вас здесь, некоторых я знаю мало, некоторых побольше. Мне захотелось жить дома. Русская ностальгия известна. Мои отпуска длились кратко, я бывал дома, на даче, но никуда не путешествовал. И этого мне захотелось. Моя работа такова, что я мало бывал дома. Сейчас пришло время для этого. Я знаю многих русских, которые работали здесь и переехали жить в Сербию. Здесь в Сербии всегда было тепло (а бывала и вообще жара) и вашу любовь к России я не забуду. Спасибо вам, что пришли, спасибо за эти проводы. Люди все подходили, фотографировались, Александр Конузин подписывал книги, принимал подарки, выслушивал пожелания долгой жизни и здоровья, оставаться таким же красивым и здоровым, подольше получать пенсию и конечно же возвращаться в Сербию. Конузин словно бы никуда не торопился и спокойно общался с пришедшими к нему простыми, обычными людьми, посол России в Сербии, как называют его сами сербы «посол сербов в Сербии», русский посол, свой среди своих. |
Alex Jones about Kosovo!
Alex Jones about Косово
Alex Jones about Serbs (17.02.2008)
The CIA'S Friends, From Bin Laden To The Moslem Brotherhood
Moslem KLA leader Hashim Thaci, Bernard Kouchner, General Sir Michael Jackson, KLA commander Agim Ceku, and General Wesley Clark; Pristina, 1999.
Reportedly, the bin Laden family have had close ties to the CIA since the time of Iran-Contra. (Salem bin Laden)
And, reportedly, the CIA has long made use of Moslem groups to do their dirty work.
On 1 November 2001, Marcia Kurop, at The Wall Street Journal Europe, wrote about Osama bin Laden’s Balkan Links.(Al Qaeda’s Balkan Links_)
From this we learn:
1. Osama bin Laden visited the Balkans on three occasions between 1994 and 1996.
2. Ayman Al-Zawahiri operated training camps and money-laundering and drug-trading networks throughout Albania, Kosovo, Macedonia, Bulgaria, Turkey and Bosnia.
3. Funding came partly from a front agency established in London in 1994.
4. Heroin trafficking through Kosovo helped to fund activity linked to al Qaeda and the Iranian Revolutionary Guard.
5. Osama bin Laden reportedly administered much of this heroin trade with the help of Russian mafia groups (the mainly Jewish Russian mafia – Aangirfan).
The Moslem KLA
6. The Bosnian Embassy in Vienna issued a passport to bin Laden in 1993, according to various reports in the Yugoslav press at the time.
The reports add that bin Laden then visited a ‘terrorist’ camp in Zenica, Bosnia in 1994.
The Bosnian government denies all of this, but admits that some passport records have been lost.
7. In 1994, uranium was taken, by an al Qaeda operative, to the town of Hilat Koko, in Turkish-held northern Cyprus.
8. Cyprus, both north and south, were centres for money laundering by banks working for al Qaeda.
9. In 1995, Iranian arms came into Bosnia with the apparent tacit approval of the Clinton administration.
10. Bin Laden visited Albania in 1996 and 1997, according to the testimony of a French national, Claude Kader.
He recruited some Albanians to fight with the Kosovo Liberation Army in Kosovo (the Moslem KLA), according to the Paris-based Observatoire Geopolitique des Drogues.
11. The U.S. had a relationship with the KLA and used it to fight the Serbs.
The KLA received official NATO/U.S. arms and training support.
Europol (the European Police Organization based in The Hague) has reported on the connection between the KLA and international drug gangs.
For more than fifty years, the CIA and its friends have been employing militant Moslems to do their dirty work.
1. Before World war II, British intelligence used the Moslem Brotherhood against Britain’s German rivals in North Africa.
(The British, Muslim Terrorism and September 11)
2. Around 1955, the CIA began to co-operate with the Moslem Brotherhood.
The CIA and MI6 used the Moslem Brotherhood to weaken both Egypt and Syria.
(The British, Muslim Terrorism and September 11)
3. In the 1960s, MI6 supported Islamic guerrillas in Indonesia.
According to The Independent (UK): „Cabinet papers show that British spies, including MI6, supported Islamic guerrillas in order to destabilise Sukarno.“
(The Secret State: MI5 (Home Office/MoD), The Security Service and …)
4. Israel funded the Muslim Brotherhood and Hamas, in order to divide the Palestinians.
(The British, Muslim Terrorism and September 11)
5. In 1979, the CIA and MI6 used the Moslem Brotherhood to topple the Shah of Iran and install the Ayatollahs.
(The British, Muslim Terrorism and September 11)
6. In 1979 the CIA was building up and arming the militant Moslem Mujahadeen in Afghanistan.
The idea was to lure Russia into Afghanistan.
(CRG — The CIA’s Intervention in Afghanistan)
7. In 1991, the CIA and NATO used Al Qaeda to break up Yugoslavia.
(Global Research, 8 September 2010, Andrew Gavin Marshall: „The Anglo-American Terror Network„)
Yugoslavia was a friend of Russia and was next door to a lot of oil wealth.
Moslems arrived in Bosnia from Afghanistan and other Moslem countries.
Clinton gave the ‘green light’ to Iran to arm the Bosnian Muslims.
Israel armed the Bosnian Serbs.
The idea was to foment conflict.
The Kosovo Liberation Army (KLA), which took control of the Balkan heroin trafficking routes, fought the Serbs.
The KLA, which had links to bin Laden, was trained and armed by the USA.
8. The CIA and its friends employed Moslem militants to create trouble for Russia in its province of Chechnya.
(„The Anglo-American Terror Network„)
US intelligence helped fund and transport al-Qaeda into Chechnya in the early 1990s.
In Chechnya, the two main rebel leaders who came to power had been trained by the CIA in Afghanistan.
A war in Chechnya was planned in a secret meeting in 1996 attended by Osama bin Laden and officials of the Pakistani ISI.
In other words, the CIA was directing the war through the ISI.
US intelligence helped fund and transport al-Qaeda into Chechnya in the early 1990s.
9. In 2002, it was revealed that, “British intelligence paid large sums of money to an al-Qaeda cell in Libya in a doomed attempt to assassinate Colonel Gadaffi in 1996 and thwarted early attempts to bring Osama bin Laden to justice.”
Anas al-Liby, a Libyan al-Qaeda leader, “was given political asylum in Britain and lived in Manchester until May of 2000 when he eluded a police raid on his house and fled abroad.”
(„The Anglo-American Terror Network„)
10. In the 1990s, Osama bin Laden “built a shadow air force to support his terrorist activities, using Afghanistan’s national airline Ariana, a surplus U.S. Air Force jet and clandestine charters.”
(Global Research, on 8 September 2010, Andrew Gavin Marshall:„The Anglo-American Terror Network„)
Bin Laden’s US Air Force jet in 1992 “was used to ferry Al Qaeda commanders to East Africa, where they trained Somali tribesmen
Јелена Гускова, руска научница светског гласа – Србија је на коленима! Време је да почне да се усправља!
Крагујевачка СВЕТЛОСТ: Интервју са Јеленом Гусковом – руским експертом за историју југословенских народа
Пише: Марина Миа Кончар
* Срби нису свесни огромне улоге коју су одиграли. Ви сте седамнаест година, сами, без икакве подршке, држали фронт против Запада, и у томе је ваша огромна историјска улога. Вама тада није помогла нити Русија, нити било која друга земља. Хрватима и Словенцима помагала је Немачка, помагала је Европа, муслиманима у БИХ су помагале исламске земље, вама нико
* Ви сте тако чврсто држали тај фронт да је успавана Русија, ипак, дошла до сазнања и свести да и она треба да сноси део одговорности за оно што се дешава на Балкану. Ви сте нам дали могућност да ојачамо и сада се доста тога променило. Нажалост, за све ово време, ви сте ослабили
* Толико сте сада слаби, ви не само да сте поражени, ви сте на коленима, главе на доле и кичме пребијене. Мислим да је време да бар почнете да подижете поглед, а онда и да се полако почнете усправљати
* Верујем да без Срба нема будућности Балкана, без српског народа, нема будућности Европи, а без јаког и снажног српског народа нема ни Русије у будућности. Сигурна сам да ће земљу спасити руски и српски народ, заједно, и наше православље
* Правимо анализу коју ћемо послати нашим одговорним органима и институцијама, не само да бисмо затворили Хашки трибунал, него да би се формирала нека међународна комисија која би преиспитала шта су они урадили, колико су неправде нанели и која би можда осудила судије.
* Албанци су сада један корак до свог циља, уз подршку Америке. Међутим, Русија је својим НЕ у Савету безбедности одложила њихове планове. Сада је врло тешко било шта одлучити, али нека стоји тако док српско и руско руководство имају такав став. Плашим се да ће Русија остати чврста у својој одлуци, а да ће ваше руководство попустити
* Увек ће Срби остати највећи народ на Балкану, народ који ће одлучивати о судбини свих балканских народа. Сада јесте криза, али ће Србија стати на ноге. Она је стварно између Истока и Запада. Веома је важно да остане на свом православном путу, на свом српству, треба потпуно да се врати својим коренима и да поново осети своју улогу на Балкану. Понављам да неће бити историје балканских народа без Срба.
+++
РУСКИЊА која воли Србију, која је своје мисли, своје научне радове, интересовања, посветила нашим просторима открива: основни разлог распада Југославије, како је Србија држала седамнаестогодишњи фронт према западу, шта је то Хашки трибунал и како очувати српство.
* Веома је интересантно да се једна руска научница светског гласа, попут Вас, одлучила, да живот посвети историји југословенских народа. Зашто баш та тема?
– Најважније у животу сваког човека јесте да крене својим путем, не туђим, и да се бави оним, за шта је рођен. Ја сам свој пут пронашла, то је Балканска историја. Нико тада, када сам ја бирала свој пут, није знао да ће код вас настати криза, нити да ће се десити 1991. година. Рођена сам 1949. године, мој отац је био учесник рата, а ја сам била убеђена да после тог периода више никада неће бити рата, посебно нисам веровала да ћу ја бити сведок ратних сукоба.
Ја сам историчар југословенских народа, а проблеми на тлу бивших југословенских република и рат који је захватио њихове просторе дао нам је прилику да висе не будемо само истраживачи, него и борци.
* Где леже корени вашег опредељења да проучавате Балканску историју?
– Корени мог опредељења, пре свега, леже у интуицији. Било је неизбежно, као да ми је неко наменио овај пут, поставио знаке, ја их прочитала и морам рећи, да сам задовољна и срећна, јер сам сигурна да је мој избор био прави.
Била сам одличан студент, имала одличне оцене, а за најбоље студенте биле су најпривлачније две катедре: катедра за новију историју Америке и катедра за историју јужних и западних Словена. Нисам желела да се бавим историјом Америке и одлучила сам се за ову другу катедру. На тој катедри су тада изучавали само четири земље: Пољску, Чехословачку, Бугарску и Југославију. Изабрала сам Бугарску. Мало се студената тада бавило Југославијом. У то време о Бугарској се много говорило у јавности, па сам се тако и определила за ову земљу. Међутим, када сам једну своју старију колегиницу, која је већ изучавала Бугарску, упитала коју би земљу изабрала, када би поново уписивала факултет, рекла је да би то сигурно била Југославија. Управо ми је она објаснила да је Југославија веома интересантна. Ту сам по први пут посумњала у свој избор. Потом сам свога оца, који је био војник, пуковник, питала коју би земљу изабрао од понуђене четири. Његов одговор ме је просто изненадио. Без размишљања ми је рекао да би изабрао Југославију. То је дефинитивно пресудило. Одмах сам отишла у библиотеку, прибавила литературу и тако почела да изучавам Југославију. До дана данашњег нисам помислила да ми је избор био лош.
* Када сте отворили своје срце за Србију и српски народ?
– Кад говорим о Балкану, Србији, не говорим само о својој струци, него и о својој љубави и мом односу према вама. Кад размислим, цео живот се бавим вама. То је мој живот, то значи 24 сата дневно.
Када човек први пут дође на ове просторе, а нарочито у Београд, није сигуран шта се дешава, може само претпоставити, небитно је које је струке, али је битно да његово срце остаје ту и читавог живота жели поново да дође. Наше дипломате увек мењају земље у којима су са службом и не жале за онима у којима су службовали; само они који су живели у Београду желе да му се врате. Београд нас све, некако, вуче, вероватно ваша атмосфера, топлота, доброта људи, отвореност према свима који дођу. Ја им кажем да сам много срећнија од њих, они дођу и оду и маштају да се поново врате, а ја сам увек овде.
* За време ваше службе Русија је променила три државна система, на нашим просторима је било две Југославије и Србија. Када вам је било тешко због прилика у Русији, а када због прилика на овим просторима?
– У Русији је увек било тешко. Лоше смо живели, јадно смо живели, нарочито осамдесетих и деведесетих година. То је био кошмар, јер не знаш чиме сутра да нахраниш своју децу. Лакше је било када смо 1991. г. имали могућност да долазимо овде, као стручњаци. Тешко је било проучавати земљу, а да ниси у њој. Што се тиче вас, најтеже године су 1991, 1992, 1993. Од 1994. г. сам радила у штабу плавих шлемова у Загребу, као стручњак за Балкан, у кабинету тадашњег специјалног изасланика генералног секретара Уједињених нација за бившу Југославију, Јасуши Акашија. Најтеже је било до 1995. г., до Дејтона, а онда непрестана борба јер код вас нема краја. Нема краја кризи. Често се нашалим да ћемо имати посла наредних 100 година, јер осим ратова, последица ратова, осим бомбардовања, знамо ми које су још вруће тачке које нас очекују. Зато се припремамо и информишемо о томе. Ја и сада видим тешка времена, политичка превирања и свађе.
* Шта је по вашем мишљењу пресудно утицало на распад Југославије?
– Моје књиге о томе говоре. Изучавала сам разлоге и последице распада Југославије и ратова на њеном тлу. Све то је за Русију било јако важно. Када говоримо о распаду било које државе, а нарочито вишенационалне, увек говоримо о спољашњем и унутрашњем фактору. Унутрашњи су јако битни, имају много елемената: политичке, идеолошке, економске, религиозне… Међутим, када све упоредим, сигурна сам да је спољашњи фактор имао пресудну улогу у распаду Југославије. Била сам сведок томе да чим би се дошло до неких мирних решења унутар земље, одмах би, спољни фактор реаговао и поништио све договоре. Циљ деловања спољашњег фактора био је да се криза продужи и продуби.
Претпостављам да ћете ме питати, да ли је било могуће спречити тај распад. Мислим да јесте. Када су Словенија и Хрватска у јуну 1991. г. прогласиле независност и отцепиле се од Југославије, било је довољно само да Европска Унија изврши утицај на ове две државе у погледу услова отцепљења. Тиме би био спречен рат.
Морала су се поставити питања: имовине, дугова, граница, пензија, социјалног осигурања. Само да је тада ЕУ наметнула да се та питања и многа друга при отцепљењу реше, не би дошло до рата. Познато је и оно што је Фрањо Туђман рекао, а то је да су они могли да избегну рат, али нису хтели. Они су хтели да што брже добију независну Хрватску, али без Срба. Кад узмете у обзир све информације, јасно је да Србија није била припремљена за то. Није гледала много испред свих, а то би требало мудар политичар да зна.
* Зашто се на Србима тестира нови светски поредак и може ли један мали народ, као сто су Срби, мењати глобалне токове историје?
– Зашто Србија, зашто српски народ? То су основна питања на која треба да дамо одговоре, проучавајући вашу кризу. Прво, ви сте најјачи народ на Балкану, увек се цела историја вртела око вас. Погледајмо 1918. г., када је само Србија била слободна, самостална држава, а да не говорим о Првом и Другом српском устанку.
Словенци, Хрвати и Срби из Аустроугарске, покушавали су да створе неку своју државу. Они су дошли у Србију код српског краља да их прими, да би опстали као народ. Српски народ је увек имао осећање одговорности за све око себе. Исто као велики руски народ, који је увек имао одговорност за друге.
Југославија је тада била јака држава, четврта по снази војске у Европи до 1991. г. Друга јако битна ствар је та да, ако је неко желео да крене на Русију, није смео да иза леђа остави једну тако јаку словенску државу, као што је била Југославија. Никада ни један Србин није пуцао у Руса. Прва реакција Срба била је да се мора помоћи браћи Русима. Проговорила би историјска свест. Зато је и био први задатак вас распарчати, да не бисте смели да подржите Русију. Прво је требало разбити Југославију па кренути на Русију.
Међутим, по мени, Срби нису свесни те своје огромне улоге коју су одиграли. Ви сте седамнаест година, сами, без икакве подршке, држали фронт против Запада, и у томе је ваша огромна историјска улога. Вама тада није помогла нити Русија, нити било која друга земља. Хрватима и Словенцима помагала је Немачка, помагала је Европа, муслиманима у БИХ су помагале исламске земље, вама нико.
Тек 2007. г. у Савету безбедности Русија је први пут рекла НЕ, поводом независности Косова, тако да од 2007. г. ви поред себе имате Русију, бар по том питању, по питању Косова, а поред тога и у погледу инвестиција, економске сарадње и сличног. Ви сте тако чврсто држали тај фронт, да је успавана Русија, ипак, дошла до сазнања и свести да и она треба да сноси део одговорности за оно што се дешава на Балкану. Ви сте дали нама могућност да ојачамо и сада се доста тога променило.
Нажалост, за све ово време, ви сте ослабили. Толико сте сада слаби, ви не само да сте поражени, ви сте на коленима, главе на доле и кичме пребијене. Мислим да је време да бар почнете да подижете поглед, а онда и да се полако почнете усправљати. Верујем да без Срба нема будућности Балкана, без српског народа, нема будућности Европи, а без јаког и снажног српског народа нема ни Русије у будућности. Сигурна сам да ће земљу спасити руски и српски народ, заједно, и наше православље.
* Шта је то Хашки трибунал?
– То је нешто што је, сада, највеће зло. Када бисмо бар могли да вратимо време на 1992. г. када су гласали за постојање тог трибунала, тада је Русија била слаба и наш издајнички министар иностраних послова. Знам како ради тај трибунал изнутра, јер била сам експерт на суђењу генерала Галића који је на жалост осуђен, а добро му је припремљена одбрана. Видим велику неправедност у раду тог трибунала и ми смо, чак, у свом институту направили неколико научних скупова о трибуналу. Правимо анализу коју ћемо послати нашим одговорним органима и институцијама, не само да би затворили тај трибунал, него да би се формирала нека међународна комисија, која би преиспитала шта су они урадили, колико су неправде нанели и која би можда осудила судије.
Ми морамо да учествујемо и у тим процесима, ми смо истраживали Сребреницу и имамо документацију, сарађујемо са различитим фондацијама и са Републиком Српском и морамо против неправде да се боримо, ако се не борите ви.
* Да ли мислите да је српски народ могао сачувати Косово?
– Косово није проблем од јуче, то је проблем који има своју историју. Ми смо објавили четири тома докумената под насловом „Албански фактор у развоју кризе на територији бивше Југославије“. Од првог документа „Призренске лиге“, а то је крај 19 века, па све до 2010. г. Кроз та документа видимо историју тог питања. Видимо како су се односили по том питању у Југославији после 1945. г., 1960, 1970. г. и тд. То није питање данашњег дана, то је требало решавати још педесетих и шездесетих година двадесетог века, када Савез комуниста Југославије није хтео да отвори то питање, јер је било опасно за целу Југославију.
Друго сазнање које је јако важно јесте да Албанцима, који су на Косову, није било стало до решавања тог проблема у оквиру Југославије, или касније Србије. Они се од 19. века боре за уједињење свих територија, где је албанско становништво већинско.
У Југославији је седамдесетих година постојао фонд у који се уливао новац из свих република, и тај новац је ишао на Косово, за изградњу школа, академије наука итд. Подизан је ниво културног развоја Косова, али то њих није занимало. Они нису желели да остану унутар Југославије, борили су се да изађу. Они су сада један корак до свог циља, уз подршку Америке. Међутим, Русија је својим НЕ у Савету безбедности одложила њихове планове. Сада је врло тешко било шта одлучити, али нека стоји тако док српско и руско руководство имају такав став. Плашим се да ће Русија остати чврста у својој одлуци, а да ће ваше руководство попустити.
* Где се Србија налази у 21. веку, на истоку, или на западу? Где се данас налази Русија?
– Увек ће Срби остати највећи народ на Балкану, народ који ће одлучивати о судбини свих балканских народа. Сада јесте криза, али ће Србија стати на ноге. Она је стварно између Истока и Запада. Веома је важно да остане на свом православном путу, на свом српству, треба потпуно да се врати својим коренима и да поново осети своју улогу на Балкану. Понављам да неће бити историје балканских народа без Срба.
Што се тиче Русије, ми смо били у великој кризи, полако излазимо из ње. Сада више не говорим ни о економској кризи, више је то била криза сазнања, идеологије, политике, свог места у међународним односима. Наша будућност је заједништво.
* Да ли ће Срби успети да сачувају свој национални идентитет и да ли ћемо дочекати крај 21. века?
– Занимљиво питање. Сви који уђу у Европску унију, у то европско заједништво, један део свог суверенитета морају поклонити Европи, али не само суверенитет него и идентитет. Сваки народ који улази у Европу, бори се да сачува свој идентитет, да сачува традицију, а можете ли замислити Србију без домаће ракије, без своје пљескавице. Замислити је у времену када ће вам забранити ваше месо, и натерати вас да га купујете у Европи по неким стандардима, да, на пример, краставци буду 32 сантиметра, а не да буду ваши и укусни, кукуруз да купујете, на пример, из Француске и Холандије, а не можете садити свој који сте садили 100 година.
Нисам видела ни једно битно истраживање, где би Срби буквално израчунали шта је за вас важније, шта ћете изгубити, а шта добити од Европе. Ја бих предложила истраживање по том питању. Ваше друштво, ваше село спасило је Србију и за време кризе, и за време бомбардовања, и за време санкција. Ваше упориште је ипак село, није град, и док живи ваше село, живеће и ваша породица.
* Волите да пишете песме, да ли пишете и на српском језику?
– Ви сте сазнали за то. Понекад напишем неку песму. Никада их нисам објавила. Једну сам написала за време бомбардовања, јер нисам могла да пропустим да изразим своја осећања. Једном сам написала песму на руском и поклонила је пријатељу, али сам на једном месту у песми ставила српску реч, нисам могла да нађем праву реч на руском и једноставно ми се она ту уклапала.
Почела сам и да размишљам на српском!
Albanian Mafia fueling Al Qaeda terrorist activity in US: Kosovo schools and orphanages open
Albanian Mafia
Chief perpetrators of drug and people smuggling, human body part and weapons sales, sex slavery, passport theft, forgery, abductions and murder, the Albanian Mafia remains to be domineering in their criminal activity both domestically and abroad.
“The Albanian criminal enterprises, operating largely in New York and other Eastern seaboard cities, represent a major challenge to federal agents because of their propensity for violence and brutality,” FBI officials indicate.
“They are a hardened group, operating with reckless abandon,” said Chris Swecker, the FBI assistant director for the Criminal Investigative Division according to a CNN report.
Interpol stated that “Kosovo Albanian Mafia hold the largest share of the heroin market in Switzerland, in Austria, in Belgium, in Germany, in Hungary, in the Czech Republic, in Norway, and in Sweden.”
The head of Sweden’s anti drug unit believes that the gangs supplied “hundreds, maybe thousands, of kilos of heroin” to the Scandinavian countries. The Albanian Muslim Mafia clans are dispersed in Kosovo and Macedonia as well as Albania proper.
The Italian Mafia and the Albanian Mafia
“I hate these f**** Albanians,” a captain in the Genovese crime family was captured saying on tape. The captain continued,
“If you have a beef with them you have to kill them right away. There’s no talking to them.”
Reports indicate that the Albanian Mafia including immigrants from Kosovo has replaced the Italian La Cosa Nostra Mafia, an offshoot of the Sicilian Mafia.
To understand the capacity and how far the arms reach of the Albanian Mafia is to understand briefly the magnitude of La Cosa Nostra aka The Italian-American Mafia:
There are five main New York City Mafia families, known as the Five Families: the Gambino, Lucchese, Genovese, Bonanno and Colombo families.
The Italian-American Mafia aka La Cosa Nostra dominated organized crime in the U.S. It used this status to maintain control over much of the organized crime activity in Chicago, Detroit, Boston, Buffalo, Pittsburgh, Cleveland, Philadelphia, Providence, New Jersey, and New York City, as well as in other cities in the Northeastern United States and across the country, such as Las Vegas, Tampa, New Orleans, Miami, Kansas City, Milwaukee, and many others.
La Cosa Nostra often referred to as the “original Mafia,” was at one time thought to be one of the largest organized crime groups in the United States and held dominance of the National Crime Syndicate.
The Albanian Mafia has been thought to greatly exceed this dominant power and poses as an outstanding figure as one of the most violent crime organizations in operation particularly with their strong connections in Europe union.
Replacing La Cosa Nostra in its rank, size, power and figure in organized crime, the Albanian Mafia holds itself as a domineering force in the Mafia underworld.
Further, a predominant Catholic Mafia is being replaced by a predominant Muslim Albanian FIS.
The Gambino crime family recruits ethnic Albanian assassins
In the 1970s, the Italian Mafia, more specifically the Gambino family recruited and employed Albanians as couriers, transporters, and more significantly assasins as a result of their proficiency.
By 1996, ethnic Albanians were the main assassins for the Gambino family.
At least two of the Gambino Family’s major players or “high level associates,” including Zef Mustafa were of Albanian enthnicity. Mustafa allegedly made over $700 million for the Gambino family, was later arrested for a $19 million dollar internet heist, and subsequently released on a $5 milliion bond disappearing from the United States.
Reputation
“The ethnic Albanian mafia is very powerful and extremely violent,” said Kim Kliver, chief investigator for organized crime with the Danish National Police.
“If you compare them to the Italian Mafia, the Albanians are stronger and not afraid of killing.”
“The Albanian criminals were special from the beginning,” said Francesca Marcelli, an organized-crime investigator for the Italian government.
Marcelli continued:
“When they started appearing here in 1993, they were much different than other immigrants. They have strong motivations and are very violent. Some of them actually pulled machine guns on the son of an Italian Mafioso. To do that in Italy is unbelievable.”
In the north of Italy, the Albanians have taken the prostitution racket away from the country’s toughest Mafia branch, the ‘Ndrangheta.
A representative from the Polish Mob in 2002 was found saying:
“I’m willing to do business with just about anyone. Dominicans, Blacks. Italians. Asian gangs. Russians. But won’t go near the Albanian mob. The Albanians are too violent and too unpredictable.”
Ties to Kosovo Liberation Army and Al Qaeda
Alleged ties to Al-Qaeda, the Albanian Mafia, one of the most powerful criminal organizations in the United States and Europe stretches throughout the United States, Canada, Albania, Kosovo, Macedonia, Serbia.
The FBI believes largely that the Albanian Mafia could be involved in “terrorist financing,” adding more specifically, “ties to organizations suspected of involvement in terrorist financing.”
Even more so, support of Al Qaeda prove notable in the following:
Yossef Bodansky, former Director of House Task Force on Terrorism, committed to saying,
“The Albanian mob will not commit acts of terrorism…but will aid Al Qaeda..The role of the Albanian Mafia-tightly connected to the Kosovo Liberation Army (KLA a declared terrorist organization) is laundering money, providing technology, safe houses and other support to terrorists within this country.”
Most if not all of the KLA has been trained and financially supported by Al Qaeda.
(Kosovo was marked as a potential recruiting ground for Islamic extremists. The large numbers of young Muslims living in abject poverty in Kosovo plays ideally into the hands of terrorist recruiters. Al-Qaeda is extremely interested in the region because the Muslim families are large and teenagers make up half of Kosovo’s population, making Kosovo a prime reservoir for the recruitment of young Mujahedeen.)
* 24 Wahhabi mosques , 14 orphanages and 98 primary and secondary Wahhabi funded schools have been built in Kosovo since 1999. Wahhabism Islam across the spectrum from revival and reform to global jihad is thought to be the chief spiritual source of the Al Qaeda terrorists.
(Chairman Kyl, Senate Subcommittee on Terrorism, Technology and Homeland Security on Thursday, June 26, 2003 stated: “I come before this body to describe how adherents of Wahhabism, the most extreme, separatist, and violent form of Islam, and the official sect in the kingdom of Saudi Arabia, have come to dominate Islam in the U.S. “)
* Djamel Beghala, Al Qaeda operative, arrested in Dubai was found with a manufactured Albanian false passport. Under interrogation, Beghala identified a major European Al Qaeda cell planning to blow up the US Embassy in Paris.
* Al Qaeda assassins of Ahmed Shah Massoud possessed passports doctored by the Albanian Mafia. The assassination of Massoud is considered to have a strong connection to the September 11, 2001 attacks on U.S. soil. Massoud had warned against a potential terrorist attack in his speech to the European Parliament several months earlier.
Krasniqi Albanian crime family, the KLA and Al Qaeda
The US District Court in New Jersey charged 6 (six) on terrorism related charges directly related to a pattern of Islamist terrorist support operations by Bosnian and Albanian radicals in New York, New Jersey and Pennsylvania.
The men were charged with conspiring to conduct the attack were within area where Bosnian Islamists worked with “Islamic charities” to develop terrorist training operation before and after September 11, 2001 terrorist attacks on the United States.
Of the 6 (six) men, 4 were ethnic Albanians, 3 of the 6 are members of the Duka family. The Duka family operate a roofing business in Brooklyn, New York, demographically close to Cherry Hill, New Jersey, the home of Florin Krasniqi.
Krasniqi in 1998-99, raised $30 million from the Albanian community in the United States for the KLA and smuggled hundreds of high-powered American sniper rifles to Kosovo for guerrillas, which were distributed by his extended family clan in the region.
Krasniqi, an Albanian born from the southern most part of Kosovo, was a major supplier of weapons from the US to the KLA, through Niam Behzloulzi aka Houlzi.
Houlzi a major KLA figure linked to Al Qaeda, was the 2nd ranking leader in the KLA providing explosives for terrorist attacks on Madrid in March of 2004 and in London in July of 2005.
Arrests of the Krasniqi crime family 2010
In June 2010 the FBI and NYPD arrested heads of the Krasniqi operating primarily out of New York, Connecticut, Michigan and elsewhere on charges from murder to kidnapping to drugs to racketeering:
* Bruno Krasniqi
* Saimir Krasniqi
* Erkliant Sula
* Skender Cakoni
* Gjovalin Berisha
* Nazih Nasser
* Gentian Nikolli
* Shkelzen Balidemaj
* Plaurent Cela
* Albert Tamali
Gentian Caro, Marjan Tamali, and JoAnna Pakulski were arrested by the Royal Canadian Police. Caro was extradited to the United States; Tamali and Pakulski are awaiting extradition.
Dukagin Nikollaj and Vsi Lnu are still at large according to the FBI.
* July 2, 2010, Sr. Aide to Deputy Prime Minister of Albania, 27-year-old Almir Rrapo was arrested on charges of murder and racketeering. Rrapo was a senior member of Krasniqi.
* August 24, 2010, Krasniqi member, Florian Veshi, 26 years old, was also arrested.
Срби на окуп – испраћај Александра Конузина 17.09.2012. (видео)
Срби на окуп – испраћај Александра Конузина 17.09.2012. (видео)
Александар Конузин, посол Росии в Сербии!
Он стал послом Сербов в Сербии! Спасибо!
КАД НЕПРИЈАТЕЉ УМАРШИРА
КАД НЕПРИЈАТЕЉ УМАРШИРА
Рајица Марковић
Кад непријатељ окупира
Важне мете циљно бира
С копна, мора, из свемира
Сирена опасност свира.
Док мостове бомбардира
И касарне демолира
Људска тела масакрира
Квислинг отпор саботира.
Кад одбрану демонтира
Зле легије замаскира
И цивилно умаршира
Своју владу инсталира.
Паром чојство девалвира
И јунаштво девастира
Свуд изроде експонира
Од плаћених својих жбира.
У школство упарадира
Ђачке главе окупира
Мозгове им програмира
Да свуд неум доминира.
+++
БРАТСКА СЛОГА
Рајица Марковић
Ми смо Божја Православна чеда
Кроз срца нам Бог вечити гледа
Ал сатани ово није право
Вражду, мржњу међ нас баци ђаво.
Бог љубављу братска срца греје
А сатана ледну вражду сеје
Да брат брата подводи под злога
Да царује завист и неслога.
Кад се србска посвађамо браћа
Под теретом сатанских недаћа
Владари нам лако загосподе
Уздигну се и од нас одроде.
Заводе нас по личном добитку
Под топове и под сабљу бритку
То Бог сетве иште Божје жетве
Да нас жање срповима клетве.
Све ћутећи Бог нас погледује
Где мрзитељ мрзостима трује
Ал кад дара све мере преврши
Он се јави Србиновој души.
Па му каже е мој блудни сине
Назад оцу несрећни Србине
Док ти блудиш за обманом злога
Темеље ти помера неслога.
Стење душа под теретом меса
Бич тирански уједа телеса
Кроз облаке народ тражи Бога
Он кроз срца шапће братска слога
Кад опколи смрт нас и безнађе
Манемо се међусобне свађе
Брату братску опростимо рану
Па заједно рушимо сатану.
Рајица Марковић – ПОРАТНИ МИР
ПОРАТНИ МИР
Марковић Рајица
Или сам ја постао немушт или су људи оглувели, углавном све моје приче остају без одјека. Због речи без еха почех да пишем и опет исти тајац. Да ли је мук у коме данашња Србија живи последица окупације или је окупација последица мука на свакоме је да размисли. 
Ако погледамо ко по Србији прича, без проблема ћемо закључити да је баш тај требао да ћути. Па ко га је онда поставио да прича ако је требао да ћути. Ко то стоји иза кулиса и поставља њих који причају. Иза кулиса је режисер, неприкосновени господар рата и поратног мира.
Поратни мир је друго име за рат другим средствима а рат другим средствима је рат против душе. У рату против душе непријатељ се сатеривањем у непрекидни низ бездушних ситуација слама психички и физички. Бездушне ситуације постају свакодневна људска сапутница од колевке па до гроба. Дакле живи се у рату а сања о миру који никако не стиже. Свакодневно преплитање живота и сна у третираном субјекту изазива конфузију и пометеност у тој мери да сан и јава неприметно замене места. Кад се из јаве пређе у пределе снова све постане лакше, уместо живота почиње његова замена глумом, што је куд и камо лакше. Глумци могу да буду награђени запаженијом улогом у позоришту поратног мира. И тако дођосмо до оних који причају а који су требали да ћуте.
Поратни мир свој тајни рат против душе води преко мозга и зато прво окупира мозак. Једном окупирани мозгови тешко се враћају себи јер пут до себе тежак је и далек. Такви се лако прикључују окупаторској сили и постају њени верни сарадници не баш идеалисти али поуздани плаћеници. За плату они друге одвраћају од себе самих окупирајући њихове мозгове и удаљавајући их од правилног расуђивања.
Кад се једном поруши граница између добра и зла све постаје дозвољено. Ово ни по чему не би било страшно да се дешава колико толико са слободном могућношћу избора третираног субјекта. Имао избор полакомио се и молим, одриче се себе због неке њему знане рачунице.
Не – ово постаје обавезни програм образовања и васпитања који поставља пут за оне који тек полазе на пут према себи и добру и злу у себи и свету.
Да ли ће неко од тих полазника икад или никад стићи до себе Богу хвала још увек зависи и од других фактора који се засад још могу одупрети окупацији.
ФБР интервју са акционарима "Соко Штарка"…
ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ФБР- ИНТЕРВЈУ СА ПРЕВАРЕНИМ АКЦИОНАРИМА СОКО ШТАРКА..
18СЕП2012, СРБски ФБРепортер
РЕДАКЦИЈА
1. Како је и када приватизован Соко Штарк?
Соко Штарк није приватизован, он је отет. Прича из тог времена је просто невероватна. Наиме, 2005 године у лето на превару и у сарадњи са тадашњим Досистичким режимом Соко Штарк је наводно купио господин Слободан Вучићевић, син трржишног инспектора са Новог Београда и власник пржионице кафе.
2. Када кажете Соко Штарк је отет, на шта конкретно мислите?
У првом реду мислимо на то, да је то било добра смишљена и организована превара која је и изведена уз помоћ тадашњег руководства Штарка, министра за приватизацију, лично, и људи директно из Демократске Странке, и њихових помагача. Ствари су се одвијале овим редом:
– Руководство фирме без изласка на берзу, а што им је била законска обавеза, уз предходни договор, разматра понуду Гранд Кафе власништво господина Вучићевића. Пазите једна једина понуда…?
– Пошто је у питању и државни део од 40% акција на сцену ступа Досистички министар Предраг Бубало и јавно на РТС-у каже да ако најмање 20% радника не депонује акције држава неће депоновати својих 40%, и понуда би пропала. Пошто је понуда била бедна (900 динара за једну акцију) радници депонују само 15-ак% акција, а поменути министар Бубало око 18-19х, значи у време када агенција и не ради депонује државни део и г. Вучићевић преузима контролни пакет (40% + 15%) и улази у фирму. Сутрадан незадовољни радници и пензионери, значи акционари, одлазе пред владу Србије, али наравно џаба, јер је у комплетну превару било укључено доста људи из тадашњег ДОС-а а неки и из саме владе као рецимо министар Бубало.
– Вучићевић са својом свитом, али буквално, заузима Штарк, доводи г. Срђана Радовановића из Демократске Странке и задужује га за људске ресурсе. Касније је поменути господин као кадар Демократске Странке био директор ЈАТ-а, па су га после многобројних малверзација једва отерали са те функције.
3. Ко је још од јавних личности био по вашем сазнању укључен у све то?
Укључени су били многи из самог режима и људи који су им били блиски. Рецимо, била је ту као директор финансија бивша минстарка Марија Рашета Вукосављевић, затим поменути Срђан Радовановић из ДС, затим транзицијски шпекулант Синиша Мали који је пре Штарка радио у агенцији за приватизацију, у Дилоит Тушу и ко зна где већ. Било је ту укључено још доста “Досиста“, ми вам само причамо о онима који су званично били укључени у превару звану Штарк и били на платном списку Штарка.
4. Како то да је пржионица кафе (Гранд Кафа) купила далеко већу и моћнију компанију од себе саме?
Просто и на превару наравно. У време када је Гранд Кафа купила Штарк на пословном рачуну је имала мање од 20, 000 евра…? Чим су ушли у фирму, задужили су је максимално, па су прве године приказали енормне губитке,какве Штарк у историји свог пословања не памти па чак и у време велике инфлације 90-их година. Што значи да је г. Вучићевић купио Штарк из текућег пословања истог, заједно са социјалним програмом који су спровели он и поменути ДС-овац Срђан Радовановић, који је отворено претио запосленим акционарима. Уз не знамо ни сами колико понуда за преузимање, претње и притиске, преузимају углавном од радника акције и стичу 94,2% акција Штарка. Остатак од 5,8% задржава нас око 600 малих акционара и то се није променило до данас.
5. Колико смо ми из покрета Двери Српских упознати било је ту и неког спорног дела самог капитала Штарка?
Да, то су такозване “акције из 90-их“, које су запосленима одбијане од плате, процентуално, тако да чак постоји и списак: Коме од запослених је колико одбијано, колико акција ко поседује, итд, итд. Радници су због тога и подносили тужбу али је то у време ДОС-а била немогућа мисија. Ништа се није променило ни у каснијим владама, јер су се странке смењивале а људи су остајали исти.
Међутим 22-23% акција нас поново враћа на почетак приче и питање како је једна пржионица кафе што Гранд Кафа и јесте купила овакав кондиторски гигант чији су брендови попут: Смокија, Бананица, Најлепших жеља, Прима штапића, и других познатих, не само на Балкану и не само у Европи. Г. Вучићевић је у целој причи био само “играч“ који је Словенцима у Србији обезбеђивао логистичку подршку и контакте са тадашњим режимом ДОС-а (посебно са ДС). Наима Словеначка Дрога Колинска чији је већински власник био Истрабенц на челу са Игором Бавчаром , је већ била дубоко заинтересована за купоима Штарка али не наравно по тржишним условима. Ту склапају дил са г. Вучићевићем и креће цела превара. Акције које је купио преко Гранд Кафе (70,63%) врло брзо продаје Дрога Колинској заједно са Гранд Кафом, а онај спорни део (акције из 90-их) од тачно 23,5% који је још био у поступку пред Трговинским судом пребацује на фантомску фирму Тобесс Доо Београд регистровану на његово име и само за ове потребе.
6. Шта је сада са Тобесс-ом?
Тобесс је посебна прича, можда чак и кључна, видећемо кад за то дође време. Иначе та фирма постоји и сада, фиктивно, адреса јој је на адреси Штарка- Кумодрашка 249, не ради ништа, само чува 23,5% капитала Штарка. Има и свог представника на скупштини акционара који је сада и председник. Ради се о Живораду Иконовићу једном од влансника адвокатске канцеларије Исаиловић-Иконовић-Симеуновић, иначе пајтосу Срђана Радовановића из ДС и једно време блиског сарадника и пословног партера.
7. У чијем је сада Тобесс власништву?
Када је г. Вучићевић видео или чак “избоксовао“ да Трговински суд донесе одлуку да су радници условно речено изгубили спор, он Тобесс продаје Словенцима илити Дрога Колинској за:
– 40 милиона евра
– 5% акција Дрога Колинске
– и место председника управног одбора Дрога Колинске.
Ово су све званични подаци са Словеначке берзе и мишљења ревизора Дрога Колинске. Тако су власништво Штарка “затворили“ један наш и један Словеначки назови “бизнисмен“. О томе какав је бизнисмен г. Вучићевић већ знамо, медији о њему овде нису смели да напишу ништа, а знали су све. О г. Бавчару у Словенији су новинари (Петра Совдат) и поједини економисти писали књиге, читаве књиге. Изгубио је све, све су му фирме пропале, а суђења су му у току па га вероватно чека и затвор. Овај наш је овде колико видимо домаћин, човек ужива у милионима, има своје језеро, шири бизнис по Хрватској.Ко не зна одакле му у ствари паре рекао би способан човек.
8. Како сада изгледа власничка структура Штарка?
Власничка структура Штарка и сада изгледа као и кад су је затворили г. Вучићевић и г. Бавчар.
– Гранд Кафа 70,63%
– Тобесс доо 23,5%
– мањински акционари 5,87%.
С тим што су и Гранд Кафа и Тобесс у 100% власништву Дрога Колинске.
9. Коме су Словенци и како продали Штарк?
Када је у Словенији г. Бавчар који је у то време имао невероватан политички утицај јер је био првоборац оцепљења Словеније од бивше СФРЈ, преко својих фирми пробао да преузме већински део Истрабенца на чијем је челу био,заиграо се па је исти задужио за невероватних 800-900 милиона евра. Није могао да враћа кредите, па су банке почеле да узимају и продају поједине његове делове, па како је и то било недовољно једино што им је преостало је било да продају Дрога Колинску и спасу што се спасти може. Како је већ увелико почела СЕКА а Дрога Колинска је била и сама високо задужена компанија купаца за њу и није било пуно. Многи економски аналитичари су сматрали у то време да би више пара добили да могу Дрога Колинску да продају у деловима при чему су посебно истицали овај наш Српски део, где су у њоховом власништву били Штарк, Гранд Кафа и Паланачки Кисељак. Међутим банке којима је Дрога Колинска била дужна то нису дозвољавале. Кад се то све тако намести дође се до тога да најбољу понуду за куповину Дрога Колинске да Хрватска фирма Атлантик група. Као у случају Штарка сада Дрога Колинску купује Хрватска фирма неколико пута мања и неколико пута мање вредна. Купује је за 382 милиона евра. Уз помоћ корумпираних службеника ЕБРД-а, кредита Рајффеисен Банке,Раиффеисен Зентралбанке ,Уницредит банке,Загребачке Банке и неке сиће Атлантик групе и њихових акционара (докапитализацијиом), Атлантик исплаћује суму од 382 милиона евра умањену за кредите којима је била оптерећена. Комплетну имовину Дрога Колинске полажу банкама као хипотеку. То у ствари значи да су највећи влансици Дрога Колинске банке, па ако Атлантик не успе да врати кредите Дрога Колинска ће са комплетном својом имовином, заједно са Штарком, отићи банкама. Ово намерно подвлачимо јер је веома битно и у вези је са овим како се Атлатник понаша према мањинским акционарима и држави Србији.
10. Ко је власник Хрватске Атлантик Групе?
Већински власник Атлантик Групе из Загреба је г. Емил Тедеши, контроверзни Хрватски тајкун, мада га у Сињу прозивају и за ратно профитерство. Наводно је у време рата 90-их од општине Сињ узео 3 милиона ондашњих марака намењених за набавку оружја и рат против Срба у Крајини. Покојног оца му на саслушањима врло често помиње и г. Санадер за неке “послове“ и шверц разноразних роба у Русију, мајку му прозивају такође за неке малверзације са становима…Скоро су му запалили комби у Сплиту… Све у свему, изгледа, још један “фин господин“ и “домаћин“, јер у ово лудо време транзиције и нису могли да дођу до изражаја паметни и стварно способни људи ни у Србији ни у Хрватској. То је најбоље објаснио Иво Андрић једном реченицом која гласи:
Дође тако време кад паметан заћути, будала проговори а фукара се обогати!
11. Какво је понашање новог власника из Хрватске према мањинским акционарима?
Понашање новог власника је у потпиности исто као и понашање старог, ми као мањински акционари за њих као и да не постојимо, као да нас нема, као да су они једини власници. Када су и званично преузели Штарк упутили су нам понуду за преузимање (што су и били обавезни по закону) на 1050 динара. Наравно нису добили ни једну акцију, јер је понуда била не ниска него понижавајућа. Онда је наш економски консултант пробао да са њима ступи у контакт и проба цивилизовано са њима да преговара. Нажалост безуспешно. Стално су претили да ће нас преузети на силу, докапитализацијом, скезе аутом, чуди ме да нису помињали да ће нас и протерати из Србије, јер у веселој Србији је све могуће. Замислите само да је неки наш Србин, ратни профитер, купио рецимо Краш и овако се понаша. Хрвати би га не протерали него појели. Овде у Србији је то другачије. Очигледно је да је г. Тедеши наставио да “ради“ са истим људима као и г.Вучићевић. Они му обезбеђују контакте са Демократама, они су и даље председници скупштине, у управном одбору су, туже мале акционаре, заплашују их… Адвокатска канцеларија Исаиловић-Иконовић-Симеуновић и њихов саветник Срђан Радовановић су чудо. Они могу све и са свима. Ишли би они и на прославу “олује“ у Хрватску али је г. Тедеши изгледа заборавио да их позове.
12. Прошле године сте ви одржавали неке протесте испред компаније Штарк, шта је то у ствари било?
После неуспешних покушаја да са новим газдама из Хрватске цивилизовано ступимо у контак и пробамо о свему да се договоримо, одлучили смо да одржимо протесте и на тај начин јавности Србије, државним институцијама, медијима а и тадашњем режиму скренемо пажњи на бахато понашање Хрватског тајкуна и његових домаћих помагача. Другог дана протеста нас је позвао г. Срећко Накић иначе главни Тедешијев човек у Атлантику. Изнели смо му наше захтеве, изразили сумњу да новац из нераспоређене добити уопште постоји, да је испумпан у Хрватску, да га Тедеши користи за своје “пословне комбинације“ и отплату кредита које је узимао када је куповао Дрога Колинску. Добили смо обећање да ћемо врло брзо бити обавештени о свему, а ево и дан данас нема никаквог обавештења. Уместо обавештења Хрватске газде су на нас акционаре извели приватно обезбеђење, момке у црним униформама и реј бан наочарима, иако смо за сваки минут проведен у протестима имали уредне дозволе МУП-а и стално присуство јединице полиције. Полиција је била нон-стоп присутна да би спречила физички контакт између нас и приватног обезбеђења мада су протести били мирни и цивилизовани и без иједног инцидента. То је трајало више од 2 месеца, сваки дан по 4 или 6 сати. пошто се ближио и дан скупштине, а у материјалу смо добили предлог одлуке где се добит и даље кумулира са добитима из предходних година и иде у нераспоређену добит, одлучили смо да опструишемо рад скупштине и не дозволимо њено одржавање, а све у циљу привлачења медијске пажње и алармирања државних институција.
13. Шта се дешавало на самој скупштини акционара?
На скупштину акционара је отишло нас стотинак, “наоружаних“ пиштаљкама. Дошли су председник скупштине поменути господин Живорад Иконовић и секретар друштва иначе правник из Штарка. Замислите сцену кад 100 људи дува у пиштаљке а председник скупштине чита и прави се као да је све у најбољем реду, чита предлоге, доноси закључке, гласа, изгласава, закључује… Да све буде још чудније све то снима видео и аудио, приватна фирма из Сурчина. Зашто? После завршетка ове циркуске скупштине ми одлучујемо да останемо у просторијама друштва тј у ресторану где се скупштина и одржавала. Зовемо све новинске редакције, наш адвокат излази и јавља нам да је кренула екипа РТС-а ка Штарку али нам врло брзо након тога јавља да је иста враћена са пола пута. Страшно! Тада Хрватске газде наређују да нам се закључају тоалети, како би нас приморали да напустимо просторије друштва. Ми не одустајемо, онда менаџер обезбеђења са момцима у црним униформама упада у ресторан, и са све столицама вуку и носе по ресторану старије људе и жене. Долазе до нас неколико млађих и јачих, пробавају, али врло брзо одустају. Јасно им је да смо одлучни, да их се не бојимо, да бранимо своје, и да нам не могу ништа. Због старијих људи који не могу да издрже без тоалета а и да се ствар не би отргла контроли, јер су живци већ били на измаку а било је већ око 20х ми позивамо полицију којој смо већ били најавили могуће инциденте и који су чекали испред Штарка. Полиција улази у ресторан, избацује напоље приватно обезбеђење, а нас на наш захтев извлачи напоље. У нашој држави, нашем граду, из наше компаније, наша полиција, нас Србе, спасава од Хрватског ратног профитера…? Да није жалосно било би смешно.
14. Шта се дешавало наклон тога?
После ове циркуске скупштине наставили смо са протесима, све до половине августа када су почели годишњи одмори. После годишњих одмора почели смо да добијамо судске позиве, тужили су једног по једног акционара. Наиме поменута адвокатска канцеларија Исаиловћ-Иконовић-Симеуновић је помоћу адвокатских трикова хтела да нама најупорнијим акционарима забрани прилаз Штарку. Тужили су нас као грађане који им ометају посед и не дозвољавају им да се баве својом делатношћу. И успели су у томе, наравно, суд је доносио привремене мера забране приласка Штарку док спор траје. Онда су та суђења опструисали како би спор трајао што дуже и како би били сигурни да нећемо више протествовати. Суђења још трају и ево после годину дана, нека су додуше и завршена ослобађајућим пресудама, јер ми за ниих нисмо само грађани. Ми смо као и они власници Штарка, додуше мањински, али смо власници. Ако они трпе штету због протеста и блокаде транспортне капије- трпимо и ми, ако се тиме нарушава углед компанији- погођени смо и ми тиме и то сигурно више од Хрватског ратног профитера, јер ту компанију смо стварали наши родитељи и ми а поменути домаћин из Загреба је ту само да из ње извуче што се извући може, пребаци у Хрватску и отплаћује кредите у које је ушао да би лечио своје болесне амбиције.
15. Да ли сте предузимали након тога неке конкретне акције?
Наравно да јесмо, написали смо им кривичне пријаве и насловили на 1. Финансијску полицију, 2. МУП Републике Србије, 3. Јавно тужилаштво, обратили се Агенцији за борбу против корупције покојне Верице Бараћ тако да су и они упутили кривичну пријаву Јавном тужилаштву. И ништа. Никад нико није дошао у Штарк да провери: на шта ми то сумњамо, како то они послују, да ли можда има индиција да поред нас оштећују и државу Србију. Нико, никад, невероватно… Обраћали смо се медијима послали на све могуће редакције стотине дописа и обраћања, обраћали смо се свим политичким партијама… Част изузецима, у првом реду вама Дверима Српским, СНС, људима из УНС и Нину Брајевићу, листу ДАНАС, за остале су Штарк и његов Хрватски газда били забрањена тема. Поједини млади новинари су додуше били заинтересовани за комплетну причу, интервјуисали нас, слушали, али се то све завршавало на томе, јер уредници то нису дозвољавали. Неки су нам то отворено и рекли у смисли: Ова прича јесте занимљива, то се у Србији стварно дешава, јесте оштећени и ви и држава али о томе шта ће се објавити одлучује уредник. Јасно је нама, не љутимо се ми на те младе људе јер знамо да су уредници или из редова “жутих“ или су некако другачије контролисани од њих. Тотални медијски мрак, пише се само о ономе што одговара ДС и Борису Тадићу, о ономе што они одобре,а господа из Хрватске очигледно уживају њухову заштиту као и г. Вучићевић пре њих. Иста банда нема шта.
16. Шта ви конкретно тражите од (новог) Хрватског власника
Од новог власника Штарка тражимо да нам ту “исфризирану“ чисту добит нагомилану све ове године покаже, да знамо да је у компанији, да није испумпана у Хрватску, да је не користи, на шта и нема права без одлуке скупштине, а таква одлука не постоји.Знамо да не мора да дели дивиденде, да га закон на то не обавезује али исто тако знамо да ни већински власник не сме да је користи без одлуке скупштине. Знамо такође да озбиљне компаније и озбиљни власници то не раде, то раде само транзицијски шпекуланти, а Штарк је имао ту “срећу“ да преживљава три таква већинска власника: једног Србина, једног Словенца и сад једног Хрвата. Када смо поменули “исфризирана добит“ да вам то мало појаснимо: Штарк је пре приватизације запошљавао око 2400 радника, сада запошљава једва око 900. Стално се излази у јавност и хвале се да су: повећали производњу, да су повећали продају, да су рационализовали пословање а плате су мање више остале исте. За 2011 годину су исказали чисту добит од око 5,5 мил.евра. Не треба бити нешто посебно паметан па сабрати два и два. Значи овако: Штарк је после приватизације на овај или онај начин напустило 1500 људи (2400-900), нека је просечна плата 300е+65% доприноси и порез држави је 495е. Толико компанију кошта један радник, 495евра x 1500 радника x 12 месеци је 8.910.000евра. Значи 8.910.000евра је само оно што су “уштедели“ одпуштањем 1500 људи, а приказали су 5,5мил.евра. Где је остатак, где је то повећана производња, како је то повечана продаја, како је то рационализовано пословање…? Знамо да је математика егзактна наука да је један и један увек два, знамо да је Штарк у време када је имао 2400 запошљених исплаћивао све те плате, и то редовно, спонзорисао све и свашта, делио пакете за нову годину и запосленима и пензионерима, давао радницима кредите, станове и јос свашта нешто. Шта су они то унапредили или ако јесу, где су паре. Знамо и то да се у Србији ако си близак са владајућим режимом за чисту добит пријављује само оно што никако другачије не може да се сакрије и опере. То значи ако су пријавили добит 5.5мил.евра она је неколико пута већа, само што то у Србији никог не занима, то нико не сме да дира, то је страни инвеститор…? А уствари због таквих страви инвеститори и заобилазе Србију. И поред свега што све знамо и што нам је све јасно поново позивамо господу из Загреба, господо покажите нам где су паре из нераспоређене добити, где се налазе, знамо да је то књиговодствена категорија али то не значи да је непостојећа, то не може да буде магла, та вредност негде мора да постоји и мора да буде у Штарку а никако у Загребу и у Атлантику.
17. Да ли компанија објављује финансијске извештаје и да ли ради ревизију пословања?
Да, компанија редовно објављује финансијске резултате и мишљења ревизора, раде они све на шта их закон обавезује а да ли неко то сме да проверава је уствари право питање. Изнећемо вам неке податке из завршног рачуна за 2011год:
– Књиговодствена вредност компаније 1.961.296.000рсд – око 16,5 мил.евра
– Нераспоређена добит 2.680.000.000рсд – око 22,5 мил.евра
– Краткорочна потраживања,залихе 3.587.000.000рсд – око 30мил.евра
– Резерве друштва 32.217рсд – око 270евра
Овде просто боду очи многе контрадикторности па да кренемо редом:
1. Како то да нешто што вреди 16,5мил.евра има 22.5мил.евра нераспоређене добити и зашто се та добит не распоређује?
2. Ко то некоме ко вреди 16.5мил.евра дугује чак 30мил.евра, скоро двоструко од његове вредности?
3. Како то да компанија која вреди 16.5мил.евра, има 22.5мил.евра нераспоређене добити, има 30мил.евра краткоролних потраживања а на резервама друштва има само 270евра…? Како је то могуће?
Зар ово није довољно да неко из државних институција уђе у компанију, прочешља папире, провери о чему се ту ради? Ко је овде луд? Када смо код нераспоређене добити она је прошле године у еврима износила око 21.5мил.евра, сада је са прошлогодишњих 5.5мил.евра изашла на 22.5мил.евра, значи скоком евра изгубило се 4.5милиона, па уместо да буде 27милиона она је 22,5. Наравно Тедеши није на губитку, он те паре користи, он са њима зарађује, прави пословне комбинације, обрће их… И не само њих него и далеко, далеко више пара којих у завршном рачуну и нема. Што се ревизора тиче Хрвати имају неког свог ревизора, који им уствари прештелује то што им они доставе ушминка мало и да мишљење. Код Словенаца и Вучићевића ревизију је радила “КПМГ“, иста ревизорска кућа која је радила и ревизију Агробанке, па видимо шта се у тој банци радило. Ово што транзицијски шпекуланти, и овај наш Србн, и Словенац и сада овај Хрватски ратни профитер раде са Штарком и државом Србијом није за ревизора, ово је за полицију, за јавног тужиоца и то за организовани криминал, за детаљно чешљање и провере, за затвор…
18. Хрватска Атлантик Група је поводом ваших захтева излазила у јавност са неким изјавама, како то коментаришете?
Да, излазили су са неким демагошким изјавама, заменама теза, и да не будем прост обичним будалаштинама и небулозама. Пошто су њима медији били доступни, могли су да изјављују све и свашта а наше демантије и саопштења, наша објашњења није хтео да објави скоро нико па јавност стиче погрешну слику како су уствари они у праву и како раде све по закону:
1. Питали су се зашто сада од Атлантика тражимо исплату дивиденди а нисмо тражили од бившег власника? Како је упитно да ли је Дрога Колинска имала пара за исплату дивиденди јер је и сама била у проблемима и високозадужена и још неке глупости.
Ово је чиста замена теза: ми не тражимо ништа од Атлантика, ми не тражимо од Дрога Колинске, ми нисмо акционари ни Атлантика, ни Дрога Колинске, они нас не интересују. Ми тражимо дивиденду и да нам се покаже где је новац из нераспоређене добити компаније Соко Нада Штарк чији смо акционари, и ништа висе…
2. Скоро су изјавили да су у развој Штарка, унапређење пословања, развој брендова, уложили 3мил.евра а да планирају да у наредних 5година уложе јос 8мил.евра.
Чисте небулозе, не може се из нераспоређене добити ни инвестирари ни реинвестирати без одлуке скупштине акционара, а таква одлука не постоји. Што се наредних 5година тиче, питање је где ће они бити за 5година, питање је када ће банке ставити шапу на оно што је под хипотеком, чега су и они свесни па сад свим силама дрпају и настоје да што дуже опстану. Шта ће бити са њима ако овде заживи правна држава, па се неко из државних иституција осмели и уђе у Штарк, погледа преконтролише провери њих а посебно такозвана “повезана лица“ новац је лако пратити, он увек оставља јасан траг, само треба воље и хтења, а Србија очигледно је, не може овако јос дуго. Може да се деси да ни за 5месеци не буду овде-какве 5године, о чему они причају, и баш ме чуди да још нису чули да су њихови заштитници из ДС и Борис Тадић отишли у историју. Надам се заувек.
19. Рекли сте да поред вас мањинских акционара Хрватски тајкун оштећује и државу Србију?
Самим тим штелованим завршним рачунима, испумпавањем пара из компаније на разно разне начине оштећује државу Србију директно. Држава Србија под бившим режимом не да није хтела то да види него је преко корумпираних скотова из ДС забрањивала државним институцијама и органима да изврше било какву проверу. Знамо то, обраћали смо се свима и нико никад није ушао у Штарк, што би се рекло: Све државе имају мафију, само у Србији, мафија има државу.
20. Тврдите да и код нераспоређене добити оштећују државу Србију, како?
Тако што они уствари сав тај новац користе, на једној страни он девалвира а на другој страни није опорезован. Може то и легално да се уради али рачуница онда изгледа овако: На почетку године нераспоређена добит је била 27мил.евра. Они донесу одлуку на скупштини и поделе дивиденде: њима 94,2% или 25.43мил.евра, нама 5,8% или 1.56мил.евра. На те износе и они и ми платимо порез 10%, значи држава Србија инкасира у ионако празан буџет 2.7мил.евра. Они те паре слободно могу да користе за шта год хоће, али се поставља питање зашто би то радили кад овако могу да користе свих 27мил.евра. Шта их брига и за нас и за Србију. Да ли мислите да је овако нешто могуће у Хрватској? Па наравно да није, они држе до себе, не дају своје фирме Србима. Видимо како је прошао г.Вучићевић у Хрватској са Турбо лимачом и Магмом, како је прошао посао са лавандом. Да подсетим: фирма из Хрватске је хтела од наше фирме мислим из Смедеревске Паланке да купи саднице лаванде, увезе у Хрватску и засади. Њихова јавност, разно разни домољуби, бранитељи су претили да ће га убити ако увезе Српску лаванду, не треба им ништа што је Српско, и посао је пропао. Наш бивши газда Вучићевић кука у Хрватској, каже пре неки дан доста му је и Магме и Хрватске бирократије. Додуше није ми га баш нешто жао, требало је да зна да је он тамо само обичан Србин и ништа више, а бити Србин у Хрватској није баш лако, бити газда није могуће никако.
21. Да ли сада предузимате нешто, да ли можете нешто од тога да нам откријете?
Предузимамо наравно, акција ће ићи у више праваца. Не можемо баш о свему да причамо, чекамо да се неке коцкице уклопе. Ићи ћемо до краја, нећемо стати, ствари у Србији морају да се мењају, не може висе овако, очигледно је. О свему ћете ви из Двери Српских бити обавештени, а очекујемо и вашу помоћ, ви сте патриотски покрет, васа помоћ би нам добро дошла. Имамо доста контаката, оптимистичких обећања, има ту доста материјала јер пљачка Штарка траје дуго (7година). Уплетени су многи, не само Вучићевић, не само Тедеши, има их још доста ван ових које сам помињао. У осталом биће ту још афера сличних Агробанци , „пашће“ и неко ко је учествовао у пљачки Штарка има ту: политичара, бизнисмена, разно разних шпекуланата, бивших министара, политичких лидера. Штарк је моћна компанија-прави рудник пара, многи су га музли и чешали се о њега. Ако држава буде имала воље лако ће то утврдити, ми ћемо им помоћи, стојимо им на располагању, усмерићемо их у сигурном правцу. Помно пратимо сва дешавања од 2005г. до данас, знамо све. Има ту и неких ствари које такође знамо али сада не можемо да причамо о томе, није још време.
22.Имате ли још несто да додате на крају ?
Прокоментарисали бисмо изјаву генералног директора Штарка г.Матјажа Водопивеца од пре неки дан у дневним новинама Пресс. Поменути господин је у мини интервју дао себи за право да по ко зна који пут изнесе не гомилу лажи, него гомилу глупости. Али може му се, његове изјаве и изјаве његових газда се преносе и објављују кад год они хоће и како год они хоће. Наиме, одмах након што је Пресс објавио ову небулозну изјаву звали смо новинарку која је то радила. Рекли смо да то није истина и да смо хтели то да демантујемо како јавност Србије не би стекла погрешну слику, а што им је у ствари циљ. Речено нам је да то није могуће, да ће ето, питати уредника, па ће се јавити. Није се јавила, а и не очекујемо. Како је могуће да и кад објаве нешто од наших обраћања извуку пар реченица из контекса, напишу, а онда зову Хрвате да они прокоментаришу то, објаве њихове небулозе и читава прича изгуби смисао. Зар није задатак објективног новинарства да саслуша обе стране, објави, па да јавност процени шта је истина. Интересује ли истина иког у овој држави. Чему служе новине? Чему служе новинари? Да се вратимо на поменутог господина директора који каже како је наше право и интерес да тражимо исплату дивиденди, а да они брину о развоју компаније, и да су у Штарк уложили чак 23. мил. евра. Невероватно. Директорка из Загреба г. Габријела Касаповић каже уложили су у Штарк 3 мил. евра, г. директор каже уложили су 23. мил. евра? Аман људи, договорите се јел 3 или 23? Да ли је могуће да сте толико охоли и да се осећате толико заштићеним у овој јадној Србији, па да више и не водите рачуна шта лупетате. Стварно безобразно. Господине директоре ви јесте уложили моћда чак и више од 23 мил. евра али не у Штарк него у Дрога Колинску или Атлантик. То и ми тврдимо, а ви сте изгледа побркали ствар. Штаркове паре се користе за враћање кредита Дрога Колинске и Атлантика али то се не зове “ инвестиције „, то се зове прање и испумпавање пара. Позабавиће се врло брзо ова држава тиме, нема се више куд, догорело је… Мораће ако мисли да икад изађе из колонијалног ропства. Доста нам је више и Словенаца и Хрвата имамо ми у Србији довољно таквих бизнисмена и газда, не требају нам увозни.
———————————————————————————-
СРБСКИ ЖУРНАЛ 