Category: Вести

Ања ФИЛИМОНОВА: „НЕЗАВИСНО КОСОВО“: ПАТОЛОШКИ КРИМИНАЛ НА ГЛОБАЛНОМ НИВОУ (Други део)


У догађајима „арапског пролећа“, баш као у локалним етно-конфесионалним ратовима на постјугословенском простору, искориштен је један исти механизам припреме спољашње оружане опозиције, која у суштини представља само криминалне, терористичке групације.

03.09.2012.  Фонд стратешке културе, пише ФБР аутор Ања Филимонова, за ФБР приредила Биљана Диковић

Све земље арапског света у којима су западни центри силе на садашњем нивоу извеле неоколонијалне ратове (Тунис, Египат, Јемен, Либија и сада Сирија) су поседовале само једну, са гледишта Запада неопростиву „ману“: све су биле стабилне државе и саме су користиле оно чиме су располагале, не обраћајући пажњу на чињеницу да светом влада транснационални олигархат. Да би формирале „режим приватне својине“ транснационалних корпорација и над националним ресурсима као ослонцем ударне силе – НАТО-ом – појавили су се радикални покрети који су названи „модернизоване исламске партије“. Тако су САД, Катар и европска „тројка“ (Велика Британија, Француска и Немачка) финансирале и наоружале либијске побуњенике-фундаменталисте. Затим су САД, „тројка“ и Турска, која је прво обезбедила подршку Лиге арапских принчева и емира, почеле да финансирају ратоборне Браћу-муслимане из Сирије (који су раније били забрањени), са задатком да се уништи најстабилнија држава Блиског Истока. Нови „режим приватне својине“ који подижу на рушевинама националних држава подразумева: максимално слабљење субјективитета тих држава, стварање услова за формирање окупационог у суштини, а по форми неолибералног безалтернативног прозападног курса (заједно са „правом на вето“ при истрагама злочина против сопствених народа), немогућност обнове национално-државних снага на простору који се поново дели, тачније – предаја територија, ресурса, предузећа и политичког утицаја транс-националним корпорацијама.

На Балкану су одузимање и издвајање дела територије одрађени у току војне агресије НАТО-а на СРЈ 1999. године, а такође и проглашења и јачања независности „Републике Косово“. Још на етапи припреме издвајања Косова „наоружана опозиција“ је формирана искључиво као диверзионо-казнена снага.Републички политички комитет САД (Republican Policy Committee, USA) је у извештају који је имао наслов „Ослободилачка армија Косова: подршка Клинтонове политике терористичким групама и наркотрафикингу“ (1999) описује се „ратни деби“ Ослободилачке армије Косова (ОАК, или на алб. УЧК) у фебруару 1996. године тако што су у логорима српских избеглица из Хрватске и Босне извођене терористичке акције. УЧК „није узимала у обзир политичку и економску важност жртава, и уопште није стваран утисак да она може да нанесе озбиљну штету противнику – српској политици и Армији. Насупрот, група је како је хтела нападала српску полицију и цивиле… то уопште није претило регионалном балансу снага у војном смислу… Официри ОАК су морали да иду у Сједињене Државе ради обуке како би се из групица побуњеника претворили у политичку снагу или политички субјекат…“1.

Српске новине „Курир“ су у јулу 2008. године објавиле податке о тајном, тзв. Бриселском тајном споразуму од 13. марта 1999. године, који је потписан на саветовању руководства НАТО-а. Осим коначне одлуке о почетку бомбардовања СРЈ договорено је и да се „створе услови за формирање независне државе Косово која ће функционисати само уз услов да у њој буду снаге НАТО-а: „независна држава Косово ће затим да се припоји Албанији, при чему ће територија бити одузета од Србије (југ Србије до Алексинца), западне Македоније, Црне Горе – Малесија и северног дела Грчке) и то ће чинити Велику Албанију. Та ће држава доминирати Балканом и свим сувоземним и ваздушним коридорима према Азији и Африци“2.

Пошто је почео са казненим операцијама против мирног становништва Косова режим из Приштине је заједно са НАТО-ом направио војни ослонац: после завршетка војног конфликта УЧК је уместо да буде разоружана претворена у Косовски заштитни корпус, који је 2009. године трансформисан у Косовске снаге безбедности, а крајем 2011. године у – Армију Косова. Рад организованих злочиначких групација је настављен, без обзира на присуство многобројних међународних организација, мисија, невладиног сектора и т.д, и томе сл.

У децембру 2010. године специјални известилац Парламентарне скупштине Савета Европе, швајцарски тужилац Дик Марти је иступио са добро познатим на Балкану, али за друге земље непознатим и зато сензационалним, подацима о ширини организоване злочиначке делатности на Косову преко мреже за трговину људским органима, у којој је учествовало чак и политичко руководство „Републике Косово“ – углавном врх команде УЧК. Један од бораца УЧК, албанац Реџеп, прича да „све што има везе са нелегалним бизнисом контролише држава, Косово, Албанија и републике бивше Југославије“ и да „нико не може да се бави кријумчарењем дроге, жена, цигарета или нечим другим, уколико није добио благослов одозго. Наравно, имате право да покушате, али ће за само неколико дана да вас пронађу негде у каналу, где су вас црви и пси скоро појели, као што се некима већ десило“3.

Дик Марти у свом извештају тврди: УЧК, на чијем је челу садашњи председник владе „Републике Косово“ Хашим Тачи (кољач са надимком „Змија“) углавном је отимала косовске Србе, као и Албанце који су били осумњичени за сарадњу са Србима, и отпремала их у северну Албанију. Тамо су их убијали, вадили им органе за трансплантацију који су затим продавани на „црном тржишту“. Те злочине су прикривали највећи међународни органи – ОУН, НАТО, ОЕБС и владе највећих земаља Запада. Како је испричао К-144, заштићени сведок Међународног трибунала за бившу Југославију у марту 2008. године, „трговина органима отетих Срба је ишла преко Италије, под директним руководством ОАК и уз прећутно одобрење албанских власти“. На тај је начин, каже сведок који је у тим злочинима лично учествовао, „продато преко 300 бубрега и 100 других органа Срба, који су убијени и закопани у заједничке гробнице“. К-144 тврди да је Хашим Тачи на томе лично зарадио 4 милиона марака4.

Први човек администрације ОУН на Косову (УНМИК) је био Бернар Кушнер. Он се дуго налазио на челу организације „Лекари без граница“, али се на Косову бавио потпуно супротном делатношћу. Конкретно, у току ратних конфликата на територији бивше Југославије та организација је ухваћена у кријумчарењу оружја, и то: на 43 контролна прелаза у Босни, н 25 у Хрватској и 14 на Косову5. Пошто су српска армија и полиција напустили КиМ Тачијеве банде су мирно отимале људе и одводиле их, према читавом низу сведочења, у базе НАТО-а, где су им вађени органи ради пресађивања. Значајна је чињеница да је са НАТО базе на Косову – „Бондстил“ свакодневно било између 6 до 14 летова авиона, а постоје и основане сумње да су ти летови имали везе са „испорукама органа“ западноевропским земљама, највише Великој Британији6 .

Што се тиче овог последњег – врло је значајно следеће: 7. јануара 2011. године 50 највећих хирурга Енглеске је захтевало од власти легализацију продаје људских органа. Образложење је било једноставно: „Потражња је огромна, и ако неко жели да прода свој орган како би на тај начин изашао из финансијске кризе, зашто да му се не дозволи да то учини? То је његов избор“ – тако је рекао британски хирург (сада пензионер), бивши заменик председника Краљевског друштва хирурга7. Па што да не – зашто да се у исти кош уз наркотрафикинг, који доноси баснословне суме новца, не дода и трговина људским органима, па за то постоји и „практична потреба“. Европска унија је врло прагматична у својој политици, посебно када обезбеђује сопствене потребе. У светском ланцу црне трансплантологије, како каже немачки „Шпигел“ земље-реципиенти су најчешће САД, Канада, Израел, Саудијска Арабија, а земље-донори – Кина, Индија, Филипини, Египат и Молдавија8. Зборно место у том ланцу ће представљати „Република Косова“ која је потпуно заслужила да је на Балкану назову„Царство ужаса“.

Истрага злочина које је навео Дик Марти сада је у рукама европске мисије ЕУЛЕКС. Мисија води два судска процеса, оба у Приштини. Први, у коме је тужилац Клинт Вилијамсон, испитује догађаје у вези са радом „Жуте куће“ (Бурељ, север Албаније) у периоду 1998. до 1999 године, када су жртве (углавном Срби) отимане на Косову, превожене у Албанију и тамо им вађени органи. Други процес (тужилац је Џонатан Рател) је у вези са илегалном трансплантологијом којом су се бавили на клиници „Медикус“. Истрагу у вези са „Медикусом“ је још у новембру 2008.године започела косовска полиција и полиција УНМИК-а, а затим су је преузели полиција и тужилаштво ЕУЛЕКС-а. На крају, мада истрага још није завршена, окривљено је… девет људи. Главни међу њима су (тужба из 2011.године) професор на Приштинском универзитету, доктор медицине Лутфи Дервиши, оснивач „Медикуса“ Илир Рецај, турски хирург Јусуф Сомнез и израелац Моше Харел. Разлика у процесима је у томе, што се „предмет“ против „Медикуса“ води отворено, док се злочини у вези са „Жутом кућом“ истражују тајно „из безбедносних разлога по специјалног тужиоца и иследника у локалу“. Међутим, њих веже нешто заједничко: од резултата нема ни трага. Шта више, Вилијамсон тврди да ће истрага о трговини органа бити завршена тек кроз две – три године. Значајно је да при том ЕУЛЕКС демонстративно одбија да сарађује са српским Тужилаштвом9, као и одбијање да поступак преведе на међународни ниво. Он читав поступак своди на узану групу извршилаца. Чак и уколико успешно заврши процес, комплетну кривицу ће да понесе мала клиника „Медикус“, а не највише војно-политичко руководство, како то показују врло убедљиви докази које је сакупио Дик Марти, и не оне међународне снаге које су биле директни саучесници и помагачи најтежих злочина (од војне агресије против суверене државе, признања наркокриминалне „државе“ до финансирања и припреме борбених диверзионо-техничких група).

У ком правцу тачно воде трагови показују следеће чињенице. На пример, Тужилаштво за војне преступе Србије располаже подацима да су се штабови УЧК налазили у албанским селима Прифч и Тропоја. У Тропоји је био главни штаб УЧК, ту су се сливали и борци-муџахедини из других земаља који су долазили да се ставе на располагање команди УЧК. Болницу у Тропоји су често обилазили браћа Харадинај – Насим, Шкељзем, Даут и Рамуш. Тропоја, Кукс и Бајрам Цури су представљали базу за „ратну припрему“ УЧК, а у Бајрам Цурију је, осим тога, био и медицински центар за лечење и рехабилитацију оних који су се борили у УЧК. У хангарима уз опустеле касарне и полигоне су смештали отете Србе, цигане и нелојалне Албанце. У руднику Даве (област која се граничи са Косовом) формиран је илегални затвор са тунелима који су водили на другу страну границе, у коме су затвореници мучени, а од „одабраних“, односно најздравијих и најјачих, су вађени органи. Уз Тропоју се налази село Вучји дол (север Албаније), и управо тамо је у априлу 1998. године стигло „руководство“ УЧК. Оно је смештено у кућу породице албанског премијера Сали Берише. Координатор њиховог пријема и одговорни за везе са УЧК на Косову је био Сулејман Бериша, брат од стрица албанског премијера. Он је одржавао везу са амбасадором Косова у Тирани. Осим тога, уз свакодневно пребацивање оружја камионима на Косово (до села Јуник и Боровина, близу Дечана) чланови породице Бериша, како се сумња, су били укључени у злочиначку групу која се бавила отимањем људи, вађењем њихових органа ради „испоруке“ на тржишта Европе: бубрези, јетра, срца – по цени до 120 хиљада евра… Међутим, не треба ни да помислимода су се центри за планирање, припрему и финансирање диверзионо-терористичке активности налазили негде на периферији. Таман посла! Један од централних логора за припрему њихових војника је био у самом главном граду Албаније – у Тирани, и могао је да прими „партију“ од 200 људи, а укључивао је и болницу за лечење њихових војника „који су страдали на пољу битке“. Финансијске „партије“ из иностранства, углавном из Швајцарске, за УЧК, су стизале преко банке „Дарданија“, такође у Тирани10.

Почетком августа 2012. године је дошло до скандала због тога што је „Шпигел“ саопштио да косовске власти штите илегалну трансплантологију, да у немачким грађанима имају саучеснике, да „Медикус“ испоручује људске органе клиникама Берлина, Гетингена и _Регенсбурга. Органи су пресађивани „одабраним“ донорима, кршењем закона, за велики новац, мимо реда оних који су чекали на нови орган. Конкретно: руска емигранткиња Вера је продала свој леви бубрег за 8 хиљада евра, а купио га је богати немачки индустријалац Валтер за 81 хиљаду. Власник „Медикуса“ је немачки лекар Манфред Бер, који се о отварању клинике договорио са породицом Дервиши, чији представници су му и предложили да клинику отвори на Косову. Међутим, представници ЕУЛЕКС-а одбијају да коментаришу податке медија о томе, да клиника „Медикус“ представља само карику у ланцу „црне трансплантологије“, и то и у европским, а и у светским сразмерама11. Као пример докле су стигли “црни косовски трансплантолози“ навешћемо чињеницу коју је дала Карла дел Понте тако што је, док је писала своју књигу „Лов: ја и ратни злочинци“ , искористила податке једне блискоисточне безбедносне службе и навела речи једног шеика који је добио српско срце: „Жао ми је што је срце српско, али – ја сам жив!“12 Међутим – без обзира на квалитет доказа истрага тапка у месту. Томе је „помогао“ у немалој мери нико други, до Међународни трибунал за бившу Југославију, у коме је дошло до невероватног догађаја за међународно правосуђе (мада не и за МТБЈ). У јануару 2005.године МТБЈ је почео истрагу поводом постојања „Жуте куће“, али, пошто је истрага доводила на изузетно непријатан ниво саучеснике злочина – 2006. године Трибунал је уништио комплетну доказну базу по том предмету. Одговорност не сноси нико.

Руководство УЧК, схватајући да му нико неће судити, уопште нема намеру да се заустави на ономе, што је учинило. Тако се Хашим Тачи у разговору са Агимом Чеку, до кога је дошло после убиства српског премијера З.Ђинђића, договорио о даљим правцима њиховог рада – класичној криминалној инвазији – увођењу „нашег капитала“ у Србију: да се почне са куповином земље и предузећа, да се делује из иностранства – преко иностраних инвестиција и инвестиционих фондова: …“наши људи треба да отварају компаније у Лондону, или – још боље – у Русији… и да учесттвују у привтизацији у Србији, треба да купују земљу, компаније за производњу хране, некретнине у великим градовима… тако ћемо прати новац из црних фондова; „можемо да радимо заједно са Хрватима – они откупљују у Војводини… за мале паре су купили стотине хектара најбоље земље…“13

На тај начин, у трансатланском тумачењу будућности Југоисточне Европе за „Републику Косова“ је предвиђена посебна улога. Њена основна карактеристика ће бити организована злочиначка делатност на глобалном нивоу. Наркотрафикинг за испоруку дроге Европи, отимање људи ради вађења њихових органа који ће се извозити на црна тржишта трансплантологије, застрашивање становништва, етничко чишћење читавог региона – то су правци њихове „активности“ под руководством бивших команданата УЧК. Зато је упутно да се постави питање: да ли је умесно да се центри за припрему диверзаната и терориста и клинике за црну трансплантологију описују у прошлом времену? Чак и уколико све те базе,центри и клинике тренутно „не раде“ – колико ли времена треба да би они обновили и наставили своје „пословање“? Размишљајући о међународном обухватању злочиначког пословања – који су сада региони на реду које ће оно обухватити, и ко ће бити следећи „сарадник“ УЧК у том послу?

УЧК је представљала инструмент НАТО-а за „ломљење“ СРЈ. Сада Србија представља најјачу државу у региону, а њени потенцијали ће се значајно повећати сарадњом са Русијом у различитим правцима. Као контраударац, између осталог, напорима Русије да обнови своје позиције на Балкану, снага УЧК не само да ће се сачувати, већ ће се и повећати. За сада она успешно извршава задатке које су међународни центри моћи дали „Републици Косова“. У рукама њених бивших бораца се налази потпуна политичка контрола Косова (осим севера покрајине), заједно са војном снагом, огромним финансијским средствима и војно-стратешком подршком САД. Косово којим „влада Приштина“ остаје „зона хаоса“ под свевлашћем организованих злочиначких групација, макар се и маскирала називајући себе „савремена мултиетничка демократска држава“. Имитирање истраге злочина од стране одговарајућих међународних организација, којој пре одговара изрека „корак напред – два корака назад“ довешће само до даље експанзије организованог криминала, не само у региону Балкана, већ и све дубље ван његових граница.

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Ања ФИЛИМОНОВА: „НЕЗАВИСНО КОСОВО“: ПАТОЛОШКИ КРИМИНАЛ СА ГЛОБАЛНОГ НИВОА (Први део)

1 Petras J. The Washington – “Moderate Islam” Alliance: Containing Rebellion Defending Empire // The Law Projects Center New York City Area Offices. 12.16.2011.https://sites.google.com/site/jillstarrsite/us-sponsers-moderate-islamists-in-kosovo-afghanistan-all-over-again-and-creation-of-al-qeada–how-it-al-qaeda-began-in-the-first-place-really-hapapened-the-origanal-model

2 http://www.kurir-info.rs/ubijajte-civile-clanak-23588

3 McAllester Matt, Martinovic Jovo Kosovo’s Mafia: A hotbed of human trafficking // Globalpost, March 27, 2011 http://www.globalpost.com/dispatch/news/regions/europe/110322/kosovo-human-trafficking?page=0,3

4 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/144557/EVROPSKA+SRAMOTA%3A+Dr%C5%BEava+horora.html

5 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

6 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

7 http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/108680/Britanci-traze-legalizaciju-trgovine-organima

8http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/336683/Dva-krvava-traga-trgovine-organima-od-Kosova-ka-Nemackoj

9 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:390530-Vampiri-zute-kuce

10 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:391694-Biznis-brace-Berisa

11 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/336683/Dva-krvava-traga-trgovine-organima-od-Kosova-ka-Nemackoj

12 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:390675-Dokazi-protiv-Tacija

13 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

ЈЕЛЕНА БРКИЋ: "А шта би се десило, када би на челу Србије имали власт која би…?"


ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО….

 

3 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Јелена Бркић

 

Сваком своја мука највећа, па ми се чини да никад није било теже бити србин! Неправда и зло на све стране, увукла се меланхолија и несрећа у народ, нигде радости, ни на помолу… Вести пуне убистава, саобраћајних несрећа, уцена страних фактора, крађа домаћих и страних у спрези… и ништа се у судницама не решева, већ искључиво у вестима, које су све, само нису новости… све старо и већ виђено…

 

Дођу, покраду, оду и уживају у покраденом… Докле тако?

 

А шта би се десило, када би на челу Србије имали власт која би:

 

  • испитала изборну крађу, привела одговорне правди и онемогућила да се икада више неко на такав начин дође на власт?
  • прогласила Косово окупираном територијом?
  • обуставила процес придруживања ЕУ?
  • спровела реформу правосуђа достојну цивилизоване и савремене државе?
  • извела пред лице правде све оне који су, као домаћи издајници, радили и сада раде против интереса Србије, краду и арче државну и народну имовину?
  • прогласила банкрот, а затим преиспитала све досад узете кредите и јавно објавила да оне узете под сумњивим околностима и зеленашким каматама неће вратити?
  • престала са бесомучним позајмицама, срезала постојеће беспотребне трошкове и окренула се домаћинској економији?
  • одузела тајкунима део капитала тако што ће новац који су изнели из земље вратити и инвестирати у производњу и пољопривреду?
  • увела мере којим би се подстицао извоз, смањио увоз, а посебно забранио увоз генетски модификоване хране?
  • спровела корените административне реформе, смањила корупцију и криминал у здравству, школству, полицији, локалним самоуправама итд. на минимум?
  • спровела реформу војске која би била у стању да очува суверенитет и територијални интегритет Србије? И која би притом имала у свом поседу нуклеарно наоружање, злу не требало?
  • спровела реформу образовања у складу са потребама привреде?
  • укинула медијски мрак и увела као обавезу медијима са националном фреквенцијом да имају бар три сата образовног програма дневно?
  • офанзивно кренула у борбу са белом кугом, спроводећи по сваку цену све потребне мере да 2050 године у Србији живи 10 милиона срба?

 

Када би за све набројано и још више, било храбрости и знања, да ли би опет Србија била изложена санкцијама и бомбардовању? Или би само појединци били кажњени, па би им била одузета имовина или можда живот, јер нису спровели у дело оно због чега су плаћени?  Али, да ли је живот било ког појединца вреднији од отаџбине и будућности наше деце?

 

 

И шта би се десило, када би грађани Србије:

 

  • престали да продају своје гласове и будућност своје деце за један одлазак на пијацу или бесплатну градску карту за превоз?
  • схватили да је данас Косово, сутра Војводина, а прекосутра њихов дом?
  • поставили питање: а каква је наша корист од уласка у ЕУ?
  • захтевали своја Уставом загарантована права, између осталих – право на рад, пријављивали корупцију, лекаре, полицајце, професоре и све остале који траже новац или не раде свој посао?
  • мало више читали и размишљали својом главом, а мање гледали и упијали накарадне телевизијске вести и серије?
  • сви изашли на улицу са породицом када се закаже срамотна парада накарадних идеја које славе убиство живота, те захтевали да се њихов новац троши за лечење деце, а не промену пола?
  • инсистирали да знају шта једу и пију?
  • захтевали да живе и раде у безбедној држави, у којој би криминалци седели у затворима, а не у вилама?
  • захтевали строгу контролу трошења новца који они одвајају од уста своје деце, да би та иста деца имала будућност, а не да би пребогати политиканти од своје деце правили нову „елиту“ која ће нам заувек уништавати животе, наду и државу?
  • једном заувек схватили да САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА, па се ујединили и бранили сопствене интересе?
  • схватили да све проблеме које ми не решимо за нашег живота, остављамо нашој деци у аманет!

 

Колико још неправде, окрутности и деструкције мора да преживи српски народ? Да ли ће грађани Србије схватити да ипак од њих зависи хоћемо ли икада имати државнике, а не политиканте на власти? Да ли знају да ће за то бити потребно платити велику цену, вероватно жртвама? Нажалост, ако се не жртвујемо ми, жртвоваћемо будуће генерације.

 

Хиљаде и хиљаде питања, одговора немам. Бар док нам Бог не подари једну државничку владу којој ће бити јасно да је образ највећи капитал. Још је само остало њему да је молимо.

 

 

 

 

 

 

Коме смета истина о црној трансплантологији на Косову?


 
03.09.2012. Глас Русије

хирург операция профессия нож

© Flickr.com/SarahMcD ॐ/cc-by

На судском процесу о предмету црних трансплантолога, који се обнавља у Приштини, очекују се нове сензације. Између осталог, предлаже се иступање швајцарског правника Дика Мартија. Управо његов реферат из 2010. године, припремљен за ПАСЕ, о монструозним злочинима косовских сепаратиста, натерао је европску јавност да најзад обрати пажњу на тај проблем. Међутим, судски процес, који се одржава на Косову под контролом приштинске мисије ЕУ, за сада не пружа могућност да се прича о победи правде. Међу оптуженима нема политичара, који су, почев од 1999. године контролисали и прикривали криминални бизнис.

Коментар нашег посматрача Петра Искендерова.

Истрага чињеница вађења људских органа у приватној клиници Мedicus у Приштини наставља се од 2008. године. Управо тада је на приштинском међународном аеродрому био ухапшен грађанин Турске, који се онесвестио, а коме је, како сведочи саслушање, у приштинској клиници извађен бубрег. Међутим, само у јуну 2011. године су иследници ЕУ на челу са специјалним тужиоцем ЕУ Џонатаном Рејтелом предали суду оптужбе. Међу фигурантима тог процеса су израелски посредник Моше Харел, турски трансплантолог Јусуф Сонмез, власник клинике Мedicus уролог Љутфи Дервиши, бивши чиновник косовског Министарства за здравствену заштиту Илир Рецај. Према подацима истраге, сви су они сачињавали заједничко криминално предузеће, које је контролисало селекцију донатора и клијената, као и ток хируршких интервенција на клиници.

О размерима и истовремено веома циничном карактеру делатности криминалне групе сведоче следеће чињенице. Потенцијалним донаторима су обећали по правилу 15 до 20 хиљада евра за бубрег, при томе су ситуирани Европљани и Североамериканци платили око 100 хиљада евра. Међутим, донатори нису добијали ни тај новац. Медији су сазнали за трагичну причу једне пацијенткиње приштинске клинике, која се помиње у материјалима истраге као Ана Русаленко, рођена на руском Далеком Истоку. Она је стигла у Мedicus у нади да ће добити тај новац, али је после операције била присилно пребачена авионом у Истамбул – без бубрега и без обећања накнаде.

Трагичан случај Ане је само једна од криминалних страна у делатности црних трансплантолога на Косову. У некој мери је она имала срећу да напусти сепаратистичку покрајину макар и без бубрега, али жива. Неколико стотина косовских Срба нису имали такву срећу. Косовски екстремисти су их киднаповали ради вађња органа, после тога су њихова тела била тајно закопана близу «пољских ординација» код косовско-албанске границе. У сваком случају, управо такве информације је огласила 2008. године бивши Главни тужилац МТБЈ Карла дел Понте. Те је чињенице индиректно потврдио касније Дик Марти, који је скренуо пажњу на тесну везу између криминалног бизниса и високог политичког руководства Косова. На тој позадни делатност клинике Мedicus изгледа као врх леденог брега, чије праве размере је тешко одредити пре свега због супротстављања лидера водећих западних земаља и организација, које почев од краја 1990-х година пружале косовски сепаратистима јаку војно-политичку подршку. 2008. године су на клиници у Приштини вадили бубреге, без обзира на присуство тамо различитих међународних снага. Проблем је у томе, што је реч о огромном финансијском интересу. По среди је корупција. Свесни смо да су новац и корупција способни да паралишу политичку вољу, – сведочи Дик Марти. Како је признала сама Карла дел Понте у интерву српском издању Press, НАТО и Мисија УН за послове привремене администрације Косова спречавали су приступ важним документима, Албанија није дозволила да истраже гробове на њеној територији.

Зато је данас тешко рачунати да ће овај процес омогућити откривање читавог механизма црне трансплантологије на Косову, почев од 1999. године, када су у српску покрајину ушли мировњаци НАТО и бројни међународни чиновници, – испричала је у интервјуу Гласу Русије есперт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института славистике РАН Ана Филимонова.

У фебруару 2008. године на Косову без санкције УН била је створена такозвана грађанско-полицијска мисија ЕУ (ЕULEX). Тај је корак постао део процеса формирања института албанских власти на Косову. Дакле, Европа је данас саучесник и спонзор сепаратизма косовских Албанаца, а ЕУ делује у правцу конкретног јачања независности квазидржаве Косова. У таквим условима не може се рачунати да ће се на оптуженичкој клупи у приштинском суду наћи бивши руководиоци ОАК, а данас политички лидери покрајине – то је било јасно од почетка. Добро је бар то, што се о црној трансплантологији говори на седницама ПАСЕ. Међутим, косовски пројекат има за Запад сувише велики геополитички значај да би он био угрожен судским пресудама.

Утицајни британски лист The Daily Telegraph отворено је навео име једног од косовских лидера, који, према његовом мишлењу, мора да буде фигурант истраге. То је бивши пољски командант ОАК, а данас премијер покрајинске владе Хашим Тачи. Према речима листа, који се позива на изворе у ПАСЕ-у, он је један од кључних играча у трговини органима заробљених Срба после оружаног конфликта 1998.-1999. године. Међутим, у то да ће он бити реално оптужен, изгледа, не верују ни британски новинари, ни Дик Марти.

Трифуновић: "ПАРАДОКС РОДОЉУБЉА"


 

ПАРАДОКС РОДОЉУБЉА

 

 3 септембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Станимир Трифуновић- „Плетеније Словес“

„Парадокс родољубља“ као врхунско начело одговорне оданости сопственом Отачаству (јединствено и аутономно уверење аутора овог прилога), иако можда недовољно одговарајућ термин за истицање јаке патриотске орјентације која је под снажном и искључивом доминацијом чистог моралног принципа, тј. принципа неподржаваног и необавезаног односом који проистиче из нормативних нужности (Устав, закон, одлука, резолуција…), представља наивни покушај аутора ових редова да увођењем овог појма у  јавну полемику, поред осталих (ако такви објективно постоје?), промовише још један критеријум (аутор верује да овај критеријум спада у ред суптилнијих и нијансиранијих критеријума који индицира стратешки положај појединца у односу на феномен родољубља) за лакше уочавање и јасније разликовање веродостојних, национално-политичких тежњи појединаца и/или група (организација, покрета, странака…) од оних који то нису.

У основи ауторове потребе васпостављања овог појма у друштвени амбијент јесте превасходно непресахла свест о нужности супротстављања лукаво наметнутој и робустно присутној збуњености национа на континууму родољубиво-неродољубиво са јасно уочљивим коначним циљем Творца: дизање руку од политичког става и прихватање реалности. Знамо и које.

Аутор сматра да смо још увек доста далеко од одговорне, озбиљне, дугорочне националне политике, и да је стога неопходно сваку морално засновану политичку позицију  штитити и неговати као ретку историјску драгоценост и израз недвосмисленог  политичког уверења и високе моралне надмоћности, наспрам инструменталног политичког деловања као последице подразумевајућих обавеза које проистичу из дужности поштовања писаних норми. И управо по тој специфичној карактеристици моћи ћемо, поред осталог, да судимо о учесницима у нашем политичком миљеу и нашим надама о коначнојј судбини не само наше територијалне целовитостивећ и српског националног питања уопште. Аутор ових редова дубоко верује да ћемо појединце које краси историјско-национални идентитет пре свега познати по одустајању од свакодневног, опсесивног и ритуалног понављања фраза а првенствено позивања на Устав и остале форме друштвених уговора.

У овој правно-јеретичкој позицији (која једино не значи позив на игнорисање или промену Устава) смештен је парадокс наше актуелне политичке платформе и коначно, сами парадокс родољубља.  Елем, оног часа када се политичка класа уопште а особито она која је на челу државе ( не само сада, већ иначе) окане сувишног гласнозборења о Уставу као подштапајућој форми која је обавезује на заштиту територијалне целовитости земље и свако друго национално просперитетно деловање (Устав је, попут свих осталих правних аката, скуп регулатива које уређују положај државе у односу на људске слабости) и пређе на историјска, вредносна и морална начела због којих је посвећена националној и државној рехабилитацији, можемо бити сигурни да имамо метафизички профилисану власт. И да је потпуно „упала“ у „клопку“ парадокса родољубља. А то значи да је заиста угледала унутрашњу светлост и унутрашњу лепоту борбе за добробит национа те да је њена цена (владајуће класе) мизерна у односу на цену Отаџбине. А то је корак даље од страсне властохлепности. Мали за политичку класу а велики за Народ и земљу. И њихову будућност.

Срамно: Интервју патријарха Иринеја хрватској телевизији ХРТ плус (видео)


Срамно: Интервју патријарха Иринеја хрватској телевизији ХРТ плус (видео)

недеља, 02 септембар 2012 21:48
Срби на Окуп- Инфо

Irinej HRTСрамни интервју који је патријарх Иринеј дао хрватској телевизији ХРТ плус одише не само екуменистичким духом, већ духом који гази и пљује 700 хиљада зверски побијених Срба у Јасеновцу. 

На питање новинара хрватске телевизије ХРТ плус да ли би се заједно са хрватским кардиналом Бозанићем молио у Јасеновцу и Вуковару и тиме показао добру вољу, патријарх Иринеј је одговорио да против тога лично нема ништа, али да постоје зилоти у Србији који би то једва дочекали како би њега критиковали. Конкретно питање хрватског новинара о заједничкој молитви као и срамни одговор патријарха Иринеја налазе се на 09:50 минуту. Ипак препоручујемо да погледате интервју у целости.

У наставку погледајте овај сраман интервју српског патријарха, извод из његове беседе на освећењу, као и транскрипт интервјуа.

Уредништво „Срби на окуп“

 

Интервју са Патр. Иринејем на ХТВ-у, лета 2012.Водитељ: Ваш посјет има поруку мира. Може ли се учинити храбар икорак у тражењу праштања и помирења између Патријарха Иринеја , упућен и католицима, и Православнима, и другима, заједно са Хрватима и Србима и осталима?

Патр.: „Па, ми смо представници Цркве, и Православни и Римо- католици, и ми носимо божанску поруку мира свету, пре свега нашим вернима, а када говоримо о нашим вернима, онда се то односи на много шире. То је наша, пре свега, и дужност и наша вокација, оно што очекује и Онај Који нас је изабрао и послао, а то очекује и народ. Мислим да је време да се то чини, јер Црква има много могућности. Црква има много и одговорности и могућности да допринесе миру и благостању света у коме живимо.

Нажалост, било је много немирних дана, било је много прошлости и догађаја, прошлости која нас и данас оптерећује. Али, ми смо позвани да лечимо ране једни другима, пре свега на своме бићу, и међу осталима, и да тако, на крају крајева, испунимо оно што и Господ од нас очекује.

Водитељ: Хвала љепа.

Патр.: Како видите екуменске односе између Српске Православне Цркве и Римо- католичке цркве, као и на међурелигијски дијалог на овим просторима, мислим ту на Босну и Херцеговину, Косово и Црну Гору?

Патр.: Знате, религија има велику моћ, велику могућност…и у Србији. Говорим лично у своје име и у име своје Цркве- чинимо све да ти односи, поготово са католицима и другим хришћанским заједницама, да буду на једној висини, јер и други гледају на наше односе и суде о нама. Не само имајући погледе других и очекивања других, али то је и природа нашег позива да волимо сваког човека без обзира којој религији припада, којој нацији припада, без обзира на степен њихове културе, јер имамо у виду човека као човека, који је створење, савршено створење Божије, и сваки човек, без обзира којој религији припада носи слику и прилику Божију у себи.

Водитељ: Мислите ту и према Муслиманима на Косову?

Патр.: И према Муслиманима. Да, трудимо се колико до нас стоји. То је углавном, сем једног дела Муслимана где имамо мало један проблем, иначе, са великим делом, поготово са представницима Муслимана у Београду, у Србији, имамо коректне односе.

Водитељ: Чини се да су односи између СПЦ и Ватикана захлађени. Шта је томе узрок, и како појачати међусобну сарадњу, наиме ту мислим и на евентуални поход папе Републици Србији? Хоће ли папа прво покорити (прим. -или је рекао: походити) Москву, па онда Вашу земљу? Је ли идућа, 2013. ту прилика, у објетници 1 700 година Кршћанства, да се такав кршћански самит у Нишу и догоди ?

Патр.: Па, ја не бих рекао да су односи између Ватикана и наше Цркве захлађени. Можда они нису какви би се желело да буду, ипак, имамо односе. Ми смо имали 2-3 сусрета званична са „светим оцем“, и мислим да су ти односи коректни и добри. Они увек могу да буду бољи. Ми немамо неких проблема са Ватиканом (!) Мало у Православном свету постоји проблем са Русијом у вези унијатства, то је један проблем са Русијом, који се мало рефлектује и на остале Православне Цркве. То би било добро кад би се нашла решења, али Јеванђелска решења у том питању, у том проблему. Вероватно би то допринело бржем зближавању и бољим односима са Римо- католичком „црквом“.

Водитељ: А сад, у вези овог обележавања објетнице 1700 година кршћанства у Нишу, има ли могућности да се догоди ту самит?

Патр. : По мени је то један крупан догађај нашег времена. Тих односа и сусрета није било подоста одавно, још од 11. века. То ЈЕ ЈЕДАН ЈЕДИНСТВЕНИ ПРИМЕР, И УПРАВО ПРИЛИКА ГДЕ БИ МОГЛО ДА СЕДНУ СВИ ПРЕДСТАВНИЦИ , ПОГОТОВУ ПРЕДСТАВНИЦИ ПРАВОСЛАВНЕ И РИМО-КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ, ЈЕР ОНИ ПРЕДСТАВЉАЈУ ХРИШЋАНСТВО У СВЕТУ. Наравно ту има и других, али то су највеће заједнице, из којих су се родиле друге хришћанске заједнице, и мислим да је то прилика да се једанпут сретнемо једном конкретно, у једном контакту и разговору, без кога нема договора, било договора…

Водитељ: Значи, још нисте позвали Римо-католике…?

Патр.: Не, нисмо позвали. Управо смо донели одлуку да позовимо највише представнике других „цркава“, појединачно представнике Православних Цркава, а највише представнике и других „цркава“, у које највише рачунамо представнике Ватикана.

Водитељ: Како оцјењујете положај Ваше Цркве у Републици Србији? Пред којим се Она све изазовима налази, имајући у виду пад моралних вриједности, услед потрошачког друштва и слично? Сматра се да Православна Црква има големи утјецај на тамошњу политику. Како би то коментарисали?

Патр.: Да, не бих рекао да има превелики утицај на политику. Наши односи са представницима државе су врло коректни, поготово после пада комунизма то има велике промене, признали или не признали то. Стање је апсолутно другачије у односу на претходно време. Ми нисмо присутни у неким крупнијим и свим политичким збивањима, али , углавном, Република Србија има у виду положај Цркве, и са своје стране, да ли чини много или мало, то је, овако, посебно питање, али чини оно што може. Сматрамо да се и држава налази у тешком материјалном стању и приликама, и не очекујемо много. Али, чини оно што може. Ми смо за то благодарни.

Један од крупнијих догађаја, који смо постигли недавно, а то је да је држава прихватила да социјално осигура све представнике, и Православне, и Римо- католике, и друге верске заједнице признате у Србији. Да уплаћују социјално осигурање. Истина, то је најнижи степен осигурања, али ми ћемо допунити колико то можемо. Ипак, то представља и сигурност за наше свештенике . Јер, на жалост, проблем , који је присутан овде- наша села су све празнија, све мањи број домаћинстава, слива се све више у градове, и онда је тамо притисак на град. Имамо много парохија где не можемо да оставимо народ без свештеника, али не може свештеник да живи од народа. Као што је познато- наше свештениство живи углавном од прихода које му народ пружа.

Водитељ: Па, шта мислите на приједлог и на идеју у кршћанском размишљању, да би дошла идеја од добрих људи добре воље, да заједно Патријарх Иринеј и Кардинал Бозанић, као два морална ауторитета на овим просторима, и са две верске заједнице, служите заједно Литургију у Јасеновцу у и Вуковару? Да ли би се Ви одазвали – то као гест добре воље?

Патр.: Па, овако, имамо овако мало и канонских препрека.

Водитељ: На примјер?

Патр.: По неким одлукама и досадашњој пракси не можемо служити. Можемо бити присутни , као што смо врло често присутни на мисама, као што су представници Римо-католика присутни на нашим Литургијама. То су заиста пријатељски односи, али не би могли, при садашњем стању односа са Римо- католицима, да учествујемо.

Водитељ: А да то буде молитва, не мора бити Литургија, молитва на таквим заједничким скуповима, да ли би прихватили? Да ли би то могло да се догоди? Ево, ја Вас особно питам.

Патр.: ЈА ЛИЧНО НЕ БИХ ИМАО НИШТА ПРОТИВ ТОГА, АЛИ МИ ИМАМО ЗИЛОТЕ, КОЈИ БИ ТО ИТЕКАКО ИСКОРИСТИЛИ. ТО БИ СЕ ОДРАЗИЛО ВРЛО НЕГАТИВНО НА НАРОДУ. Ми одржавамо односе, одлазимо на празнике и друге догађаје, кад је Пасха, Божић,…ми смо присутни, и обрнуто, они су присутни у нашим Литургијама. Тако имамо један заједнички доживљај . Сматрамо то једним кораком ближе једни другима, а молимо се Богу да испунимо ону Реч Христову у Јеванђељу „да сви једно буду…“, да будемо једно као некада. Али, том Евхаристијском заједништву претходи, ипак, рашчишћавање других питања и проблема, који су временом били настали.

Водитељ: Ваша Светости, у име наших гледатеља , и у моје особно име, хвала Вам на овом разговору.

Патр.Хвала и Вама.

СИМОВИЋ: Људи лажи и људи зла!


Људи лажи и људи зла!

 

Драган Симовић

Овај чланак не пишем само ја, већ сви ми заједно!

Тиме желим да кажем, да смо до овог познања заједнички дошли, а ја све нас, у овом трену, једино подсећам и опомињем својим песничким пером!

Освестили смо давно да су сви вековни србски непријатељи лукави и подмукли!

И пуни беса и мржње!

Верујем да они само и живе од мржње и за мржњу!

Мржња према Србима у њих је све и свја!

Узмите им ту мржњу, и видећете – њих нигде нема!

И буквално их нигде нема, јер су сенке и утваре!

Како они дејствују у последње време?

Дејствују неуротично и хистерично пред својим господарима са Запада.

А они су исти сој, односно несој!

Исти нељуди!

Неуротично и хистерично, зато што се служе лажима!

Неурозом и хистеријом стварају заглушујућу буку, чиме желе да збуне, да слуде и да испрепадају Србе!

Па кад се то догоди, ако им успе, ако им прође, онда ће да лове у мутном!

Потуљено, подмукло, лукаво и прљаво како и доликује таквима!

Уствари, они нападају лажима, јер им је лаж једино оружје и оруђе!

Све што им је преостало, то је лаж коју они проглашавају за истину.

Они су сами себе убедили да је та њихова лаж једина истина у овоме свету.

Они живе у тој лажи, будући да су и сами постали људи лажи!

Они кукају како су, тобож, угрожени и угњетавани од Срба!

А, у стварности су управо Срби угрожени и угњетавани од њих, не само све време, већ на све векове!

То се зове замена теза!

Замена теза србомрзаца, потуљених људи лажи!

Највише се на Србе жале управо они који на Србе све време кидишу као дивље крволочне звери!

Они којима је вековни сан да униште, не само србску државу, него и само сећање на србску државу!

Чему овај чланак?

Нека овај наш чланак, свима нама, буде опомена и подсетник!

Да не будемо болећиви и наивни, и да не поверујемо у њихове лажи упаковане у жалопојке и у кукњаву!

Никада они нису били угрожени од Срба!

Напротив, Срби су све време угрожени од њих!

Управо су због таквих изрода, који су постали некакве измишљене мањине, Срби биолошки преполовљени у двадесетом веку!

Ако смо све ово разјаснили, освестили и заокружили, онда идемо напред, не осврћући се више уназад!

“DESANADERISATION” OF SERBIA HAS BEGUN – THE DINKIĆ CASE


1. For a European Serbia - Boris Tadić

1. For a European Serbia – Boris Tadić (Photo credit: Wikipedia)

 

 

 

The International Institute for Middle-East and Balkan Studies (IFIMES) in Ljubljana, Slovenia, regularly analyses events in the Middle East and the Balkans. IFIMES has analysed current events in Serbia following the presidential, parliamentary, provincial and local elections, with an emphasis on fighting organised crime and corruption and the formation of the new government of the Republic of Serbia. The most interesting sections from the analysis entitled “DESANADERISATION” OF SERBIA HAS BEGUN – THE DINKIĆ CASE are published below.

Serbia has recently held presidential, parliamentary, provincial and local elections. The winner of the presidential election was Tomislav Nikolić (Serbian Progressive Party – SNS) who took over the presidential office on 31 May 2012.

At the parliamentary election the majority of votes went to the coalition „Let’s Move Serbia – Tomislav Nikolić“ (24.01%), followed by „For a Better Life – Boris Tadić“ (22.07%), „Ivica Dačić – SPS, PUPS, JS“ (14.54%) and others.

According to democratic principles Nikolić’s Serbian Progressive Party (SNS) (24.,01%) as the winner of parliamentary election should form the new government of the Republic of Serbia. Paradoxically, Tadić’s Democratic Party (DS) which lost the election is now trying to form the government. This undermines the basic concept of democratic election – reducing the whole process to postelection computation of how to gain the support of at least 126 deputy seats in order to elect the new government of the Republic of Serbia.

The formation of the government is taking place under strong pressures from the EU which demands Serbia to start fighting organised crime and corruption, or in other words to launch the „desanaderisation“ process in Serbia according to the Croatian model: to prosecute the highest representatives of Serbian authorities for being involved in organised crime and corruption. Being still the strongest party and controlling most of Serbia, the Democratic Party has pointed to the president of United Regions of Serbia (URS) Mlađan Dinkić according to the „better-him-than-me“ principle, accusing him of being the Serbian Ivo Sanader. This is the reason why Boris Tadić avoids having Mlađan Dinkić in the new Serbian Government – this would make his apprehension more difficult and put Tadić’s government in a poor light. The EU wants to know among other where the money from Milošević’s regime „disappeared“ after democratic election on 5 October 2000 when it was transferred to foreign bank accounts, especially to Cyprus, and what role Mlađan Dinkić played in this process.

The EU increased its demands to prosecute those responsible for organised crime in Serbia after Austria initiated an investigation in September 2011 on the purchase of mobile operators in the region, notably of Mobtel, by the Austrian state company Telekom, and after the European Parliament (EP) adopted the Resolution on 29 March 2012 demanding Serbia to carry out a review of dubious privatisation processes. A notable case was that of „Mobtel“ which was sold to the controversial Austrian businessman Martin Schlaff and subsequently to Norwegian Telenor for EUR 1.513 billion.

In previous analyses the IFIMES International Institute has pointed out that certain highest officials of the Democratic Party behave as an organised criminal group. During twelve years under Tadić’s Democratic Party Serbian government has compromised itself and became entangled in organised crime and corruption, which is illustrated by numerous cases. Some of those examples have been pointed out by the EU in the European Parliament Resolution adopted on 29 March 2012. EP demanded Serbian authorities to carry out investigation and review of dubious privatisation processes in 24 companies.

Investigations into above privatisation processes have shown that in most of those privatisations the key role was played by Boris Tadić and some high officials from his Democratic Party as well as Mlađan Dinkić, president of G17 Plus and leader of the United Regions of Serbia (URS) coalition. The European Union has expressed serious doubts concerning the legality of company privatisation processes, including those of„Sartid“, „Jugoremedija“, „Mobtel“, „C market“ and „ATP Vojvodina“. EU demanded Serbian authorities to declassify immediately documents on the privatisation and sale of those companies that were classified as State Secret which is contrary to professional and European standards.

Should Tadić’s Democratic Party form the new government of Serbia again, the situation will become absurd since the revision of dubious privatisations would be carried out by the same government which is actually responsible for those privatisations The question is how Serbian government is going to pay compensation to all those who suffered damages through dubious and unlawful privatisations. Economic experts believe that the payment of compensation in cash would bring Serbia to bankruptcy. They propose to convert the compensation for damages into ownership shares in certain companies in order to avoid the bankruptcy of the Serbian state while at the same time justice would be ensured and EU demands respected. To this end, an agreement should be reached between Serbia’s Government and the natural and legal persons concerned.

The IFIMES International Institute is of the opinion that at the request of the EU the revision of dubious privatisation processes should be carried out by independent international auditing institutions whereby strong international monitoring should be ensured. Most privatisations carried out in Serbia are not real privatisations but simply transfers of ownership rights without any investment. Greenfield investments are the motor of development of any country, while the state can encourage and support economic development through various forms of subsidies.

With the apprehension and prosecution of Mlađan Dinkić certain high officials from the Democratic Party would gain time while the EU would be satisfied that one of Serbian state officials finally ended in prison. Initiating prosecution against Dinkić would not affect the leaders of the Democratic Party, although it will undoubtedly postpone their processing. Croatia went through a similar scenario when former Prime Minister Ivo Sanader and former Vice Prime Minister Damir Polančec were apprehended and prosecuted while others, who were also responsible, postponed or even avoided court proceedings.

TADIĆ CAN NOT AVOID RESPONSIBILITY

Through a dubious privatisation process and with the support of Martin Schlaff, Mobtel was sold to Norwegian operator Telenor at the time when Boris Tadić held a high function in one of the involved companies.

Namely, during his term of office as Minister of Telecommunication, Tadić also performed the function of the chairman of the management board of „JP PTT saobraćaja Srbije“ (public enterprise of postal communications of Serbia), which had a joint company with Mobtel owned by Bogoljub Karić. From that period it is still not clear what role Tadić played in the initiation of bankruptcy procedure, determination of the amount of the share capital, preparation of the company for its sale to the buyer who was related to his Democratic Party, sponsorships carried out by the order of Boris Tadić etc. The investigating bodies have not examined nor processed Tadić on those issues yet.

Another dubious case is the sales agreement of 4 April 2006 when Mobtel’s property was unlawfully taken over by the newly formed company Mobi 63 that was subsequently sold to the Norwegian company Telenor, which was marked as state secret. The question is why and in whose interest was this commercial agreement marked as state secret. Where did EUR 1,513 billion of proceeds from the sale of Mobtel to a foreign owner disappear? Why the total sales value of Mobtel reduced by EUR 200 million was paid to the transaction account with the National Bank of Serbia?

The role of Martin Schlaff and Telecom Austria in these affairs is also being investigated in Austria, with Austrian Prosecutor’s Office conducting an investigation against Schlaff and other individuals who participated in these affairs. Besides the Prosecution’s investigation, an Investigating Commission of the Austrian Parliament was formed in September 2011, investigating the role of Martin Schlaff as well as the former Vice-Chancellor Hubert Gorbach who participated in this affair, former Chancellor Wolfgang Schüssel and other individuals. Right after the formation of the Investigating Commission Schüssel resigned from the position of the MP in the Austrian Parliament in order to enable undisturbed investigation.

It is obvious that this case encompasses elements of organized crime, which can be further proven by the involvement of the former European Commissioner Benita Ferrero Waldner and some other highly positioned EU functionaries as well as Serbian functionaries in this affair. Austrian investigation will inevitably lead to Serbia where the role of Boris Tadić, Mlađan Dinkić, Vuk Jeremić, Srđan Šaper and others will have to be investigated and their connection with Martin Schlaff proven. The Prosecution believes that the hearing of Bogoljub Karić will be of key importance to explain dubious privatisation of Mobtel, since he can provide answers to numerous questions and contribute to the conclusion of the investigation on the unlawful sale of Mobtel.

The IFIMES International Institute believes that it would not be appropriate for the Democratic Party (DS) to participate in the formation of the new Serbian government due to numerous irregularities and heavy burdens from the past 12 years; instead they should prove their democratic orientation by respecting the democratic principle that the party which looses election can not run the new government of Serbia.

International Institute for Middle East and Balkan Studies

 

Related articles

 

 

Пoвeрeник и “Дoктори прoтив кoрупциje”


 

03.09.2012.
Извор: Вечерње новости, правни портал

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић је указао да је током професионалне каријере као адвокат, политичар и јавни радник био у прилици да се сусреће и сукобљава са врло различитим људима, укључујући и најокорелије криминалце, али да не памти да је срео људе који су спремни да са толиком безочношћу, свесно и намерно шире лажи и угрожавају углед других људи и институција.

„Не знам да ли ћу после свега пронаћи воље да наставим са координацијом пројекта ‘Заштита узбуњивача’, али знам да ћу се потрудити да нађем времена да самозваним ‘узбуњивачима’ и ‘борцима против корупције’ покажем да се чак и у неуређеној земљи каква је наша, за изношење бескрупулозних лажи сноси одговорност пред судом“, поручио је повереник.

Повереник је изјавио да је саопштење НВО „Доктори против корупције“, у коме се на његов рачун износи више оптужби, међу којима и за присвајање новца, апсолутна неистина.

БЕОГРАД – Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић изјавио је данас да је саопштење НВО „Доктори против корупције“, у коме се на његов рачун износи више оптужби, међу којима и за присвајање новца, апсолутна неистина и свесна, намерно изречена лаж, и најавио тужбу.

Шабић тврди да, не само повереник лично, него ни било ко од запослених у Служби повереника у оквиру пројекта „Заштита узбуњивача“ није примио ни један једини динар, нити је пројектом била предвиђена било каква могућност за то.

„Такав однос према сличним пројектима представља стандардну праксу у раду Повереника“, истакао је Шабић у саопштењу и подсетио да је од почетка реализације пројекта био суочен са захтевима да групи људи окупљених око сајта „Пиштаљка“ повери више послова од оних који су им поверени, као и да им исплати веће хонораре од оних који су пројектом били планирани.

„Када то нисам учинио, будући да нисам ни желео ни могао, био сам суочен са угрожавањем тока реализације пројекта, јер ме је ‘Пиштаљка’, и поред тога што је претходно ипак прихватила обевезе у реализацији пројекта, обавестила да у пројекту не жели да учествује“, указао је Шабић.

Након тога, уследила је и кампања у виду протурања разноразних дезинформација и неистина, бесмислених и неоснованих оптужби за „прање пара“ и слично, навео је Шабић и нагласио да је кампања јуче кулминирала у виду оптужбе да је „присвајао некакав новац и то у енормним износима“.

No one – NO ONE – is above the law


Tony Blair and George W. Bush shake hands afte...

Tony Blair and George W. Bush shake hands after their press conference in the East Room of the White House on 12 November 2004. (Photo credit: Wikipedia)

I wanted to say something before the day ended about the call by Desmond Tutu that Bush and Blair be tried for war crimes. Finally someone of note and respect has said the unspeakable. There is no question that these two men should face a judge and jury for invading another country that wasn’t attacking of threatening them or their people. The two of them took their countries to war for a variety of reasons that had NOTHING to do with self-defense. Hundreds of thousands of Iraqi civilians lost their lives. These two men knew the evidence was being cooked for them because they asked for their advisers to give them some reason so they could declare war. Military contractors made millions. Billions. Criminal. Let’s ask the World Court to bring these two up on charges – make them answer for this disastrous debacle. No one – NO ONE – is above the law. (Michael Moore)

„We filed a complaint with the SA Police Service yesterday and a ‘crimes against the state’ docket was opened,“ Muhammed Vawda, secretary of Spoc, said today.

„A case number was issued and it will go to the National Director of Public Prosecutions for a decision.“

Blair and former US president George W Bush were found guilty in absentia of crimes against humanity by the Kuala Lumpur War Crimes Tribunal in November last year.

They were also found guilty of genocide for their roles in the Iraq War.The tribunal was presided over by five judges.

The court acknowledged that the verdict was non-enforceable, but the findings were reported to the International Criminal Court in The Hague.

The Daily Maverick reported that the official UK government inquiry into the Iraq War, the Chilcot Inquiry, is only set to release a report late into 2013, which will run more than 1-million words.

It reported that part of the delay was due to a row over whether Cabinet officials were willing to publish certain sensitive documents, such as notes passed between Blair and Bush, and records of their conversations.

The inquiry held public hearings between the end of 2009 and the beginning of 2011 on matters including the background to the war.

Blair is in South Africa this week as one of the speakers at the Discovery Leadership Summit at the Sandton Convention Centre today.

Archbishop Emeritus Desmond Tutu withdrew from the summit yesterday because of Blair’s attendance.

The Muslim political party Al Jama-ah said it planned to protest against Blair when he spoke at the summit.

Vawda said South Africa was legally bound to the requirements of international law, as it fell under the United Nations jurisdiction, and therefore was compelled to co-operate.

„Legally speaking, we expect to get the warrant…all the grounds are there…there is no obstacle,“ said Vawda.

South Africa must operate without fear, favour or prejudice, he said, adding that the judiciary, police and National Directorate for Public Prosecutions must not bow down to political pressure.

National Prosecuting Authority spokeswoman Phindile Louw said she would comment on the matter after checking on the complaint.

http://www.timeslive.co.za

Related articles

Уреднику "Геополитике" стижу нове претње због АнтиГлобалистичког писања- Ерић већ преживео један "атентат" у 2008!?


Нове претње уреднику Геополитике!

ДВЕРИ СРПСКЕ

Спрема се нови увод у физичку ликвидацију уредника магазина „Геополитика“.

Београд, 02.09.2012

Слободан Ерић, главни уредник српског магазина „Геополитика“, у својој изјави за радио емисију „Атлантис Ултра“ постављену на нашем сајту 2. септембра, обавестио је српску и светску јавност да је током неколико последњих месеци подвргнут физичком праћењу од стране криминалних кругова. Ерић је том приликом изјавио да није праћен само у Србији већ и у другим земљама које је током овог периода посетио: Грчкој као и у Русији, где је између осталог био праћен од лица пореклом из кавкаских република.

Ово праћење Ерић доживљава као могући увод у његову физичку ликвидацију будући да искуство и бројни примери показују да физичко праћење од стране криминалних група по правилу резултирају таквим исходом, а да обавештајне службе углавном користе криминалне групе за обављање овакве врсте задатака.

Мотиве за угроженост своје безбедности, Ерић види у уређивачком концепту магазина „Геополитика“, заснованом на критичком односу према глобализму, политици западних земаља као и скривеној агенди која се реализује.

Ерић основано сумња да је налог за његово праћење и могућу ликвидацију потекао од неких западних обавештајних служби.
Подсећамо да је Ерићу 2008. године урађена саботажа на аутомобилу марке Форд Ескорт, када је пуким случајем избегао смрт. 

Подсећамо јавност да су за магазин „Геополитика“ говорилли најистакнутији и најслободоумнији светски интелектуалци, између осталих: Едвард Херман, Вебстер Тарпли, Џералд Селенте, Наоми Клајн, Џон Перкинс, Дијана Џонстон, Мајкл Паренти, генерал Пјер-Мари Галоа; Јирген Елзесер, Мануел Оксенрајтер, Наталија Нарочницка, Џон Локланд…