Слово Т у Азбуци носи назив ТВЕРД што на старословенском значи свод (небески).

Слово ТВЕРД је последње слово у Азбучном Колу Године, последње поље пред рађање новогкола (Божића Сварожића) и стога представља крајњу фазу Године и крајњи домет људског бића а то је свод – Небо – узнесење или метафизичко распеће.

ТВЕРД  као свод је ТВРД  јер је  СТВОРЕН  от ТВАРИ – густе, тврде материје, као и човек и човеков тродимензионални свет Јаве. Небески свод као крајња граница људског бића и света Јаве (поднебесја) заправо је чврста ТВАР.  

У том смислу Тверд относно свод представља ограничење човековог духа материјом физичког света, односно  ограничење душе грубим телом као крајњом границом њеног испољавања  у свету Јаве. Иако свест духа као и осећања душе надилазе тело, док су у телу њихово дејство је њиме ограничено  и  условљено.  И то је човеков небески свод – његова крајња граница – ТВАР от које је саздано ТЕЛО као ТЛО за које смо као (људска) бића везани.Тврдоћа преко које не можемо.

У старим писмима (феничанско, старохебрејско), слово Т  има облик крста +. Свако носи свој крст – свако носи крст свог тела, своје ТВАРИ- његова ограничења,  његове склоности и његову судбину – карму. Облик људског тела је крст. Док смо у телу, душа је телом распета и васкрсава тек по смрти или утрнућу тела. Трпљење је истрајавање и чување душе у пркос искушењима тела – његовим потребама, болима и задовољствима .У хебрејском и феничанском писму слово Т носи назив ТАВ што би могло бити наше ТАВАН,  ТАВАНИЦА  што се изједначава са идејом ТВЕРДА – свода.

У предању из библијског Постања каже се да је Бог створио ТВЕРД да раздвоји воде от вода. Небеске воде от земаљских вода. ТВЕРД је граница између два квалитета твари от којих је саздан свет као и сам човек. Горње воде суНебо – густо треперећа твар – ређа материја, а доње воде су Земља – ретко треперећа твар – гушћа материја. То је разлика између Права (Дух) и Јаве (Тело) .Границу између та два света чини ТВАР – от чврсте твари саздано је човеково тело и оно као такво остаје  у грубо тварном свету док душа која је саздана от танке твари, по напуштању тела (привремено или трајно) отлази у танке светове ПРАВА.

У човековом телу средиште те границе, Тверда је у грудима и она се простире уздуж пружених руку – Т. Горње воде су човеков ум и глава – три умне чакре (АЗ, БУК/ВЕДИ, ГЛАГОЛИ) а доње воде су човеков стомак, тело и три телесне чакре (ЖИВОТ, ЅИЛО, ЗЕМЉА). Човек је распет између добра и зла, између задовољства и бола, између потреба Духа и потреба Тела. У његовом срцу је помирење, смирење и пут у вертикалу вечности. То је представљено словом ДОБРО чије постоље представља врх ТВЕРДА а троугао надилазећу свест  АЗ.

Иако човек ова природна искуства, посебно непријатна, поступно (кроз животе) воде душу  до развезивања от тела – до разликовања свести душе от пролазног тела – то је често дуг, спор и болан процес. Зато постоје духовне праксе уз помоћ којих се активно ради на буђењу свести душе као што су јога, молитва, тиховање, пост, сазрцање, појање/мантрање итд.

Трпљењем побуда тела њиховим посмтрањем без реаговања – без везивања за његове осећаје (пријатне и непријатне) јачамо свест душе која телу претходи и која из тела изходи. То се постиже праксом медитације или тиховања – непомичним седењем при којем посматрамо свој дах, своје мисли, осећања и телесне осете без поистовећења свести са посматраним садржајем.Тако се јача воља а вољом свест  ЈА  ЈЕСАМ и то ЈА ЈЕСАМ  је свест душе.То је пут васкрсења новог човека – човека са свешћу душе наспрам старог човека заробљеним несвесним нагонима тела.

Исусово распеће је био крајњи испит Божијег Сина у телу пред Његово Васкрсење. Исус је три дана провео на крсту пре васкрсења што је оличење астрономске представе сунчевог „заустављања“ на небу три дана по краткодневници након чега се оно поново уздиже на небу.  У духовној пракси та три дана су три слоја твари која свест надилази: тело (покрете), осећања (осећаји) и ум (мисли).

ТВЕРД  је и представа мужког творног начела (женски је WM) и њега видимо у облику лица и трупа у размерама Отац и Син – јер саздани смо по Лику Божијем. Т је стога и облик који је уписан у облику мужког полног органа о чему сам већ писао раније. Стварање унутар доњих вода – на земаљској равни се догађа као оплодни чин – надахнуће сексуалног пражњења којим  ВАСКРЕСАВА живот као рађање потомства. Стварање унутар горњих вода се остварује путем духовног надахнућа мисли, визије и идеје па је стога лице као спољашност човековог ума такође облика Т. И једно и друго стварање овенчано је благословом који напаја енергија срца а то је ЉУБАВ.

Завршна четврт Године која описује доба животне мудрости и духовног посвећења након животних земаљских обавеза:

ПОКОИ – покајање, развезивање от прошлог, преображај.

РЦИ – реч, дело који остављају траг – урезују се у Земљу

СЛОВО – надахнуће, просветљење

ТВЕРД – васкрсење

То је време потпуног увенућа природе након чега она наново васкрсава и рађа новуГодину.

(Илија Зипевски, АзБукВеда, двадесет четврти наставак)

• 

Накотило се, најагмило,

ослободило бескрвно,

низ литице стрмоглавце у бунилу,

безгласно крунисало бешчашће,

дамари сиктаво думбарају

у нагрнулу охолост вековну,

а мисли навиру незасићено, невично.

.

Не жури у васкрслост обмане

јер без повратка усахлих костију

нема пландовања кроз нестанак, облапорно,

у прљавој омами прошлости,

без прекида клистирано

у вечности суновратно.

.

Одахнути на болесним табанима,

одрећи се недефинисаног промашаја,

на раскршћу се пужеви коте

и превентивно опрез скрнаве

кроз оснутак клецавих мисли,

у отрежњењу некрст у себи опојати,

избрисати болесне фусноте

да би се без порекла у календар обиља

уписала васкрсла дугина Недеља.

O Београду се може написати пуно књига. И написано је неколико стотина иаторијских студија, монографија, путописних бележака, прича… Рећи ћу овом приликом само неколико ствари:

Кда на месту где се Доњи Хистар раздваја од Горњег Хистра станете на брдо Каулик, како су га звали стари Грци, и где су по предању Аргонаути, највећи грчки јунаци и митске личности попут Аполона и Херкулеса, застали у свом трагању за Златним Руном, испод Победника – сетите се речи из Јовановог Откривења: “Који побиједи обући ће хаљине бијеле“.

О Београду као Новом Јерусалиму писао је Константин Филозоф, биограф Деспота Стефана Лазаревића који је посветио град Марији, мајци Исусовој. Београд је једини град коме је заштитница Мајка Божја… Једини је главни град који лежи на две међународне реке. Једна од њих је Дунав, рајска река Фисон, поред Тигра, Еуфрата и Нила, како је забележено у Библији…

Београд је један од најстаријих градова, ако не и најстарији на свету, јер откад је Хомо сапијенса ту је било насеље. И пре човека, нађени су скелети Неандерталаца… Истовремено је Београд најмлађи град на свету који се тек порађа…; и сви који дођу у њега говоре о његовом великом Духу… Зато је Београд град око кога се борило највише царевина на свету. Драму која се догодила под његовим зидинама не памти ни један други град. Београд је град који је највише пута рушен од свих градова на свету, по Британској енциклопедији 347 пута… Београд је град који је имао највише имена на свету, град који има највише имењака, једанаест; он је град који је једном имао само једног становника – луди Наста – који је једини остао у граду после пропасти Првог Српског Устанка…; он је једини град на свету који је цео пресељен у други град: после освајања Турака 1521. године цео је пресељен у Цариград, сво становништво, преко 40 000 жена и деце. И данас у Истамбулу постоји Београд махала где су живели наши суграљани… У Београду се догодила највећа речна битка на свету 1456. године, где су Турци од звона освојене Аја Софије изливала тада највеће топове на свету такозване Баљемезе… У време принца Еугена Савојског био је највеће војно утврђење у Европи, а када је Сулејман Величанствени кренуо на Беч у Београду се улогорила тада највећа војна сила… Београд су рушили истовремено и непријатељи и “пријатељи“, савезници (1944), а 1999. године у рату запамћеном да је у историји ратовања била највећа разлика у снази између зараћених страна, остао је поносан… Ти агресори, демонске слуге, имају план да Београд буде њихова престоница, али неће успети у свему што су наумили, иако ће га окупирати 3,5 година… (“време, времена и по времена“). Београд је једини град који је одликован три пута и једини град Херој, и једини град у свету коме су и непријатељи у Првом Светском рату подигли споменик као признање за храбру одбрану… Он је једини град коме су Роми нешто поклонили, чесму на Дорћолу, и мођда је највећи ромски град на свету… Београд је једини главни град на свету у коме се на само нешто више од километар од центра града налази нетакнута природа (Ратно острво), једини град на свету где дувају ветрови са све четири стране, такозвана ружа ветрова, а не често дувају истовремено више ветрова… “Крос Политике“ је најстарије активно атлетско такмичење на свету, у њему је одштампана новчаница са највише нула на свету; сећате се лика Чика Јове Змаја и цифре од 500 милијарди; у њему је саграђен највећи и најлепши торањ са троуганом основом… Поред Риа проглашен је за град који има најлепши поглед, град коме гравитира највише вода на свету (Господар вода)… и таквих детаља има на десетине (у Београду је најдужа слепа улица на свету – Јуђни Булевар, који је наравно пошто смо ми Срби у питању, у источном делу града… град са најкраћом улицом на свету или улицом где не живи ни један становник – Вилине Воде…, град где се налази школа са најлепшом фасадом на свету – Трећа Београдска Гимназија…), али се не сме пропустити да на територији Београда још од праисторије са континуитетима од по неколико хиљада година било духовно а после и свако друго средиште планете, још од мезолита и Лепенског Вира, а нарочити у неолиту и Винчанског раздобља где је настало најстарије писмо на свету, скоро 1500 година пре Сумерског клинастог писма…

Београде, мој Бели анђеле, душо моја процвала… Београде, мој бели лабуде…

Падају илузије погрешних идола,

јер све се у светлости враћа,

јер пророк долази вечни.

Опијене масе гледају

сумрак погрешних идола;

сенка Чистилишта у мојим

исклесаним очима.

Велико је срце разапетог Сина.

Нека јутарње кише оперу све

наше грехе јер то је

пут блаженства и среће.

Не дај ветровима да посустану

и нека снага и моћ Твоја

поруше и збаце окове идола.

Појави се у светлости

разапети Сине.

С.С.Л: “Изгубљено царство“

Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.

.

Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.

(одломак из Пркосне песме Добрице Ерића)

Велики точак спорије се окреће но стиже мали точак

који се брже окреће.

Што већи точак то спорије окретање и мање ларме;

што мањи точак то брже окретање и више ларме. Ово

важи како за ствари тако и за људе.

Највећи точак у души човечијој јесте Бог. Његов се

Обим не види, нити се његов ход чује од множине и ларме

малих точкова.

Но кад се сви мали точкови у души утишају, душа се

тек онда види у неизмерном божанском точку, којим је

обухваћено небо и земља. И при тој изненадној и реткој

визији душа осећа неисказану радост.

Н.В: “Мисли о добру и злу“

Индра и Арес кад се сретоше

где запад и исток се љубе

муње један на другог смерише.

Засвирале уништења трубе.

.

Мудраци што се рата гнушају

под земном кором саздали свет.

У горњем свету печурке клијају

па гуше собом надземни живот.

.

Хиљадиле се године мирне.

Утроба Земна роди људски род.

Надзирале га руке научне

и унутарземни прастари народ.

.

Родитељ мудри није се мешао

кад се потуче са братом брат.

Попут судије само је гледао

да спречи нови истребљења рат.

.

До рајске двери доњег света

несташном сину је запречен пут.

Када насрне на рајска врата

рука очева употреби прут.

.

Данас деца много узмоћала

Марса и Перуна завађују.

Зла магија Земљом овладала.

Богатуни рају поробљују.

.

Кад се трубе језиво огласе

па заигра коло уништења

да и себе рушитеља спасе

свет мудрих ће човека да мења.

Ох, младе жене у бело одевене,

оваплоћења чини и потајног миловања,

да ли сте икад љубав виделе?

Далеко на хоризонту,

пре него што сване дан, њен бледи лик,

скривен под златном косом,

с грудима натопљеним крвљу,

креће се споро, сањарећи у скитњи.

Чувајте се, не реците му ништа,

он је старији него свет,

скупите своје скуте, склопите црне рукавице

и вратите се неопажене, са угаслим месецом.

Ове године, дан пролећне равнодневнице,

десио се у периоду од 19-21. дерикоже (март),

а 20-и је  био дан када је Сунце, Јарило наше,

крећући се по хоризонту, изашло тачно на истоку

и зашло тачно на западу.

Дан и ноћ трајали су једнако,  а затим све дуже

и дуже ћемо моћи да видимо Сунце.

Укратко, дошла нам је Весна, пролеће!

Буди се живот. када се људи спремају за две сезоне

топлих дана, великих радова, али и празника и обреда …..

Весна је Жива !

Жива је Весна !

Желим свима срећно и благородно и берићетно пролеће!

Бити, …  живети……постојати!

Слава Роду!

Онај сам гле

Који се враћа

Прапочелу своме

Птвотном стању душе

У пределима

Тишине вечне

*

И гле

У тами боравих

И изађох

И мртав бејах

И снова се

родих

Фото: Д. Симовић