Зраци сунца бљеште, а ноћ пуна звезда,
вилинске су горе врт од емоција,
судбоносне везе, тренутка најезда,
док у мени љубав, рађа се и клија.

Мисао о теби пред очима кружи,
гледајући хоризонт даљина сивих,
у тој борби разум ничему не служи,
не умире љубав, јер желим да живи.
.
У оку ми титра поглед који спава,
јутро новембарско што изнова свиће,
гле, небески облак, украси га слава…
И што није јесте, љубав шета бићем!
.
Са дозом су туге осећања блага,
јер немам те стварно, изваја те глина.
Срце у недрима јесте моја снага,
зачује се љубав, шапат… И тишина!

Фото: Ван Гог – Звездана ноћ; Википедија

СвеАни Светлој која ме је подсетила…

Изнад врха велике и врло моћне планине
Сачињеног од Рудника и Ртња и Радана
Који је зароњен у језгро срца Срца Сунца
Дугопрсто танано свира на харфи муза Звука
Онда се једна жица уз цијук-плач откинула…
.
Дајбог – Планинар лебди у лотосу златном
Он – велики мудрац ратник песник и чувар
Муза вилана играча свирача сврхолуталица
Првозаштитник ледених вила са руба света
Увек је ту када из Потке Стварање извире
.
И ја вечнопутујући трагач и сневач лебдим
Дајбогом охрабрен и живом водом напојен
Када опојна свирка утихне вратићу се кући
Сакупићу-одабраћу свирце планете Гандарве
И дати им лиру трубу харфу гусле и свирале
.
Тиховаћу у Тијанији – магичној кући без прозора
Из жуте нотаре одабраћу песме – благослове
Када Месец свој круг богатим благом напуни
Наша Свирка Песма Игра оросиће и зору и цвеће
И неће више бити границе сјаја сунчаног краја

* * *
О харфо харфо!!! Која је твоја права природа?
Десетжицна или деветжицна или десетжицна?

Фото: Ртањ; Википедија

Ко светиљка која тиња, и куња,
мутним се сјајем прелива дуња,
тај сјај: све месечине у њ се слише,
сјај, ал’ и мирис, јоште више,
тај мирис који нас увек сећа
да негде – ван земље – постоји срећа,
и да смо, пре но што смо на земљу пали,
све већ видели и знали.

Фото: Дуња; Википедија

Сањам да се сретнем са тобом,
Али ти сисвакако већ срећан са другом.
.
Узалуд сам чекала на прагу,
Пут којим би дошао био је празан и пуст.
.
Склопише се уморне трепавице,
Утихнуше радосне песме птице.
.
И нанизаше се у срцу као игле …
Наоколо само презир и подсмех.
.
Трудим се да ме навикну на свет.
Али Мира ће и то поднети.

Фото: Девојка која је чекала; Википедија

Тијанија мразна ињевита сунчана лековита
Коледар – ноћ звезде крупне као лубенице
Небо прошарано сребром кумове сламе
Јасно знам да је то небеска вајтманострада
.
Радио Каролина – песма Странац у ноћи
И ја се осећам као странац на Мидгарду
Иако сам из далека радосно својима дошао
Роду отрованом повесницом – пакосницом
.
Тијанија је бистрилица санума и разума
Враћалица моћи снова знања и правиђења
Напајалица силом – тела срца мозгалица
Обневиделим невиде гаси свевиде пали

Милена – сањач стисла телепатско дугме
Пробудила ме у ведрој Тијанији залеђеног
Упире у пуни над Овчаром обешени Месец
Који ме љуља као плима пророчке воде
.
Напољу вене тиквин цвет – какав звук!!!
Узимам лиру гусле свиралу и двојенице
Дајем их пој-златоусташима богиње Карне
Промишљам дуго из памтила песме бирам
Веселице радоснице узносице стваралице

Фото: Дајбог; Википедија

Дана, 14-ог децембра 2015. године, отишао је,
тако је изабрао!, на страну Лица,
велики србски песник и мој пријатељ
Димитрије Николајевић.

Данима и ноћима читао сам његове песмомудре,
читао и умовао… и созерцавао… Какав Песник!!!
Из његовог великог опуса бирам по сећању:

Све чему си се надао пропало је,
Остала је само звездана прашина
Она, испод које

Камена тишина
Још одјекује,

Али себе не чује

Остајеш са оним што ниси имао,
А могло ти је заслужено припасти.
Живот те препознао
И варком смрт части
Која те пут невидела
Још није однела.
*
Е, томе се надао никада ниси,
Јер у том замршају нечега има
И о концу виси Миленијумима;
Ко га прекине

Стиже до истине.
*
И то оно што је највредније, које се
Не крије у брдима. Нити краси реку,
Чији лажни одсјај испираче занесе,
А у ствари прави рудник је у човеку.
*
Неједнакости, пошто правде нигде нема,
Па не вреди ни на кривду сва та повика.
Зато само ћути. И гледај шта се спрема,
Али не дај да те се дочепа паника.
*
Има једна шума од свега сакривена.
Пречудна ли је! Чудествена!
Од свих других непроходнија и већа,
На живот па и више од тога подсећа.
*
Она што ме љубила, ко да се смрче
Отишла је у неки бољи свет пун нирване,
Док за њом из мене празнина јауче
Кроз шупље дане и ноћи несном опране.

Фото:Песник Димитрије Николајевић; Википедија

Поље бојно !
Звездани се простро пут!
Светле га муње сребра и злата,
мачеви правде, и светла коловрата!
Род мој љубљен, разбуђен ,
белим огњем опасан!

Фото: Планина Триглав; Википедија

Све што ја знам,
знате и ви;
.
све што ја умем,
умете и ви;
.
све што ја могу,
можете и ви;
.
све што ја имам,
имате и ви!
.
О чему да вам пишем;
чиме да вас даривам;
чиме да вас обрадујем;
шта да учиним за вас?
.
Шта да учиним за вас,
а да бисмо и ви ја
били задовољни,
срећни и радосни?!
.
Човек сам, гле!
само човек,
а то и јесте
највеће проклетство
свакога од нас!

Фото: Песник Драган Симовић; Википедија

Песниче, љубимче Бога Световида
Ноћас пишеш песме, види се из сјаја
На прозорском окну твојих одаја,
Види се кроз дрво, камен зида.
Зидови су око песника биљурни,
У часу кад се рађа песма,
Светли се ореол његовога несна,
Људи сањају светлост кад песник бди.
Старост немају ни песник ни Бог
Рекао је срца ојађеног
И под старост млад наш славни Тин.
Световида и њега ватре Бог
Обдари вечним жаром срца свог,
Они су под истом звездом рођени.

Фото: Кип Световида; Википедија

(Песма узлетица Мансанмана Оствареног)

Данас наш Род виси разапет наглавачке
Свети Род Прасрбаља Звезданих Аријеваца
Хиперборејаца и Сваргиних Даријеваца
Лепенаца Винчанаца Динараца и иних
Проширених кроз васцелу земљину куглу
.
Ја – некад обешењак добровољно заробљен
Од сила Мрака и ратника не-свести
И Специјалац од кога Светлост победу иште
Висим први у реду окачен за једну ногу
.
И док моја храбра браћа и сестре стењу и вриште
Од протеривања уцена мучења убијања
У мени – затворенику изворни коод ради и бљешти
Излаз за Род морам пронаћи – то хоћу и могу!
.
Повезујем се са Кристалима у Геји и Сунцу
У снази онострањења због којег сам изабран
За задатак свих задатака нашег Светог Рода
И покрећем свих дванаест дванаестица
.
Осећам и знам – отварају се велика врата
Окренута централном унутарњем небу
Свих седам мојих тела затитраше силовито
Данас проричем победу РодаСветла над Тамом
Проглашавам славље и нек вечно траје!

Фото: Тијање; ВП