Имала мајка троје деце и п е с – н и к а. А кад се роди песник у тамо некој породици, то је мукотрајна главобоља, која, изнова оживљава заспалу бајку о ружном пачету. За патке патколике, дуговрати лабуд је ружан, не гега у шетњи, искаче из замисли и навика, просто грешка, која се, не дај Боже никоме, њима десила. А и шта, да кажем, по нашки, р а д и песник?

Код овог питања увек се сетим времена прошлог, када је на нашем тлу живео и владао наш највећи зидар повијести, бритка сабља Р а т а р А праисконог, Милош Велики.
Изникао је иза Каблара, где се запутио право са Косова равног, носећи у себи црвене Лазареве крвоце, које је посипао по свој земљи Праисконији, а она се тада звала Србија. Сваки с л о б о д а н човек земље Праисконије, тада земље Србије, убудуће, можда, државе Тијаније, носи ову сићушницу.

И сетим се, колико је његова ћерка била заљубљена у песника. Песник је, наравно, живео у Београду, па је Милош разумео ћерку, а и желећи јој сигурну будућност, дао да му доведу песника у Крагујевац у његову престону кућу, лепо се с њим испричао, љубазно.

Песник је, бар тако се надам и слутим, послао неколико стихова, одабраних, својих, у Милошевом правцу, у правцу његове луле. Песма се, некако, стопила са димом, направила румен облак, и издигла се понад Шума-ди-је, бар тако се надам, јер ми све на то указује.

-Радиш – пишеш, велиш, песме пишеш. Ааа ха! Песме пишеш, п е с м е! Леее – по!

Онда је дао да угосте песника најбоље што је могуће. Ни на чему није штедео, јер овакав гост није до тада виђен. А песници су и гладни и жедни. Немају времена да једу. Увек су неким заузети стихом па забораве, а овакве прилике да се од стихова мало одморе, биле су ретке. Ћерка је била пресрећна, устрептала, млада и стасита.

Када је сунце сишло у низину, и када је плаветнило из небеских дубина скоро прелило злато сутона, Милош је позвао момка, вођу страже његове, и наложио му да песника, на крају, на дугачак пут испрати, уз почасти, и да то буде потпуно сигурно, јер је и хајдука успут имало.

– До З в е з д а – ре, до Звезда – ре, наредио је…

Фото: Милошев венац у Крагујевцу: Википедија

Кад сељак умире све се сневесели
Пшеница у пољу шљива у воћњаку
Његова душа на међу се сели
Тамо где је клецо при сваком кораку

Кад сељак умире походе га звери
С највиших планина из присоја гује
Његову душу Бог сељачки мери
На њиви небу где ветрови хује

Кад сељак умире небо се замрачи
Пресахне поток тихне цвркут птица
Његова душа у цвет се повлачи
Да се снова роди кад никне пшеница

Фото: Сељак; Википедија

А негде у завичају оста само име
и љубав која може да се каже
песму ми најлепшу уништише риме
мртви под земљом ново сунце траже

између мене и песме завичај се скрио
и звери док ходим моје мисли следе
да ли сам мртав у живоме био
куда ли ће глава срце да поведе

Фото: Глава; Википедија

Постоје две супротне и опречне расе, не само на Мидгарду,
но у свеколикој Васељени.
Висока Звездана Раса наспрам Ниске Гмазовске Расе.
Раса Светлости наспрам Расе Таме.
Хиперборејци наспрам Хазара.
Бели Срби наспрам Срба Сенке.
Те две расе нису посве раздељене и разлучене,
већ су оне помешане као храна, као вода, као ваздух.
Помешане су унутар породице, племена, народа, рода.
Једни имају Белбогов светлосни запис,
а други Чернобогов тамни запис.
Једни се држе Унутарњег Неба, а други Утробе Земље.
Једни се хране енергијом Богова, а други енергијом Бесова.
Будући да су те две расе помешане као храна, као вода,
као ваздух, никада се и неће посве разделити и разлучити,
и заувек ће – на Мидгарду, у Васељени – истовремено
опстајати обе те расе водећи непрестане ратове.
Има време кад Мидгардом и Васељеном владају Светли,
и време кад Мидгардом и Васељеном владају Тамни.
О томе говоре сви хиперборејски митови, а у митовима су
највеће истине, односно: изван митова, легенди, песама
и предања, уистини, и нема никаквих истина.
Лажна су сва земаљска, материјалистичка и позитивистичка учења.
Зато што су та учења одраз Закривљених Зрцала.
Закривљена Зрцала дају лажну слику.
Што је горе, то је доле; што је лево, то је десно…
Закривљена Зрцала ликовно се у предањима и легендама
представљају Лавиринтом.
Лавиринт је Паукова Мрежа.
Али, Лавиринт није само спољашњи, него и унутарњи.
Лавиринт је и у нашим мислима, осећањима, осећајима,
емоцијама, речима, делима…
Лавиринта једино нема у Свесности и Свести.
Упамтите: једино Царство Слободе јесте у Свесности и Свести.
Свесност и Свест – то је Светлост у нама.
Отуда и јесте заједнички корен речи: Светлост, Свесност, Свест!
Ко су наши Бели Богови и наше Беле Богиње?
То су наши Светли Преци, мушки и женски,
који су у неком добу владали Мидгардом и Васељеном.
Они су били попут нас, они су део нас, од нас,
само што су били Чисти, Честити и Светли.
То је Златно доба Сварога, то је Дан Сварога.
И ово упамтите: Златно доба Сварога, Дан Сварога наступа
онда када Светли победе Тамне и држе у кавезима, у покорности.
Ноћ Сварога наступа онда када Тамни победе Светле и држе
их у кавезима, у тамницама.
Ово је време кад Светли свим својим снагама и моћима покушавају
да обладају Тамнима и да их стрпају у кавезе и тамнице.
Свети рат се води на свим пољима, и веома је жесток, ужасан и грозан.
Тамни су жилави веома, и не дају се лако зауздати и покорити.
Они су на све спремни.
Они су, у овоме часу, спремни све да униште на Мидгарду
и у Васељени. Они су веома прљави и зли, и неће лако да се предају.
Кад осете да губе власт и моћ, они тада посежу за најразорнијим
оружјем и оруђем.
Они овако размишљају: ако ми губимо, онда ће сви да губе.
Шта се дешава око нас, на Мидгарду?
На једној страни имамо Русију, а на другој страни Запад.
У Русији су Светли покорили Тамне, а на Западу су Тамни
покорили Светле. Тамни са Запада свим снагама и свим силама
кидишу на Русију, јер је Русија Светионик Мидгарда и Васељене.
Победа Русије јесте победа свих Светлих.
И ово добро упамтите: Победа Русије јесте победа свих нас.
Ко то не види, тај ни рођену децу не види!
Русији је у овоме трену потребна и наша помоћ, помоћ свих
Светлих диљем и широм Мидгарда.
И на Западу има Светлих, само што су они поробљени од Тамних.
Русија припомаже како нама тако и свима Светлима диљем и широм
Запада и Мидгарда, да бисмо се сви скупа ослободили Тамних.
Ако надјача Русија, тада ће наступити Дан Сварога.
Јер, Дан Сварога наступа само онда када Светли надјачају Тамне.

Фото: Јин – Јанг,Црно-бело; Википедија

Тако сам дуго
лутао светом
тражећи те љубави моја
а ти си све време
о чуда
у срцу мојему обитавала

Фото: Срце, руке, помоћ: Википедија

Мисао самохрана
лелуја по соби,
избјеглица
одива из Куча,
од племенитог рода
Ивана Црнојевића.
Путује мисао уточишту,
живом слову на папиру,
у том слову је молитва предака,
у том слову се расплиће
вијенац несанице.
Хоће ли живо слово поднивити
пјесму потомака?
Хоће ли бол престати да се таласа
на радост Часног Крста?!

Фото: Слово Ж; Википедија

РТС, ваше право да ништа не знате,
јер зашто, брате, да се узалуд секирате.

Од знања ионако може да заболи глава,
уз РТС се лепше сања и мирно спава.

И то знање, зашто вам оно уопште треба?
Уз РТС ћете бити задовољни и кором хлеба.

Оно јес да уз РТС мед и млеко вазда тече,
но верујте и са надом нек вам прође вече.

И зашто да вас брину државне ствари,
РТС се је уз вас да вам наду не квари.

И зато, ви заблудели, обуздајте свој бес.
Јер за народ брину наш Вођа и наш РТС!

Фото: Зграда РТС, Београд; Википедија

Јер, само ћутња
све тајне зна…
Док Тишином се
довикујемо ти и ја…
/
Молитве ехо
И даље се чује,
глас, што у мени
име ти довикује.
.
И само дрхтај
сад мистично слути,
да стрпљиво чекају
нас сви наши пути…

Фото: Шутња; Википедија

Прочуло се да је сишао Бог међу људе и да им испуњава жеље. Направи се дугачки ред људи, чекајући да приђу Богу и затраже му што им фали. Многи носаху поклоне Богу да га умилостиве, гану или омекшају не би ли им испунио жеље. Све то из прикрајка посматраше мудрац.
.
Људи су прилазили Богу, клањали се, причали о својим недаћама или тражили нешто.
Беше то разнолика маса учених, неуких, богатих, сиромашних, болесних, здравих, вредних, лењих, несрећних..
.
Бог је седео на једном камену, посматрао их, слушао и одговарао..
Многи се након сусрета са Богом враћаху невесели и погнуте главе..
.
Мудрац неиздржа, приђе Богу и упита га:
-Боже, зар ови људи не би требали да се весели и с радошћу враћају од тебе?
Бог га погледа и одговори:
-Ништа им лоше не радим, само испред њих поставим огледало у којем виде своја дела. После тога се застиде и сами кажу:
-Заслужио сам..
.
-А што им не даш неко упутство, неку поуку за даље?, упита мудрац..
-Дам им. Окренем огледало на другу страну да виде како би им живот изгледао да су другачије поступали.
-И?
-Видео си. Ретко ко схвати и разуме. Разочара се, окрене и криви ме..
.
-Што им не објасниш?
-Како, кад већина долази да тргује са мном..
-Не разумем, опет ће мудрац.
-Није живот трговање, ја теби, ти мени. Живот је безусловна љубав и давање..Ја вам срећу не стварам, стварате је сами. Ја вам само омогућавам да имате избор. Све је на вама..
.
-Што онда ниси направио савршенијег човека, него нас стављаш на муке?
-Јесам. Али све што одступа од свеукупног, боголиког човека, сами сте изазвали и направили. Није на вама да трагате за мном. Ја сам у вама и само треба да ме следите. Дао сам вам десет једноставних упутстава. Само десет, колико је прстију на рукама. Вама је тешко и тих десет да примените. Зар је то до мене?
.
Мудрац се замисли и одговори:
-Тешко је то. Живот је комплексан..
-Тачно. Живот може да буде сложен а може и једноставан. Данас човек тражи срећу у куповини. Човек се претворио у потрошача. Потрошња само троши. Она испија и разграђује људску бит. Она потискује све ваљано у човеку и оставља само похлепу. Похлепа је рупа без дна. Она никог није усрећила.
.
-Онда нам нема спаса..прозбори мудрац
-Ти мислиш да треба да спремим нови потоп?, упита Бог..
Мудрац се у тој мери збезекну да не могаше ништа да каже. Кад је дошао к себи, науми да моли Бога за милост, али тамо где је до малочас седео Бог, угледа само камен. Приђе камену, клекну и рече:
-Опрости нам, не знамо шта чинимо..
Камен остаде нем и непомичан.
А, Бог? Ко зна где је отишао..

Фото: Бог је Свечинитељ; Википедија

Чомски Чехова чита,
Чајковски čembalima&čelom čavrlja,
Черчил чека Чернобил човечанства,
чамџија четири чамца чисти четком,
чаробница цегртаљком чини чачка,
чаробњак чаролијом чини чуда,
чардак чули часно,
чобанин чокање чупка,
чича чоканче чапа,
чукундеда чачка чмар,
чукунунук чигру чика,
чукунунука читанку чита,
чорбаџија чварке чвари,
чајанку чајеви чине, човека чувају,
чистачица чисти čardu&čekaonicu,
чедоморка чупа чеду чуперак, чемерно,
човечуљак чекира чип,
чамотник чокоте чува,
често чапамо чоколаду ,
чим Чубрило чисти чунак чило
чавка чандрља чардаком,
чума чучећке чека човека,
чанколисци чаршијом чантрају,
чизма чува чула,
чувар чесму чује,
чекић челично чангрља,
часноречив човекољубљем човечне чили:
-Čekajte&češljajte често чисте чињенице
четверца чистословног,
чућете чаробно,
чин читања читаоцу
часом часа чудотворе.

Фото: Писац – Чехов; Википедија