9 кругова ватре освјетљавају Сваргу

Зар не видиш

Куцнуо је час у очи да се погледамо

изгорет ће све што треба да изгори

да окренемо нови круг

од 16 дана (1600  љета)

не кукај,не ромори

него пјевај и истину збори

повежи се са својим прецима

упиј СНАГУ

Овај трен је највеличанственији

у цијелом универзуму

понављамо побиједу од прије много хиљада година

Коју нам никад опростили  нису

Зар мисле да и сад може другачије бити

.

Повежи се

Слава Роду

.

Коло, коло , наоколо

виловито, плаховито

Развезено, расплетено

На све стране окићено

По предању једне истине
уђе Свети Сава у манастир Кристине.
Чим је ногом крочио штап са зида
пред ноге му искочио.
Сви у чудо погледаше
штап са земље подигоше.

Друго јутро Сава
у светињу опет крочи
и поново са зида штап искочи.
Сви се редом згледаше:
– Мора бити, да је он!? – рекоше.
Овог пута, штап му дариваше.

Предсказање од пре много векова
казивало је –
Да се један монах чека
чисте душе, чиста срца,
једно исто име
к`о градитељ те светиње.

Пастиром се тад ослови
и свој народ писменошћу
још и данас благотвори.

Хода по земљи

А душа му небеска.

Лемур у страху

.

Јутарњи зраци

Низ брезу се сливају

И искре у страну

.

По небу проспи,

Разуздај мисли своје.

Нису више твоје

.

Чулан и силан

Док не будем разуман

да био би уман!

У том граду чије зидине у небо штрче,

Из кога смо изгнани ко зна када

И по коме наше изгубљене сенке трче,

Сви смо се пре рођења родили;

У њему смо као у прасну некада

Своје прве и последње љубави водили.

.

На начин нам се неки други отад

Све друкчије, као мимо нас, дешава

Док крчимо путеве да стигнемо назад

У своју постојбину сред небеса

Што скрива клупко нашег заборава

И на нас камену прашину стреса.

.

У том граду чија недоручна тајна

Заувек остаје негде иза, неоткривена,

Од онога што јој остависмо, безкрајна

Река нас дели преко које нас зове

Неко нама сличан, изван времена,

Што живи наше давно покрадене снове.

 .

Вечито будна ноћ

пред очима мојим

и

високо негде усамљена

Звезда стоји.

Гледам је пожудно сваким

буђењем Зоре јер

тешка су свитања

сплетена од Сутона.

 

Мој пас се зове Бак

Спава када је мрак

Има браон очи

Високо може да скочи

Мој пас има очи црне

И воли да се преврне

.

Он ме воли и толико моли

Омиљена играчка му је патка

И личи на играчку Ратка

Има кратак реп и веома је леп

.

Има кратку длаку

Лаје када види патку

Има друга Рекса

И воли да једе кекса

Када одемо у шетњу

Увек прави сметњу

 

Волела бих да ти кажем све своје страхове.

Волела бих да имаш толико много времена.

Желим да знаш зашто сам понекад онаква

каква нисам и због чега се на тај начин браним.

Волела бих да ме саслушаш, разумеш и заштитиш.

.

Волела бих да плачем пред тобом онолико

колико ме боли све са чим се борим.

Да могу да могу да покажем колико сам слаба,

а да те то не уплаши и да ме због тога не одбациш.

.

Волела бих да знаш да знам да будем јака,

али не желим то сама, јер онда не могу бити дама.

.

Хтела бих да знаш да сам се родила насмејана.

И да знаш да сам дете и да одбијам да порастем

јер у свету одраслих ретко шта је лепо.

.

Волела бих да знаш да сам некад волела да трчим,

али сам се уморила јер сам истрошила срећу,

и онда сам стала и запалила цигарету,

почела да мислим, научила да пишем.

.

Понекад бих волела да никада нисам волела никог

више него он мене, а понекад сам захвална

што сам макар то умела.

.

Нестрпљива сам кад сам уплашена,

уплашена сам кад не умем да верујем.

Не умем да верујем јер сам веровала.

.

Где журим, не знам ни сама!

А касним само кад журим,

у међувремену сам сазнала…

.

Волела бих да могу слободно да волим,

без устручавања,

јер једино ми ТО даје крила.

.

Волела бих да добро у људима завлада,

али ми кажу да сам илузорна.

Волела бих да се врате храбри и поштени,

добронамерни, дружељубиви и весели људи.

Желела бих да знам на коју планету су се

одселили и како до тамо да дођем.

.

Волела бих да сви буду бољи од мене,

а ја да будем једина зла.

.

Волела бих да поново будем дете

и да никад не порастем,

а ако порастем да будем птица

или биљка која цвета.

.

Волела бих да сам песма.

Да ћутим док ме неко пева.

Да се смешим, да ме топлина обузме

док не постанем дуга.

Волела бих да радујем друге.

.

Волела бих да волим

свом снагом свога бића,

а да ми нико то не замера.

Јер једино то ми даје крила

и једино тад осећам се живом.

Тако сам дуго

лутао светом

тражећи те љубави моја

а ти си све време

о чуда

у срцу мојему обитавала

Слушамо ли срца свога глас,
живота нити наше, чврсто ће рукама
држати небеска богиња Среће
и златним путем судбине, водиће нас!
Не чујемо ли своје срце , тужна ће
бити нам душа, у рукама богиње Несреће!В.С.

Доља, богиња Среће

 

Судбина је када слушамо глас свога срца, јер, где говори срце, ту је душа.  Нема лоше судбине, јер Створитељ нам не пише лоше приче.

.
Богиња Доља је богиња Среће, која као небески паук плете нити живота. Она вешто својим смарагдним вретеном плете јасне нити судбине човека и чврсто их држи у рукама.

Сестра богиње Доље, Недоља или Несрећа, плете сиве нити живота и судбине човека, који учи божју лекцију. Када особа у потпуности научи лекцију, богиња Несрећа разбија сиву нит његовог живота и људи су ослобођени тешког живота.

Далеко, све док поглед сја,
на Гримизној Стени, цвета сам,
трачак наде,
за Свет и нас,
да видимо нови дан.
Далеко је он од Света сад,
само, љубав води њему, знај,
док људи сеју само зло, страх,
као да не желе
нови дан.
Подигни главу са мном сад,
на Гримизној Стени
Светлост сја,
и док мачеви грома севају,
тмина нестаје,
заувек.