Category: All
Ирина Вујовић: Хаикић

Сунце залази
А месец га мења
Довиђењааа …
*
Владан Пантелић: Нова деца…
Започнимо објаве у Новој години хаикићем наше најмлађе “сараднице“.
Ирине Вујовић, многодаровите ћеркице Данке и Давора Вујовић..
-Тога дана, каже Иринин отац Давор, после Дебелог брда,
у колима преко Таре, на путу за Мокру гору, у тишини сутона,
управо се пробудивши, Ирина је погледала у небо и исговорила
овај спонтани хаику. То је било 11. 09. 2018.-те године. Имала је
тада 3 године и 4 месеца.
Владан Пантелић: Озари се Заро!

Израз трансцеденција је безуба и избезумљена
Кованица – коју су осмислили мрзитељи Рода
Подржана од снених незналица и климоглаваца
.
То је још један у низу лукавих лингвистичких
Облика поробљавања здраве памети и мишљења
И скраћивање дубине и висине досега искуства
.
Србски-аријевски се каже онострањење озарење
И збиља! Када се окуси тип свести простор ИЗА
Иза врлих памети и осећаја доживљај је оностран
.
Наша сврха није да ходамо пијано обезмишљено
Нити да се ко тутумавке мрака играмо тутумиша
На овај свет смо дошли да се будимо пробудимо
.
Друга страна обичне свести дубоооко испуњава
Душа дух свест тело канонски складни – озарење!
Биће онострано усидрено озарено је просветљено
.
Озари се Заро! Ходај лако осмех до неба развуци!
Говори чисто јасно а понајвише тишином говори
И стварај! Стварај себе вечног и светове без ега!
Велика Томић: Божја благодат

Лагана духом летим.
Срела сам лептириће,
пчелице, бубамаре..
Оца, Сина, Светога Духа,
а светог Архангела нема.
Питам, кажу сишао је
да брани своје од својега.
– Од кога?
– Од атеиста.
Па добро, нека су.
А шта ће им црква?
Аница Илић: Мојој милој љубави

Изаткаћу ти кошуљу од срме
рукама од Љубави,
очи ти умити росом
са Рајских извора Светлости,
путеве ти посути
звезданом прашином Храбрости,
а на дланове ћу ти спустити
малену птицу
са гласом од небеске Нежности…
Ако у њему осетиш чежњу,
хоћеш ли доћи?
Драгош Павић: Црквени пој звона

Огласи звоно хришћанске цркве
Да из људског рода нестаде човека
Јер оде спреман у нигдину
Док остарели мачак још глади брке
Јер осећа у фуруни пољској
Мирис који је и њему био намењен
Па тражи да се ножем реже у тишини
Или на сунчанику свевидећем.
.
Само је стари кестен испустио сузу
Јер је и сам осетио суноврат живота
Сада нема ко да затре мразне сузе
А он ће у блату овога света
Да зажали за неиспричаном причом
Што човеку живот прерано узе.
Верица Стојиљковић: Душа твоја плови

Куда душа твоја плови
Ком видику стреми
Која лука те је сачекала
Благо мени, благо мени!
Плови својим миром Васељени
Такни звезде на том путу све
Срцем лиру да засвира дирни
Лепота на твом путу нек трепери
Љубав моја прати, магле светли
Жаром греју свети пламенови
Анђелко Заблаћански: Нисам стена

Ђури Јакшићу
.
Био бих стена ал’ тужно слаб,
Ни гранични кам не знам где стоји;
Пред својима горд ја туђински раб
Не знам рећи ко су преци моји.
.
Неко се дрзне, черечи ми мајку,
Топови ћуте кo ноћ иза кише,
Свирам бенџо, не нашу свирајку,
И по кући боњ ми чељад удише.
.
Чим намигну клекнем пред Европом,
Молим ту маћеху ко свако пасторче,
Душу узму својим пуним џепом
Да на дедовину чизмом ми кроче.
.
Фото: Споменик Ђури Јакшићу у Скадарлији
Аутор: Јован Солдатовић
Мирослав Цера Михаиловић: Вражји камен

је ли то исти вражји камен
на који ко зна зашто седам
или одозго онај знамен
који ме мами да се предам
.
је ли то она љута гуја
клупко што жива једе недра
или под косом бршљан буја
лудила слатког пуни ведра
.
ако се нешто и дешава
то ова глава не разбира
пуцањ у чело прскање шава
као да може да се бира
Драган Симовић: Није ми тежак крст који носим
-Да ли ти је тежак крст који низ векове и светове носиш,
песниче, певачу од праискони? Да ли се жалиш, пред
ближњима и пред светом, на судбину која ти је дана, и
коју си сам стварао, ко зна где, и када, и како?
.
-О, сестро! Како си ти милостива и блага! И како је
дивотно лице твоје! И како су слатке и утешне речи
твоје души мојој!
.
-Није ми тежак крст који низ векове и светове носим;
није ми тежак, већ лаган; као горски лахор у врело
летње подне; као мирис пољског биља на дашку
вечерњем; као лепрш крила птице у праскозорје; као
сетна свирка фруле на пропланку; као сан детињи на
грудима мајчиним; као прва ноћ двоје чежњивих
љубавника; као звездана јата горскоме језеру; и као
милина твоја срцу мојему, лепојко, сестро моја од
праискони!
.
-И не жалим се на судбу своју, ни пред ближњима нити
пред светом, не жалим се, сестро мила, већ је славим и
величам и уздижем, све до неба. Јер, гле! судба је моја
радост моја, и милост Оца мојега, и нежност Мајке
моје, и песма од праискони на уснама мојим, дивото
моја, сестрице моја, љубави моја вечна у вечности!
Милина Дорић: Не брини
Ако понекад осетиш да све претешко је,
без смисла за даље…
Ако те уморе кораци, на путевима,
посутим трњем и увредама.
Сети се, колико си деце спасила,
од нежељених дејства и реакција…
немерљив је број,
за то је вредан сваки твој бој!
Ако на тренутак помислиш да узалуд је све,
и да за Тебе крхку, претешко је,
не заборави да си голорука више борби добила,
од свих оних са моћним муницијама…
Па сад, биолошким или сличним, више није важно,
када се разоткрије истина о томе шта је лажно.
Тад је неважно све,
битно је само ко на којој страни био је!
А ТИ СИ НА ПРАВОЈ СТРАНИ ОДУВЕК БИЛА.
Понекад ако запиташ се, чему све ове муке,
борбе против лажне струке,
плаћеника што пласирају лажне стручњаке,
без трунке морала и етике…
Сети се колико си деце спасила,
болести и невоље их поштедела,
и породице сачувала
од раздора и болова.
Сети се да борба твоја има заслуга,
има успеха,
и не заборави шта си Ти постигла,
и да је свака твоја информација прескупа,
доказом поткрепљена,
у научном раду писана,
званично објављена истина
а дуго скривана.
И била би и даље заташкавана,
да се Ти ниси појавила,
и истину обелоданила.
Ако икада уморна доведеш све у питање,
ту бригу и неспокоје,
ако икада застанеш на путу том,
окрени се видећеш немерљив број.
Деце и родитеља,
захвалних лица,
што си им се за уставно право изборила,
и да их повреде, ниси дозволила!!
Тек да знаш, на сваку помоћ,
и подршку рачунај,
А сваки успех биће САМО ТВОЈ,
то место ти нико неће узети,
док је мене, јасно ћу сведочити,
да си прва и једина ишла,
целим бићем и телом,
тамо где нико није смео!!!
Није смео!
Ни да каже,
ни да за своје бори се,
само да нада се…
Да ћеш ти борбу водити за све,
чак и онда када управо ти, почну да газе те.
Газе, то им је “хвала”
валда не умеју боље,
па би да поврх свега и својатају заслуге твоје,
и сада без стида и срама,
присвајали би успехе твоје,
носећи их као ордење,
А Ти као их носиш као камење,
тешко,… претешко.
Не брини, има нас који смо све видели,
има нас који ћемо увек тврдити,
и истину говорити,
и лажи разоткрити,
тада ће исти ти, занемети!
Ако икада осетиш да мучно је све,
да време узалудно баца се,
на објашњавања и правдања,
онима без добрих намера.
Никада не заборави шта си ти све овој намученој земљи дала,
и да нам без здравља деце и породице нема спаса.
Никада не заборави да стојиш усправно,
ако те икад ишта буде колебало!
МА НИСИ ТИ БИЛО КО!!!
И када запиташ се чему ово води,
Ти као и до сада храбра буди!
И не брини,
Има нас,
који ћемо дићи глас,
али и дати га за Тебе.
И потпис тај, што је за Тебе,
а заправо за све нас.
Јер не знам колика будала мораш бити,
таквој подршку не дати!
И зато НЕ БРИНИ
Све пролази,
али наше време тек долази.
Правди и истини смо увек служили,
јер сви ми спавамо и будимо се онако како смо заслужили.
(Фото: Сарасвати – богиња мудрости, знања и учености)


