–прослава Преображења у Стајићеву-

У народу постоји веровање да се на Преображење преображавају вода и гора. Наиме, под утицајем одређених алги, реке и језера заиста мењају боју. Негде је то мање, негде више приметно, тамо где је промена очигледнија реке могу постати чак и црвенкасте. Људи су некада били ближи природи него ми данас, па су примећивали оно што данас ретко ко примећује, тако да им је Преображење природе било одличан оријентир за разне послове.

.
Преображење и мењање природе је процес који траје више дана, није везано искључиво за један дан и зависи од климатских услова везаних за одређено поднебље. Усклађивањем са атрономски најтачнијим календаром на свету – Миланковићевим добијамо 6.8. као почетак овог периода док је завршетак повезан са почетком Међудневица.

.
Крај периода Преображења је увод у бербу грожђа у месецу који следи – гроздоберу (септембру). Верује се да пре Преображења природе не треба јести грожђе, тек у овом периоду може да се проба, јер се и грожђе преображава, односно, сазрева. Једење грожђа на Преображење било је обредног карактера, као захвалност боговима што су омогућили богат род и плодну годину. Ближи се крај лета, сунце слабије сија, воде су хладније, па крај Преображења важи и за последњи дан купања у рекама и језерима. У народу се верује да ће следеће године биће слаба летина ако је на први дан Преображења ведро.

.

.На Преображење беру се први лешници (у зависности од поднебља – негде пре, негде касније) па се чувају током целе године као лек против болова у ушима. Када заболи уво треба појести неколико лешника убраних у овом периоду и болови престају. На први дан Преображења не ваља преко дана спавати – ко спава тај дан целе године ће бити поспан.
Занимљиво је да је последњих година наука доказала природни феномен преображења природе.

У недељи око Преображења киша суштински мења свој хемијски састав. Анализе су показале да се у капима кише од месеца цветња (маја) па до Преображења налазе тешки хемијски елементи који долазе са тзв. Сунчевим ветром. После Преображења концентрација тих елемената се нагло смањује и киша од благо киселе постаје неутрална, па и алкална, што има великог утицаја на природу.
Ако би појаву познату као Сунчев ветар погледали из угла родноверја, онако како су вероватно некада размишљали наши преци, могли би да закључимо да Стрибог (господар свих ветрова) уз помоћ Хорса (бога сунца) доноси на Земљу Сунчев ветар који утиче на целокупан живи свет. И Хорсов и Стрибогов дан управо су у месецу гумнику у ком је и Преображење природе.

.
Све ово показује да су наши преци одлично познавали природне феномене које наука тек данас открива и да су, духовно изнад нас, живели у савршеном складу са природом и свим природним дешавањима.

Преображење Господње је и дан који се прославља као ренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, који је посни празник, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану. У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке.

 

Извор- „Старославци“- Википедија

 

Девет је стотина сутона желело једну радост,

Док сам живео

Заборављен, напуштен, презрен,

Гажен као мост над водом.

.
Тек – једне вечери 

Кроз блесак последњег зрака

Младог месеца, сокова и вода,

Угледа дух занесен

Како вечерњи облак добија облик и свест,

Како се огромно небо отвара и сјајем

Неслућеним 

Одузима једном заувек несрећан дах.

А Спас, коме се гоњена звер као и човек нада,

Говори светлошћу, непролазном хармонијом:

Да нико није заборављен и сам.

.

.извор.Поезија суштине-

 

Кад напишем Последњу реч
биће то почаст
свим до сада написаним
Стрепњама, Чежњама,и Траговима
од Ходања на рукама…
.
Биће то тачка
обојена Душом мојом
на све свечане речи
које су из пера мог потекле
да осветле
најмоћније осећање
– ЉУБАВ!
.
Кад напишем Последњу реч
биће то нови Почетак
свих крајева
Добро преко сваког зла
Сунчева светлост преко свих сумрака
извор свих понорница
да изнедре
и После мене

 

Најљубавнију песму…

 („Душа душе моје“ 2009)

Лепота је потка испод и видног и невидног

Најгушћа је у Чојку који циља небо високо

А тако је – тврдим – густа и у Тијанији милој

.

Брдо Орлова – пењем се ка Кругу посвећења

Јасновидо гледам танано лепототреперење

.

Човек згрчен и непосвећен у тајносана Знања

Лута ко сеоска самсара животом и светом жеља

Самокажњен – самозаробљен – мислима везан

.

Мудрољубац дугим рукама разкриљује облаке

Цеди кишу – оживљава и оњивљује пустињу

.

У среди Круга посвећења подижем обе руке

Повезујем се са Душом и са тачком стварања

Силницама мудрим призивам пламени вртлог

.

Енергију Свеспасења поливам на свест света

Да се у Души појача и покрене извор осећања

.

Светлоплодовито учовечење силне благодети

Осећам Творац спушта кроз мене на наше Душе

Кроз њену средину као реку златне светлости

.

Светлило – златило развејава силу смути-проспи

Унутарње јединство са свиме испуњава груди

Рад за свест света – отвара сва закриљена врата

 

Гледајте како

сребри се јутарња роса

а зраци играју весело.

Гледајте како

на земљу просу се дан.

.

Гледајте како

трава у чашке упија

сунце, воду и радост.

Гледајте како

на земљи расцвета се дан.

 

 

Данашњи Лужички Срби потомци су полапско-балтичких  Словена;

Љутићи и Бодрићи, у раном средњем веку,

насељавали су више од трећине садашње Немачке:

север, северозапад и исток.

.

Извор – Пројекат Растко-Лужица

Осећаш ли сунце и ветар на кожи?

Чујеш ли шапат бија који разноси ветар?

Осећаш ли додир земље под ногама

и мирис прашњавог пута у ноздрвама?

Чујеш ли зуј инсеката у млаком ваздуху

и песму чегртуше у прикрајку?

Чујеш ли још нешто –

нечујно?

Видиш ли још нешто –

невидљиво?

Осећаш ли још нешто –

неосетно?

Јеси ли Жив?

Јеси ли Будан?

.

www.ekologijasvesti.com

Таласи брда и трава заљуљани нежношћу и летом.

Са Чиготе слеће ветар, неки далеки ветар, луталица,

душа ветрова што се враћа са сунцем,

настани се и тумара међу борјем, по ливадама.

Плах и благ, светао, мек, развија ме и носи ко паперје.

Слушам ли то.

Валови, вијање свиластих влати,

прелећу прозирни анђели.

Небеске харфе међу гранама, над травама,

тишином, у мирису смоле.

Однекуд залутала свирка, Орфејева фрула, чобанска.

И песма с Леденица, одговара арија, туга девојачка:

Сунце зађе за ледене стене…

Слушам ли то,

Дара и Ђула певају. Бисерно, ко суза чисто,

Дара и Ђула певају, одзивају се или дозивају

преко Златибора, преко света.

Таласи брда, таласи трава, заљуљани нежношћу,

златом, благим летом, зачараним детињим слухом.

Са врха Чиготе слећем ли то ја, паперје душе,

или ускрсли ветар, по грању, по травама које одавно ничу

са Ђулиних и Дариних уста, са девојачких песама.

Свеједно можда.

У етеру, близу и далеко, преко пролома,

замирисало је и запевало лето међу борјем.

.

(Из збирке ПРЕОБРАЖАВАЊЕ СВЕТЛОСТИ)

 

 

 

Лепота зри у лето на измицају,

кад воде се спремају преображају,

кад корен биља застане, и уздахне!

кад  тишина почне да говори  о звездама

што сву ноћ на зрна грозда падају!

.

 

Лепота зри у твојим очима,

У тихим прстију додирима,

У даљини, што на прозору је осликана,

На твојим отвореним вратима!

Кад помислиш да сам написао крајњу песму,

кад се од мојих стихова капут по мери скроји,

раширићу крила по небеском платну, и повесму …

Писаћу ти преко ветра, о једној љубичастој боји.

.

Биће је у цвећу, у дрвећу, у роси, у твојој коси,

а биће и мене, у једном мају, у рајном сјају,

заједно ћемо трчкарати дивљом преријом боси …

Ти само тад пожели да тренуци за заувек трају.

.

И трајаће. Знам их, негдашње им завештах нити.

Све су од спектра чуда и светле попут фењера.

Задивљујуће је љубав у времену огледала бити.

Веруј да са тим нема ништа овог доба невера.

.

Идем сад, идем да се што пре месечини вратим,

поврх оних давних кровова и звонећих кедрова.

Кад помислиш да љубичасту боју више не пратим,

писаћу ти преко ветра … Читаћеш између редова.