Category: All
РАЗЛОГ – Владимир Шибалић

Притајено и уморно из сенке се дим вије,
Крај прозора поглед тешки, а Месец се крије.
Цакле звезде ругалице, ноћ је спора, тиха,
Усне дрхте повремено од сетнога стиха.
А шум јела витих, ноћних стражарица
Расипао ветрић благи уз прхуте птица.
Стајао је потуљен у ноћи песник млади,
На прозору мрачне собе, сломише га јади.
Болне мисли, печал горки са срце не иде,
Умрла му песма клета када драгу виде.
Насмејана она прође, заљубљена тако беше,
Од другога пољубац је добила и цвеће.
А песничка млада душа поцрне за ноћи две,
Постао је оно тада што никад не би пре.
Сећаће се у биртији често оне ноћи,
Питаће се пијан тада: Жалост кад ће проћи?
14 ПРАВИЛА АРИЈЕВСКЕ ЕТИКЕ

1. Не поштуј никакве богове (или бога) осим оних богова свога народа (страни богови су измишљени да те униште);
2. Природни закони сведоче о божанском плану (јер је сам природни свет дело Највишег Креатора);
3. Понашај се племенито и храбро, увек пажљиво размотри последице свога понашања ((из тог разлога што ће те твоја дела надживети и кад пређеш у Ириј/Рај, (надживеће те и после смрти));
4. Живи у оквиру реалности овог живота; не страхуј од своје судбине (јер страх је за кукавице и будале; храбар човек увек гледа судбини у лице);
5. Воли, штити, умножавај и чини свој народ бољим (сви природни инстинкти указују на то да расно мешање и аутодеструкција нису дозвољени);
6. Буди поштен, дисциплинован, продуктиван и лојалан својим пријатељима (јер Аријевски/Српски дух одувек стреми овим врлинама);
7. Чувај своју историју, наслеђе и расни идентитет (као што су ти то твоји преци заветовали: сваки пад зависи од тебе, али и поновни устанак зависи од тебе);
8. Поштуј наслеђе својих предака, поготову оних који су дали своје животе за слободу народа (као што твоја раса живи у твојим венама, тако она живи и у твојој вољи);
9. Поштуј мудрост твојих старијих (баш као што сваки моменат твога живота има везу уназад са прошлошћу, тако има везу са твојом будућношћу);
10. Поштуј свога брачног друга, обезбеди живот својој деци, и не свађај се у току дана са њима, јер починак је близу (породица и твоја деца су сврха живљења и стога твоја дужност и обавеза);
11. Нека твоја дата реч буде јака и поуздана као челик (испунити задату реч је питање части и твога достојанства);
12. Буди лукав као лисица према непријатељима нашим (јер њихов циљ је наш нестанак);
13. Обезбеди, брани и снажи своју земљу (јер тако налаже Природни Територијални Императив! Без територије нема ни људи који ће на њој да живе);
14. Живи у хармонији са Природом, а са људима свога народа гледај да се споразумеваш изван зла (јер је расни опстанак твоја права борба).
Дeјвид Лејн
Ја Влах највећи

Драган Симовић: О подвигу свих подвига

Наш највећи подвиг у овоме свету – али, подвиг који превазилази и надилази све подвиге – огледа се у овоме: да од нашег јадног, бедног и бесмисленог живота, живота који је вечна патња, мука и невоља, створимо какав-такав живот са сврхом и смислом.
Јер ми боравимо у пакленом и бесовском свету; у свету у којему су сабрани сви наши видљиви и невидљиви непријатељи, врази и душмани; у свету у којему од рођења па све до смрти ми немамо ни једног јединог дана без патње и боли, без страха и брига, без мука и невоља; у свету највећих космичких илузија, омаја и опсена; у свету у којему је само смрт извесна, а све друго неизвесно.
У овим позним годинама дођох до суштог познања: само успаван, неосвешћен и бесловестан човек може да жали за животом у овоме свету!
Што се мене тиче, а то сам давно и рекао: кад будем отишао са овога света, нека се моји ближњи радују и веселе, нека играју и певају и, нека знаду, да је мој коначни одлазак са овога света, уистини, ослобађање и избављење душе, духа и свести од свих патњи, мука, боли и страдања у овоме свету таме и студени.
Радмила Бојић: Воће крај пута
кад му покрај стазе, ил’ какве богазе
Радмила Бојић: Купити шљиве је царски посао…
Купити шљиве је царски посао према скупљању раскекељених џанарика… Некад… нас деце и стараца омања чета опколила би шљивик, онај у којем комшија ми јутрос шљиве бира ![]()
, па извршила десант… Старци су и у томе вазда видели бојно поље јер су нас стално ишчикавали… те ко је бржи у купљењу, те ко ће више накупити, те ко ће пре да покупи… Помињали би и куле и градове….а ми бисмо им сваки пут поверовали да ће нам од продате шљивовице или суве шљиве купити… Ех, купити шарени дечији сан.. сан који изнова и изнова потихо зове и који на јаву ево излази и сад док гледам мог брата Милутина и сина му Лазара како скупљају презреле шљиве… Један човек на једну шљиву… Ој, Србијо, међ шљивама… Буно међу народима… А ми, Срби? Какве плодове сад скупљамо под шкиљавим оком веселих старина који нам и с оног света шљивовицом наздрављају… Хајд’, Живели!

Осман Ђикић: Змај Ј. Јовановићу
Ти, што дичном српском роду
Зажди лучу св’јетла плама,
И уздиже српску славу
Слатким звуком у пјесмама;
Ти, што скиде зв’језде сјајне
Са површја небескога,
И расв’јетли себи путе
До Парнаса — рода свога.
Здрав нам био!… Син кршева
И гудура, мрачних гора,
Херцегове земље сјетне,
Земље бола и вихорâ —
Прислушкујућ твоје пјесме,
Што их пјева коло вила,
Кад се браћи једнокрвној
Јавља свјетлост — слога мила —
Теби кличе: Бог ти дао,
Па бијела твоја вила
Опјевала српску славу,
Славу, што је некад била!
Завет Османа Ђикића, србског родољубивог песника

Радмила Бојић: На Соколским планинама
Бранислава Чоловић: ПЕРУНЕ




