Category: All
Владан Пантелић – Духовна размеђа
“Кадар сам стићи и утећи
и на страшном месту постојати“
Старина Новак
Тијанија мистична – увидарница
У разуме-варницу слажем увиде
На страшном месту које је прелаз
Тихујем на претврду тему илузије
.
Препознајем лаки заводљиви ветар
На коме јаше јасно светло душе
Ветар непажљивог може да одува
А пажљивог – у блаженство води
.
Још ћу још да останем овде – будан
Самострелом циљам сумњу неравну
Унутарњим оком мирно непомично
Разабирам светло где неисвести нема
Купала
Текст: Душан БожићЛитература:
James George Frazer, „The Golden Bough“, Macmillan and Cо., London, 1894
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н Пантелић, „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Вера Соколова, „Весенне-летние календарные обряды русских, украинцев и белорусов”, Наука, Москва, 1979
Radoslav Katičić – „Zeleni lug“, Ibis grafika, Zagreb, 2010
Слика:
Максим Сухарев – „Купальская Ночь”
Верица Стојиљковић – Дај-Боже!
Боже, гора високих,
Врхова плаветних,
Долина зелених,
Огледај се у очима
Поља цветних, у очима
Вода изворских!
.
Прошетај се њивама
Златним, житним и
Шумама столетним и
Окити се птицама радосним
Јутром распеваним!
.
Осмехни се Боже, сновима
Девојачким, зачараним!
Помилуј образе им
Зрацима жарним, сјајним
И пољуби их уснама
Медоносним својим!
.
Насмеј Боже облаке,
Земљу сузама
Да поквасе, радосним!
.
Огреј Боже срца
Младићима што лутају,
Изворе Вилине што траже!
Поведи их – путеве
Жељене им покажи!
.
Дај Боже, радост и мир
Свакој травки, птици,
Срни, јелену, свима што
Земљом лете, ходају!
..
И Вуку кажи
Да буде будан,
Народу своме
На вечној да је стражи!
Дај – Боже!
Драган Симовић: ЖАРКО ЛЕТО
Лирски записи из Акаше
Жарко лето!
Лето и јесте Жарко.
Лето је у знаку Сунца, Светлости и Ватре.
Зашто Жарко лето?
Зато што је Жарко једно од многих имена Сунца.
Древни су Сунце звали Жарком.
Они су му тепали, јер су били веома блиски с њим.
Лично име Жарко јесте од имена Сунца.
Језик је чудо, речи су чудо!
Песник зна да су речи чудо; песник осећа и зна да су речи чудесна и тајновита духовна бића.
Лето је у знаку елемента Ватре, Живога Огња.
Лето је у знаку Првобитног Огња.
Из Првобитног Огња рађа се Првобитна Светлост.
Љубав обједињује и повезује Првобитни Огањ и Првобитну Светлост.
Љубав је истовремено и Огањ и Светлост.
Ако Љубав није Огањ и Светлост, онда је то мртва љубав која се пише малим словом.
Има оних надри-песника и надри-мудријаша који кажу да је Љубав пети елемент.
А ја кажем, опет, да греше!
Љубав је Првобитни Елемент; Љубав је Пра-Елемент.
Спој Мушког и Женског начела јесте у знаку Огња и Светлости.
Зато сам Чин Љубави између Мушког и Женског јесте призивање Првобитног Огња и Првобитне Светлости.
Сам Чин Љубави јесте Божје Стварање.
Зачеће је увек у знаку Огња и Светлости.
Изнад Огња и Светлости лебди Дух Стварања.
Лето је, такође, у знаку Зачећа, у знаку Оплодње.
У Доба Праисконије наши су Древни водили Љубав у Природи, јер су толико били срасли с Природом, да су посве подражавали и опонашали Природу, у свему.
Лети жене најлепше миришу.
Лети жене миришу на богиње.
Када се, на Жаркоме Сунцу, а негде у пољу или на пропланку, жање, коси и пласти, тада жене миришу на жито, на сено, на мајчину душицу.
Тај мирис опија и омамљује, тај мирис жена буди праискона чула.
Мирис зноја, када се у Природи на Жаркоме Сунцу ради, обједуњује и повезује све елементе.
Ко није водио Љубав у Природи, у пољу ражи, пшенице и кукуруза, по откосима, пластовима и сеницима, тај неће ни разумети о чему пишем, ни зашто пишем!
Деца су се некад рађала у знаку Огња и Светлости, зато што су се и зачињала у знаку Огња и Светлости.
Зачињала су се у Природи, и бивала су повезана са Природом, са Васељеном, са Космосом!
Наши су се савременици толико удаљили од Природе, да више ни Љубав не умеју да воде у Природи.
Љубав се води у замраченим собама, у здањима од бетона и челика, на свиленим душецима, у свиленим гаћама.
Зато су сви одреда свилени, метиљави, мрљави!
У четрдесетим – већ! – многи од њих нису више полно кадри и активни, нису способни за вођење Љубави.
Урниса их свила и кадифа, урниса их лажни раскош и сјај, урниса их спекулисање и философирање, урниса их бизнис-планирање.
Жарко лето!
Лето и јесте Жарко.
Не слушајте атлантистичке демонске медије који вас застрашују – жарким летом!
Лето и мора да буде Жарко!
Лето је Жарко Сунце; лето је Жарки Сварог.
Отворите се према Жарком Сунцу и Жарком Сварогу; отворите се према Првобитном Огњу и Првотној Светлости и – гле чуда! – тада вам више неће сметати ове жарке врућине, којима вас, из дана у дан, препадају и застрашују атлинтистички демонски медији.
Дајбоже, да се овога жаркога лета зачну многа дивотна деца у Србији и иним земљама србским!
Купало
Купала или Купало је митолошко божанство у србској митологији где представља
богињу плодности, обиља и весеља.
Прослављање богиње купала се одигравало у летњег солстиција . Тог дана се од сламе или дрвета правила лутка одевену у женску одећу која ја представљала Купалу (Купало). Лутка је у свечаној поворци доношена до реке и бацана у воду или у ватру. У том обичају важну улогу има купање, скакање преко кријеса, плетење цвећа и бацање цвећа у воду. Веровало се да је ово једина ноћ у години у којој папрат цвета и да тај цвет има магичну моћ, да може уништити
демоне , подарити успех или велико богатство.
Тог дана, древни Срби су веровали да се може опрати свака нечистоћа, излечити свака болест и одагнати свако зло.
Легенде планине Цер
Са планине Цер потиче легенда о Тројану и његових пет кћери – Косани, Ковиљки, Види и Соки. Петој се не зна име а самим тим ни град! Од ове четири потичу Соко град, Косанин град, Ковииљача и Видин град.
Тројан је иначе и локални Српски термин који се користи често паралелно са термином Триглав указујући врсту светог тројства.
Тај неки Тројан, овај Церски, имао је козије уши и звао је бербере да га шишају и свакога, након шишања питао да ли је нешто приметио. Наивни људи, када би му рекли истину били би сасечени све док му није дошао шегрт неког берберина који му рече да није приметио НИШТА! Тај је постао његов дугогодишњи берберин али и сам, уз све већу муку долазио до Тројана јер никако није могао у себи да крије оно што ЈЕСТЕ видео – КОЗИЈЕ УШИ!
Како је приметио да младог шегрта нешто мучи, мајстор га упита о чему се ради и каже, ако не може о томе, нека ископа рупу у земљи и тамо три пута каже шта жели па нека закопа те речи земљом! Овај га послуша, уради све како му је речено, закопа своје гласно изговорене речи – “У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗИЈЕ УШИ” и миран оде и настави да обилази Тројана!
На месту где је пустио речи у земљу, након неког времена, никне врба а чобани од ње почеше да праве фруле. Како је који засвирао тако је из ње изашао стих – У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗИЈЕ УШИ све док се није прочуло до самог Тројана. Овај позва шегрта да га упита о чему се ради, а овај, поштено му каже и покаже место на коме је изговорио речи у земљу па их затим закопао! И сами направише фрулу од врбе, комада који је остао на том месту и када се уверио у истинитост његових речи, Тројан га помилова и призна целом свету оно што је била највећа тајна – У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗИЈЕ УШИ!
Извор PLANINE / LEGENDE / MITOVI / PRIČE | PLANINA BLOG | foto: Orlovica
https://planinablog.wordpress.com/2015/03/26/planine-legende-mitovi-price/
Драган Симовић: Вилењакови Звездани Увиди из Акаше
Свет Етра јесте Сварогов Златни Ириј.
Сварогов Златни Ириј јесте Извор Живота.
Наша најтананија, најсуптилнија, најсуштаственија тела у Свету Етра заувек обитавају.
Никада се и не низводе у Физички Свет.
Низводе се једино дејства наших најсуптилнијих, најтананијих и најсуштаственијих тела, док Бит и Сушт наших најтананијих тела може вечно да борави у Свету Етра, под једним јединим условом: да у Физичком Свету творимо племените мисли, племените науме, племените намере, племените речи и племенита дела.
У Свету Етра обитавају све узвишене, знамените и племените Душе – Душе Великих Посвећеника, Душе Аватара.
Видовити Посвећеници – они који су у Видовитим Знањима – могу и одавде, из Физичког Света, да успоставе изравну духовну, дејствену и енергетску везу са Великим Душама из Света Етра.
Они који у Физичком Свету чине зла дела, по одласку из Физичког Света немају ни снаге ни моћи ни енергије да допру до Света Етра, већ остају на неко време – никад се не зна колико ће то потрајати, мада увек зависи од наших дела – заточени, залеђени, замрзнути, успавани у МуђуСвету, у МеђуРазини – то је Празан Простор између Физичког Света и Света Етра, који се у јудео-хришћанству зове Чистилиште, у тибетанском ламаизму БардоРаван, у Предању ВедСрба Нав, односно, Свет Сенки и Утвара.
Од наше повезаности са Светом Етра зависи како ћемо и колико и каква ћемо све дела творити у овом Физичком Свету.
Дешава се, да они који су поробљени Материјом – а уз то, још чине и грозна дела у Физичком Свету – прекидају (некада и на више утеловљена, инкарнација, животних токова) везу са Светом Етра, са Извором Живота.
Љубав и Племенита Дела творе наш Вертикално-Спирални Пут, Пут ка Извору Живота, Пут ка Свету Етра.
Ово су моји (само моји!) Увиди из Акаше, а они који имају другачије Увиде, нека слободно пишу о томе!
(Велики Гај, на дугодневицу, лета 7527.)
Драган Симовић: Ми смо вечити путници на пропутовању
Ми смо вечити путници на пропутовању.
Путујемо и путујемо: из света у свет, из времена у време.
Путујемо, учимо, освешћујемо и узрастамо.
Немамо времена за бес, гнев, љутњу и мржњу.
Заиста, за све те глупости и приземности – немамо времена!
Ко ради на себи, нема времена за споредне и небитне ствари овога света.
Знање и Љубав нека буду наши водичи кроза све светове!
Само Знањем и Љубављу можемо све препреке савладати и све душмане победити.
Ако Знања и Љубави немамо, онда ничега и никога немамо!
Сви тугујемо, сви патимо, сви болујемо и сви стрепимо од смрти, но, све су то омаје и опсене ако живимо у Знању и Љубави.
Знање и Љубав чак и смрт побеђују!
Та Древна Знања Белих Богова бејаху столећима и тисућлећима скривена од нас.
Ово је Време Буђења и Откровења, Време Знања и Љубави.
Ко то не схвати у Овоме Трену Вечности, тумараће још дуго Тамним вилајетима Васељене.
(У Великом Гају, на дугодневицу, лета 7527.)
Драган Симовић: Посвећени Сневачи Мајке Земље, једно древно предање записано у Књизи Кедровој
Песникова посвета
Радосаву Дурковићу, Дробњаку са Жабљака,
потомку Белих Срба Стриборјана.
Они што су се низвели низ Небо, у Огњеном Коловрату Сваруне Перуна, на Бели Пупак Стриборије, њих ја називам ВедСрима.
Они су Велики Преци свим СрбРусима, који се размножише Великом Родином, чије се границе простиру од изласка до заласка Сунца.
Велика Родина у којој Сунце никада не залази!
Они су веровали, и знали, да су потомци Духовног Сунца, кога су звали Сварогом, а то Духовно Сунце јесте Наспрамно Огледало овог Појавног Сунца.
Сварог је ПраСунце, и Творац свега видиљивог и невидљивог, појавног и непојавног, свих бића и битија, и свеколиког живота у свим световима.
ВедСрби, Велики Преци потоњих СрбРуса, бејаху посвећени сневачи Велике Мајке Земље.
У својим сновима, које су будни сневали, Они су творили и обликовали све видљиво на Мајци Земљи.
Стварали су и обликовали пределе на копну и на води –
горја и равнице, шуме и поља, изворе и реке, потоке и језера.
Били су истинити сутворци са својим Оцем Сварогом Створитељем, те стога себе прозваше Сварожићима!
Они бејаху виша посвећена раса Синова и Кћери Духовнога Неба.
Будући да су једини словили са Оцем Сварогом, они су се још и Сварожићима Словенима звали.
Сварожић Словен јесте ВедСрбин који слови са Створитељем Сварогом.
Ниједна ина врста, ниједна ина раса, није ни умела ни могла да слови са Оцем Сварогом.
Стога ВедСрби бејаху посвећени учитељи свим иним расама, свим иним врстама, свим иним бићима на бескрајним и девичанским просторима Велике Мајке Земље.
Од ВедСрба се изродише СрбРуси, а од СрбРуса потом и РусСрби, и расејаше се по Шару Дивотне Мајке Земље, прожимајући се и стапајући са иним расама и бићима, губећи неприметно дејства и својства својих Великих Предака Сварожића.
После толиких векова лутања и расипања, ВедСрби се изнова рађају од СрбРуса и РусСрба, будући да Огњени Коловрат Сваруне Перуна, сишавши до најниже тачке Великог Витла, снова узлази навише ка Пупку ПраВасељене.
Драган Симовић: О љубави, лепоти и доброти
Лирски записи
01
Само револуција стваралачког духа и божанске свести може да спасе човечанство и планету.
Све друге револуције, сви други преврати и ратови, воде човечанство и свет ка самоуништењу и нестанку.
Ако стваралаштво, љубав, лепота и доброта не завладају светом, онда је са овим светом свршено, али заувек!
У бесловесном и рушилачком свету, какав је овај свет данас, нема места за племените душе и божанске ствараоце.
02
Али, ми морамо знати и ово: револуција стваралачког духа и божанске свести дешава се и одвија у нама, у нашем најдубљем унутарњем бићу и суштаству.
Ништа се не дешава и не одвија у спољноме свету, већ у тајинственим унутарњим световима.
Не чекајмо да се други мењају; мењајмо се ми!
Кад се ти промениш, и свет се променио.
03
Многи су животни токови иза мене, многи су животни токови испред мене.
Кроз многе своје животе, од Постања и Праискона, лутао сам и трагао за собом, за битијем и суштаством својим.
Не бих желео да ишта од пређеног и проживљеног поново прелазим и преживљавам.
Не бих желео да се поново инкарнирам, да се поново родим, овде на Земљи, и у оваквоме свету.
У свету у којему сви ратују против свих.
Доста ми је ратовања бивало у многим ранијим животима!
Ако се не крећемо напред и навише, онда је, уистини, све бесмислено.
04
Питају ме људи, добронамерни пријатељи: да ли верујем у реинкарнацију?
А ја им одговарам: нема потребе да верујем у реинкарнацију, кад реинкарнацију знам и видим.
Не верујем, већ знам!
Реинкарнација се одвија, без престанка, у нашему бићу, битију и суштаству.
Сви смо ми кроз многе животне токове и инкарнације – којих има на тисуће тисућа – бивали све, само је важно да се пробудимо, освестимо и присетимо.
Али, од свега што је било, као и од свега што ће бити, најважнији је, и најбитнији, управо овај тренутак!
05
Из својих ранијих живота, једнако као и из својих минулих животних токова у овоме животу, присећам се само љубави, лепоте и доброте.
И сад, могу рећи пуним срцем: само ме љубав, лепота и доброта и држе у овоме свету.
Да тога нема, ни мене одавно не би било!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 