(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
С вечери, у сутон, узлећу галебови са Дунава, и прелећу преко врта мојега за тиховање, звонећи и клицајући подно румених облака, на зелен-плаветном небу, на небу од тиркиза.
У јатима прелећу галебови, златно-румени и пурпурни од вечерње светлости Сунца на заласку, и њихов жубор и жамор, у висини, буди у мени праискону сету, а да не знам што!
У великим јататима галебови прелећу, правилно распоређени у клин и у стреле, извирући и наступајући из дубине, као војске небеске, на тиркизном бојном пољу што се унедоглед простире, по дубини и ширини, наизменице се смењујући од зачеља ка челу, и повлачећи се са чела према зачељу.
Све јато за јатом извире и навире, као да из валова Дунава узлећу јата и ројеви крилатих риба, што се, у трену, у галебове премећу, и чини се, као да нема конца и свршетка томе, као да ће јата сребрних, златних и пурпурних галебова, спрам румених зрака залазећег Сунца, вечито да извиру и навиру, све до свршетка света.
Док нада мном прелећу галебови, с вечери, у сутон зелен, ја их пратим и сазерцавам из бића сневајућег својега, у стању исконог тиховања, и на тренут ми се причини, да сам и сам галеб у бескрајном јату и мноштву галебова.
02
Са Дунава подухује вечерњи дашак, и у врховима крошања трепери, шуми и шушти жуто и румено лишће, што се откида са грана, а потом лепрша, лелуја и вијори укруг, описујући тајинствену завојницу тренутка, изван времена, у вечности.
Свежина вечери допире са Дунава, и пун Месец –
огроман, румен и жут – изгрева понад тиркизног горја у даљини.
03
Некад ми се причини, да мој живот и није био стварност у овоме свету, већ да је неко, тајинствен и далек, сневао дивотан сан, у којему сам ја, само у том сну божанског сневача, тајносано живео.
Све што је било, па прошло, као да, уистини, и није било!
И чега год да се присетан, и чега год да се из времена минулог машим – све је као сан, као дашак вечерњи, што у трену наиђе и, у трену некамо мине.
04
Слобода је само у тренутку сневајућег стања.
Све док сневаш и машташ, дотле си и слободан!
А чим изиђеш из свог сневајућег бића, већ си упао у невидљиве замке овога света –
света у којему владају закони
нужности и принуде.
05
Сви у свету желе да те улове, да те приграбе и присвоје, за себе; да будеш њихов, да будеш свачији, а да никада не будеш свој.
Само снагом стваралачког бића и духа, можеш да се заштитиш и одбраниш од света.
Сваки други покушај бекства из света – завршиће се твојим поразом!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Драги наш пјесниче Драгане, тешко је наћи ријечи којима би описала колико си обогатио мој живот својом живом ријечи, ријечи која лијечи, диже и усмјерава пут Сварогове Осе.
Душмани не желе да се Твоја жива ријеч чује, и жао ми је што Те не сретох раније као дијете у школским књигама.
Многи нажалост још нису чули, осјетили, Пој Вилењака са Звјезданом Лиром, а ја сам милошћу Богова, на врло небичан и таинствен начин сазнала за Тебе.
Сви ми, које си дотакао својом Душом вољели би и да Те видимо и боље упознамо.
Твој Посвећенички начин живота мало ко разумије, ту танану енергију која до Богова стиже…
Осјетила сам Твоју љубав за сваког човјека, али и патњу, јер Твоја танана енергија, кроз обичне разговоре знатижељних пада, и разумијем када кажеш да сувишне ријечи, чак и оних који су Ти драги, знају да заморе и одузму снагу.
Онај ко се воли, тај се и разумије, тако да вјерујем да су многи, ја јесам, разумјели Те, ево и кроз овај лирски пој Моји Богови, осјећам и схватам Тебе као Пречисту Душу која са Боговима разговара, не кроз молитву, већ очи у очи, кроз живи додир Душа.
Благодарим Вишњим који ме усмјерише ка Твом Стваралаштву, Твом Чистом Извору.
И није важно што се нисмо тијелима срели, кад Те Душом осјећам, и имам Ту Част Да Смо Размјенили Енергије на даљину…
Благословена нека је, вазда и навек, Твоја Пречиста Душа драги наш пјесниче Драгане!