Строго надзирана киша!

Или не зна, или вас лаже, свако онај ко вам каже да је ово природна киша.

Нема више природних киша; све су надзиране и усмераване.

Паразити, рептили и сви ини анголсаксонски предатори стварају и ка Србству и Србији усмеравају вештачку кишу.

Наумили су да сатру и униште све што је Србско.

АнглоСаксонцима не верујем и кад се на ватри пеку или у води топе!

Пре него што вам добројутро назову, десет пута вас слажу!

Лажу и кад се Богу моле!

Какви су они, такав им је и језик!

Све што се на њиховом језику каже, то више није то, већ нешто посве друго!

Ђавоља варош и Царичин Град

И за феномен Ђавоље вароши, код Куршумлије, везују се бројне легенде које ову мистериозну природну лепоту, подно Радан планине, повезују са ђавољим и нечастивим силама. Баш ту, кажу, из непознатих разлога, падају војни авиони.

Постоје две легенде везане за овај локалитет. Једна је да су фигуре у „Ђавољој Вароши“ у ствари окамењени сватови, а друга је да су те фигуре уствари ђаволи којих смо се ослободили

Легенда о „Ђавољој Вароши“ прича о скромним и вери приврженим људима који су сметали ђаволу, те им је он спремио „ђавољу воду“, да забораве на родбинске односе. Пошто су пили ту воду, омамљени мештани реше да венчају брата и сестру. Ђавољи план је покушала да спречи вила, која према легенди и дан-данас држи под својом заштитом овај крај. Вила није успела да уразуми сватове, и они кренуше са младенцима ка цркви на венчање. Она се онда поче молити Богу да на неки начин спречи родоскрнављење. Бог услиши њену молбу, споји небо са земљом, дуну јак, хладан ветар и окамени сватове са младенцима. Тако је према предању настала „Ђавоља Варош“ која броји укупно 202 земљане фигуре различитих облика и димензија.

У народу постоје бројне легенде о Царичином граду, међу којима је најзанимљивија она о трагичној љубави цареве кћери и лепог свињара из оближњег села. За њихову љубав везана су и предања о настанку имена околних села. Легенда каже да је град имао само једну цистерну на Акропољу која није могла да обезбеди довољно воде у случају опсаде, па је цар Јустинијан обећао своју кћер ономе ко доведе воду са виса. То је пошло за руком свињару који је са Петрове горе на Радану, преко Дели воде и Теразија, спровео воду у Царичин град. По њему је његово село названо Свињарица. Али, цар није могао да прихвати свињара за зета, па је погазио реч, упркос томе што је његова кћи заволела наочитог свињара. Царева кћи и свињар су одлучили да побегну. По једној легенди, сели су у кола која су вукли коњи, а по другој су узјахали најбоље коње и побегли из града. Прича, или боље рећи легенда о забрањеној љубави има трагичан крај: потера је сустигла бегунце, свињару је одрубљена глава, а срце цареве кћери, која није могла да преболи смрт вољеног, препукло је од туге.

Разне српске војске походиле су Радан, повлачиле се преко њега и на њему нашле спас. Према једној легенди, Лазареви војници су пре Боја на Косову заспали на Радану, а пробудили се у Прокупљу, а чудо се, кажу, поновило и у Првом светском рату приликом провлачења српске војске.

Хроничари наводе и да је Пуста река Бојник,спрским војницима помогла – да је наишла велика количина воде и подавила 400-500 Бугара.

И у Другом светском рату, догодило се, кажу, чудо. Начелник партизанске болнице, доктор Младен Стојановић наводно је запазио да баш на Радану, ране код рањеника веома брзо зацељују.

Извор- Дневно. РС- и Legenda o Đavoljoj Varoši: Okamenjeni svatovi teraju strah u kosti ...

https://stil.kurir.rs/…/legenda-o-davoljoj-varosi-okamenjeni-svatovi-teraju-strah-u-kost…

Пробуђен и освешћен човек види све обмане, преваре и лажи, све илузије, омаје и опсене овога света којим од почетка Ноћи Сварога владају космички паразити и рептили преко својих верних послушника на Земљи, а то су хазаро-кршћански АнглоСаксонци и Германи.

Већ више од двадесет векова паразити и рептили, преко хазаро-кршћанских АнглоСаксонаца и Германа – а пошто  освојише, опустошише и поробише земље и народе Звезданог Рода – владају Европом, а из Европе и Светом.

Успон АнглоСаксонаца и Германа поклапа се са почетком Ноћи Сварога, а то је Време Смуте, време кад паразити и рептили преко Ватикана – јер Ватикан столећима бејаше њихов стожер – преузимају од Хиперборејаца – Ведских Белих Срба – све полуге моћи и управљања на Мидгард-земљи.

Сви англосаксонски и германски језици јесу вештачки, компилацијски и хибридни језици које су, користећи као основу ведсрбски језик, створили паразити и рептили, предавши их потом дивљим англосаксонским и германским племенима.

Почетак потпуног поробљавања Човечанства поклапа се, такође, са успоном англосаксонског (енглеског) језика и англосаксонске културе.

Шездесетих година прошлога века – када сам имао између петнаест и двадесет година – био сам скоро до лудила надахнут и одушевљен рок-музиком и свеколиком рок-културом, као и већина младих тога доба.

Толико сам био опседнут том и музиком и културом, да сам помно пратио сва дешавања како на домаћој тако и на иностраној рок-сцени.

Куповао сам албуме Битл(и)са, Ролингстонса, Криденса, Цепелина, Скорпионса, Дорса, Боба Дилена, Џима Морисона, Џона Ленона; облачио се и понашао по последњој моди тога времена, као да боравим у Лондону или Паризу; био сам млад, наиван и посве слуђен хазаро-рептилском музиком и културом.

Због психоделичне и шизофрене рок-музике и хазаро-црноопсенарске културе прекинуо сам школовање у двема средњим школама, бежао од куће у свет, лутао и глуварио, дружио се са хипицима, медиокритетима, идиотима и дебилима, те и сам, на тренутке, бивајући раван њима.

Данас имам осећај, да су то године које су појели скакавци, године помрачења моје свесности и свести!

Верујте ми, да се, на тренутке, и сам гадим над самим себом  из тога времена, гадим се до повраћања!

Но, већ у двадесет и другој години, доживео сам прво истинско буђење, просветљење и потпуно отрежњење.

То се догодило у једном градићу на северу Немачке, између Хановера и Хамбурга.

Тада сам и буквално у само једној јединој летњој ноћи – ни дан-дањи не умем да објасним како се то и зашто догодило тако изненада и муњевито! – видео и схватио, да је то најцрња рептилска магија, да тамни владари из сенке руководе свеколиком рок-музиком и хипи-рок-културом, да су они истински креатори свеколике моде, свих модних трендова, идеологија, ратова и револуција, како у прошлости тако и у садашњости.

Моје буђење и просветљење поклапа се са мојим Другим рођењем, рођењем Одозго, рођењем из Духа.

После те летње ноћи буђења и просветљења, ја више нисам био онај који сам до тада био.

Напустио сам већ следећег дана фирму у којој сам радио, отказао стан у којему сам боравио, напустио старо друштво, прекинувши све везе са свим старим, и, започео Нови Живот, са Новим Ликом и Именом, са Новим Идејама, Новим Сновима, Новим Визијама.

И, ево вам, на концу, мојих пророчанских визија: владавина паразита и рептила престаће заувек онда када се на Мидгард-земљи не буде више чуо енглески језик, нити се више ишта буде знало о англосаксонској култури!

Све док је енглески први и главни језик у Свету, знајте да Светом још увек владају космички паразити и хазаро-рептили.

Ко не верује, увериће се!

Будите будни, будни, будни!

Ових су смутних времена кренули жестоки и све жешћи удари одасвуда.

Све тамне силе овога света удржиле су се, као нигда раније, да сатру и униште све што је племенито, узвишено и божанствено у овоме свету.

Будите смирени, стрпљиви, будни и свесни!

Прихватајте и освешћујете све што вам наилази!

Крените у сусрет, широм отворених очију и чула, свему што ће бити, свему што вам наилази, свему што према вама креће.

Не повлачите се и не скривајте!

Нема скривања и нема узмицања.

Сви хоризонтални путеви су затворени.

Отворен је само вертикални пут, само пут навише.

Будите будни, будни, будни!

Окупа ме јутро пред родним прагом.

У шљиваку око колиба

жубор птица

сличан оном из детињства.

И шибље сунца,

и румено море висине

слично оном старом.

.

Шумо трава рођена,

прорасти кроз моје свеле ливаде,

пусти ме јутрос

у твојим росама младим

да сперем и озеленим очи,

да мирисом опијем пусте дубине.

.

Росо, сузо моје планине,

залиј ми моје шеве,

да певам јутрос радости,

да болујем луда сећања.

збирка песама-Пејсажи у огледалима-