Слава Творцу… ❤ И на Небу, и на Земљи, и на вебу  Родилооо је и стасалооо… Сазревало и сазрелооо  Има и преливааа и за цара и сељака, и за врапца… за џивџана… За мрава и цврчка… За Цврлета, певача свирача… што гудалом сад у танку свира жицу… љубим га у тамбурицууу…  Заиграј, запевааајјј Песму… Ону песму што ти испод поребрице болна лежи, као момче у вајату… онај болан и преболан што не може да се јави злату… У градини… по којој је месечина пала мека.. … Капљу здравља са усана донела му драга… Нектар од нектарааа… Ехееејјјј!!! На босиљак миришу јој груди… док са срца уздисај се будииии Та, напиј се, чојкооо, капље здравља са њених усанааа… Оздравићеш до белогааа данаааа… Слава Творцу, Творцу Слава Славаааа ❤

Dragi Dragane,

Smatram Vas za jednog od najpoštenijih i najdobronamernijih osoba na planeti… Kažem ovo da ne biste slučajno pomislili da želim da Vas ne daj Bože uvredim ili skrenem sa vašeg predivnog i jedinstvenog Puta. Sve što radite je divno i ostavlja odlične tragove na planeti i Potki informacija… pomaže nam, ali ima jedna stvar u kojoj se ne mogu složiti sa Vama, a da to prećutim čoveku kao što ste Vi, ne bi bilo fer i iskreno od strane mog Srbskog bića.

Živim sam u Barseloni evo već 7 meseci, i čekam da sredim papire da mi dođu deca (2 i 7) i žena.

Ovaj narod Španski je jedan diván narod. Pravi Španci. Prihvatili me, pomažu, smeju se i šale… Ima raznih došljaka i rasa ovde, koje ne znam ni šta su… Ima namrštenih i nezadovoljnih ljudi, kojima su misli izmanipulisane ovim modernim sredstvima – ima takvih i kod nas… i više nego ovde…

Tako da bih voleo da prihvatite, da nam drugi narodi nisu neprijatelji i nisu zavidni, već su i oni izmanipulisani od strane pravog neprijatelja – ovde znate o kakvoj sili i organizaciji pričam.

Da nismo više ništa specijalno i posebno, istina je nažalost, i to moramo prihvatiti… vekovima smo razarani. U dubini srca smo i dalje posebni…  ali na ulici i u stvarnom životu smo postali zaprljane svinje – i ovo znate od koga nam je smesteno…

Tako da mi se ne sviđa kad spominjete druge narode kao neprijatelje Srbstva, jer mislim da to nije istina. A na Vama je da prelomite To u sebi i prihvatite. Mislim da nikad nije kasno uhvatiti se istine.

Ja Vam se izvinjavam na ovom emailu… nije zlonameran ni u jednom svom elektronu  poruke koju nosi..

Šaljem Vam ljubav i podršku u daljem radu i iskreno Vam se zahvaljujem na svemu!!!

Zoran Škorić – Zemun

Здраво живо, драги Зоране!

(Духовне нијансе)

Као да стојимо на једном великом пропланку

глумци на „позоврници живота“

вјечношћу сазнања ништавности и моћи

убрзани као и вријеме, ослоњени на лаж и превару

муче нас завист, љубомора, и мржња

окрени се лагано и погледај иза брда шта се тамо ваља

у брисању нарцисоидности и гордости

очисти своје срце, са њим корак и борбу водиш

безазленошћу пронађи свој циљ живота

када препознаш извориште његово

радост твоја у срцу тек онда мора да се роди

са „радошћу обнови радост коју носаш од рођења

у њедрима својим

Зашто ми глумимо? (позорница злих мисли и једна трун људског знања

Црвено море, сапира људске улоге живота

сви похитали са позорнице мир души да изнађу

тек када њихова срца смиреношћу

очишћена наново се ка „плаветном небу окрену

Родише се“ са очишћеним мислима

радост свјетлосна послата од Створитеља

изворишта живота. –

НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА

Сетих се једног филма из младости; не знам како се зове, будући да сам од детета гледао многе филмове, али сам назив није ни битан, већ је битно ово што ћу препричати.

У том филму, који је заиста мајсторски урађен, има једна дивна и мудра сцена.

Радња се дешава негде у Канади, у шеснаестом или седамнаестом веку, и говори о двојици младих француских мисионара језуита, чији је задатак да покрштавају племена Белих Индијанаца.

Језуити су млади и лепи, али без жена, како је и иначе правило у свих јудео-кршћана, католика и језуита.

Видевши их тако младе и згодне, а без животних сапутница, Бели Индијанци одлуче да их ожене својим двема, уистини, прелепим девојкама.

Они то одбијају, уз образложење, да су се већ заветовали Господу Христу и Пресветој Богородици, те да не смеју ни да посмиле на жене, јер тако заповеда њихова религија.

На ове њихове речи, које заиста бесловесно и нама звуче, цело племе Белих Индијанаца нађе се у чуду и неверици, јер их уопште нису разумели.

Тада један од поглавица Белих Индијанаца иступи испред целог племена, и рече им:

Није нам јасно, како Човек може да буде потпун и цео, како може да проповеда Божју Реч, и, како уопште може да живи у овоме свету са сврхом и смислом,  ако нема своју Човечицу, ако нема своју животну сапутницу, своју породицу, своју децу!? Ако то ваш Бог налаже, онда ми не можемо да верујемо у вашу религију, нити имамо поверања у вашега Бога, јер Човек без Човечице није нико и ништа! Потпун си и цео само онда када имаш и ону другу половину свог бића.

У младости сам сретао многе припаднике разних секти и које-каквих лажних духовних покрета; неки су ми од њих чак бивали и пријатељи; мада су – да се разумемо – и све ине – пустињске или непустињске – религије секте као и ове савремене, било да долазе са Истока или са Запада.

Многи припадници тих секти говорили су ми, чак су то свуда и истицали, да се неће  женити и удавати, да ће се уздржавати сваког полног општења, брака и рађања деце,  будући да су се већ посветили Кристу, Брами, Кришни или не знам каквом Апсолутном Духу, а то по њиховом схватању и убеђењу не иде једно с другим.

И, да скратим причу.

Нису се женили и удавали онда, у младости, али се зато сада, са педесет или шездесет година, жене и удају!

Кад се повремено сретнем с неким од њих, са смехом и снисходљиво се вајкају:

Погрешили смо, брате! Били смо заведени и посве слуђени у младости. Ти си то учинио у право време, у раној младости, а ми тек сада, у старости! Заиста није човек потпун без животног друга, а и сам његов живот губи сваки смисао!

(У Великом Гају, лета 7527, месеца жетвара, дана двадесет и шестог.)

У висини свих висина;

у дубини свих дубина;

 у тишини свих тишина –

Бог се мој, гле,

са мном игра;

 Бог се мој, гле,

са мном дружи!

И нада мном

Бог мој бдије –

 без предаха и трептаја –

као да смо Биће једно;

као да смо Душа једна.

Драган Симовић: Господе, мој Господе!

Опремио: Стари Словен

Драган Симовић: БЕЛА СРБИЈА

Опремио: Небојша Јовановић

Све је у овоме свету окренуто против племенитих, узвишених и божанских душа.

Али, буквално све!

Тако је одувек бивало, тако јесте и, канда ће заувек тако и остати.

У свих народа, племена и родова највише страдају и пате управо такве душе.

Сви народи су вођени мржњом и злом; у свих народа, племена и родова зло је ухватило дубоког корена.

Откада постоји овај свет, постоји и патња која прати само племените, узвишене и божанске душе.

Зле, погане и мрачне душе опстају у овоме свету, једнако као и коров.

Опстају и, дуговеке су!

Све што је лепо и дивотно, страда, мучи се и пати на Земљи.

Земља је демонска и паклена планета.

Земља је изван свих утицаја и домашаја Творца и Светлих Суштастава.

Творцу и Светлим Суштаствима, напросто, тешко је – Својим Суштаствима и Дејствима – и да допру до Земље, до нас, те да нам притекну у помоћ, и, да нас спасавају.

На овој Планети толико је зла, корова, паразита и предатора, да је и сам опстанак – не само људи, већ и свих других бића и врста – дакле, свега племенитог, лепог, узвишеног, божанског и дивотног доведен у питање.

Све чешће се питам: зашто племените, узвишене и божанске душе уопште и долазе у овај свет?

По чијој казни су послате?

Зашто су самим доласком на овај свет унапред осуђене на патње, муке и страдања?

И, ко је Тај, Скривени и Невидљиви, што се наслађује патњом и муком таквих душа?

На ова питања тражим одговоре од када знам за себе, али битних и суштих одговора нема.

Сви одговори које сам добијао, непотпуни су и површни.

Питам се, јер морам да се питам!