Нема србског политичара, у последњих стотину година, који није издао Србску Ствар.

Највећи србски олош и шљам, највећа србска фукара и поган, већ читаво једно столеће, представља и води Србски Род.

Србијом и Србским Родом не влада се из Београда, већ из Ватикана, Лондона, Берлина, Брисела и Вашингтона.

Сви србски политичари – али сви листом, од првог до последњег – нису ништа друго до воштане фигуре западних центара моћи.

Ниједан од србских политичара – како данас, тако и пре стотину година – нема, нити је икада имао, своје мишљење, свој став, своје виђење и схватање – а о достојанству и части да и не говоримо – већ су то најобичније лутке на концу у луткарском позоришту западних паразита и предатора.

Издајство је у крви, у генима и у светлосном запису огромне већине хрибридних, лажних и генетски модификованих неаријевских Срба.

Поробљавање Србства и Србије није извана, није из спољнога света, већ изнутра, из самог језгра и суштаства Србског Рода.

Кад год ме обхрва страх – било какав страх, можда, страх од страха – одмах, у трену, бивам свестан, да је тај мој страх последица мојега одвајања од Творца и Васељене.

Чим изнова успоставим везу с Творцем и Васељеном, страх намах нестаје.

Најчешћи страх – а можда и једини страх – јесте страх од смрти.

У тренуцима кад нисам повезан с Творцем и Васељеном, смрт ми бива стварна и веома страшна, но, чим се снова повежем са Творцем и Васељеном, смрт се у трену развеје и распрши, бивајући ми тек привид, омаја и опсена.

Када сам чврсто повезан с Творцем и Васељеном, тада све знам, све умем, све могу и, никога се и ничега не бојим!

Придржите ме,

 звезде и сунца;

придржите ме,

 небеса и суштаства;

придржите ме,

Творче и Васељено,

придржите и благословите,

 када се –

по одласку са овога света –

поново родим,

 не знам где

 и када!

О, Свароже!

 Господе Створитељу мој!

Дај ми снаге

да могу да љубим

све људе,

сва бића,

и сву Сушт Твоју,

онако како Ти љубиш,

Пресветли и Премили

Створитељу мој!

Срби и Руси никада нису успели да створе здраву, чврсту и темељну Нацију, Нацију која почива на Знању и Свести о Раси о Роду, Нацију која би била Тврђава Неразорива.

Зашто?

Зато што су све стварали и градили на темељима правоверног илити ортодоксног хришћанства, на темељима религије посве туђе и неприродне Раси и Роду.

Огромна већина, како Срба тако и Руса, нема никакву Свест и никакво Знање о Раси и Роду, о Србском и Руском Путу, о Србској и Руској Култури.

Ортодоксно хришћанство је толико замађијало, хипнотисало, успавало и умртвило Србско и Руско Биће, тако да Оно више није кадро ни за какав Самосвојан, Самосвестан и Самобитан Пут.

Ортодоксно хришћанство је још потуљеније и подмуклије од католичког кршћанства, јер Расу и Род напада и растура изнутра, док католичко кршћанство то исто чини, али извана.

Већина савремених и Срба и Руса – и поврх свега што им се кроз столећа догодило –  још увек сања некакав холивудски а у бити рептилски сан о Идеалном Западу, о Западу као Обећаној Земљи.

Њих Запад толико омамљује и привлачи, да су у стању –  зарад некаквих илузија и опсена о Западу – да се одрекну свега Србског и Руског, да се одрекну Расе и Рода, оца и мајке, браће и сестара.

Заиста, Србској и Руској наивности, неосвешћености и бесловесности нема ни краја ни конца.

Они су – такви какви јесу – најкроткије стадо за рептилску кланицу!