У свету закривљених огледала све је закривљено: и мисли, и свест, и осећања, и речи, и дела, као и сама слика света.

Закривљеним умом у закривљеној стварности ми све закривљено и видимо и доживљавамо.

И наш програм је закривљен, и наше визије су закривљене, док ноћу зуримо у закривљено звездано небо.

Исток је западно од запада, а запад је источно од истока; север је јужно од југа, а југ је северно од севера.

Овај свет је велика позорница тамних владара из сенке.

На светској позорници врти се без престанка једна те иста представа у мноштву привидно различних верзија.

Људи су или глумци на светској позорници, или фигуре на великој шаховској табли.

Улоге су подељене: једни су бели, а други су црни.

Једном бели победе црне, а други ће пут црни победити беле.

Тежа и противтежа, теза и антитеза – кроз сва тисућлећа, кроз све еоне.

Бољшевизам у Русији – то је била теза; нацизам у Немачкој – то је била антитеза; Лењин, Троцки и Стаљин – то је била теза; Хитлер, Гебелс, Геринг и Хес – то је била антитеза.

Важно је само да изгине што више Руса и што више Немаца.

Што их више изгине, тамни владари из сенке бивају све задовољнији.

Увек се бирају наивни и неосвешћени аријевски народи.

Руси и Немци бејаху им у том трену најподобнији.

И једни и други су вредни, радини, трпељиви и послушни.

Раде све што им се каже и нареди.

Неосвешћеним и успаваним аријевским народима лако је манипулисати у свету закривљених огледала, закрвиљених виђења и закривљених мисли.

Стаљина су представили као Белог Руса, а Хитлера као Немца Аријевца.

О, како су лукави Енглези!

И бољшевизам и нацизам осмишљен је у Лондону.

Није бољшевизам осмишљен у Москви и Птерограду, као што ни нацизам није осмишљен у Минхену и Берлину, већ у краљевској палачи Лондона.

Само још успавани, неосвешћени и необавештини верују да је бољевизам био добар за Русе, а нацизам за Немце; да је бркати Стаљин спашавао Русију, а хистерични Хитлер Немачку.

Стаљинградска битка био је највећи и најгрознији експеримент тамних владара из сенке: на стотине тисућа људи у крајње неприродним и веома суровим условима провело је око тисућу дана водећи без престанка битку за голи живот.

Које су то муке и страхоте!

Нису могли достојно човека ни физиолошке потребе да обављају, а да не говоримо о неумивању, некупању, гладовању, смрзавању и умирању у најтежим мукама.

Нешто слично се поновило и са последњом одбраном Берлина.

Последња одбрана Берлина – то су били дечаци од четрнаест-петнаест година.

Уништено је читаво једно мушко поколоње и у Руса и у Немаца.

Стога су Немице после рата биле принуђене да се удају за дегенерисане Енглезе и Американце.

Ко је све то осмислио?

Осмислили су тамни космички паразити, владари из сенке, како би могли да се хране патњом, мукама, ужасима и страхотама белих аријевских људи.

Ништа од овога нећете наћи у земаљским књигама.

Акаша је једини поуздан извор!

Спољни свет је леп и дивотан само онда кад се посматра из унутарњег света, кад се сазерцава унутарњим видом.

Спољни свет и иначе нема никакве лепоте и дивоте сам по себи; он нам је леп и дивотан само онолико колико унутарње лепоте и дивоте проналазимо у себи, а потом и успевамо да на спољни свет пресликамо.

Највише лепоте и дивоте у овоме свету проналазе и откривају управо они који све време обитавају у свом унутарњем свету, а то су: сневачи, визионари, песници, сликари и ини уметници.

Колико љубави и лепоте носимо у себи, толико ћемо љубави и лепоте открити и у овоме свету.

Сви они који су нам лепи и дивотни, те мили и драги, гле! лепи су нам, дивотни, мили и драги управо зато што њихову пра-слику носимо у себи, у свом бићу и суштаству, у срцу и души, што смо с њима повезани некаквим невидљивим, тајносаним и оностраним светлосним, дејственим, енергетским и божанским нитима.

У Сан си ми ноћас дошла
Утво Златокрила… ♥

Видео сам давно, још у раној младости кад сам боравио у западном свету, да је огромна већина Срба изгубила и последње зрнце части, достојанства и поноса; да је бедна, сервилна и снисходљива до гадљивости пред надобудним, уображеним, необразованим и дрчним западним предоторским народима.

Никада нисам могао да разумем и схватим ту србску очараност и слуђеност, занетост и опседнутост западном цивилизацијом, тим удивљењем до бесловесности и лудила пред сваким западним дивљаком у смокингу, пред свакаквом западном чак и десеторазредном надриуметничком творевином.

Имао сам ту срећу, да у раној младости боравим и радим у западном свету, те да већ у двадесет и трећој години освестим, да је цео тај западни свет један шаролики и опсенарски а лепо упакован кичерај, да је у њему све трулежно, смрдљиво и распадљиво, те да напросто звечи попут звечке од јаловости, бездушности, безличности и празнине.

Умрећу, и, напустићу овај свет, а нећу одгонетнути ту србску отужну и гадљиву снисходљивост, тај србски болесно поданички и рајетински дух пред западним човеком и западним светом!

Све ово што нам се сада дешава јесте последица тога.

Једно поуздано знам: част, достојанство и понос изгубили смо заувек онога тренутка када смо напустили Ведско Православље и прихватили хазаро-кршћанску религију.