Category: All
Радмила Бојић: ЖЕТВА
О, класје моје…♥
Жетва…
И ноћас је село на ногама…
да се пшеница оврше пре кише…
Брује комбајни…
од рефлектора њихових
не види се
да и свици пале светла
кроз шорове … ♥
Мирис плеве,
прашине земљане
и зноја паорског
диже се небу под облаке…
до Кумове сламе чак!
плаветна
Пшеничицеееее, ситно семееее…
Ах, мој драги, слатко име…
Колико се ми гледасмо
Још се нисмо пољубили... ♥
О ГУСЛАМА
 –
Негдје Србин, сакривен у гори, Страшно чудо измисли и створи, Научи га сила са небеса Јаворово дрво те отеса. Ископа га и кожом подапе, Па кад длаком про длаке превуче Довијек се за слободу бори, Посађено из божије руке Сто сам пута од гусала чуја |
ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА
 –
Вино пије Краљевићу Марко Са старицом Јевросимом мајком, А кад су се напојили вина, Мајка Марку стаде бесједити: „О мој синко, Краљевићу Марко, Остани се, синко, четовања, Јер зло добра донијети неће, А старој се досадило мајци Све перући крваве хаљине! Већ ти узми рало и волове, То је Марко послушао мајку: „Море, Марко, не ори друмова!“ – „Море, Турци, не газ’те орања!“ „Море, Марко, не ори друмова!“ – „Море, Турци, не газ’те орања!“ А када се Марку досадило, |
Владан Пантелић – Страже сове
–
Дува ветар у Тијанији и котрља лишће, прашину, облаке и кишу.
Дошао сам јуче да поправим сопствена дејства.
Осећам се испредено и издужено као да сам боравио у нити.
У Огледалу огледала дочекао ме горак осмех свих жедних.
Време је за чишћење од отрова – Ватром, Мачем и Штапом.
.
За чишћење је време увек,
посебно ако смо исцрпени у борби против незнања – оружја мрака,
или ако смо дуго боравили у пустињи бесмисла,
били уловљени у сопствену или туђу мрежурасправа и доказивања,
или ако смо отровани са три отрова кружне мочваре.
.
Не смем ићи линојом мањег отпора,
јер је то, најчешће, линија највећег мучења.
Узео сам у десницу Лоук и тоболац оштрих стрела.
Првом стрелом прострелио сам чвор веза за прошлице,
а одмах потом, са силином и без предаха, погодио видик
где се мешају сан и светлост.
Да би човек видео мора да буде будан и свестан.
.
Магија, оружје опсене, потпуно онесвешћује циљеве.
Онда сам дуго и у ситнице прегледао прошлост,
и у чину разума, запалио је у великој буктињи свесности.
Трећом стрелом гађао сам у сопствено срце,
баш на место где се накупило прљаво зеленило – талог равнодушности,
талог оклевања и талог не-делања за друге.
…
Корак ми је био тако гибак, лак и нечујан,
када сам одлазио из Тијаније лековите,
да моји седмомиљни трагови нису додирнули преосетљивице
сова – мудрица, које су те ноћи биле буднице на стражи.
Радмила Бојић: Утва Златокрила кроз мене се кроз облаке вине
Гле, како ми је лако Теби радосно да кликнем и овако да се обратим усклично и трепераво!
Драган Симовић: Овострани и онострани рат против Белог Србства
И ово сам видео и освестио.
Сви латинични сајтови и блогови, у бити су, противсрбски.
Чак и онда кад су тобож србски!
Јавно или тајно, отворено или потуљено користи се душманско писмо против Бити и Сушти Белога Србства.
Наши душмани се и по писму препознају.
Ово је време препознавања и откровења.
Заиста, неће више бити ничег скривеног и прикривеног.
Сваки пробуђен и освешћен Србин, одмах то запажа и схвата.
Наши врази и душмани ратују против нас на све начине, а најчешће преко писма, језика и културе.
Рат се против Белог Србства води на свим ступњевима, на свим пољима, у свакоме виду и обличју.
Латинштина је сама по себи подмукли тровач Србске Душе и Србскога Духа, Србске Културе и Србске Самосвести.
Енергија латинштине не дозвољава Стваралачком Духу да се уздигне изнад петог ступња духовног развоја и узрастања.
Ко не верује, нека истражује и проверава!
Радмила Бојић: ИВАЊИЦКА
На данашњи дан,
24. јуна 2009. године,
јасновида сликарка Олга Оља Ивањицки
преселила се у небеску Медијалу
равно кроз Звездану капију
Венца Косанчић Ивана,
србског витеза
који још увек стоји на стражи
и чува међузвездани Пролаз
кроз који се чудесна сликарка
враћа Дому свом… 
♥
Драган Симовић: Вилењакова Посланица Роду и Племену
Мисли србски, говори србски, пиши србски, осећај србски и сневај србски!
Дружи се само са провереним, самосвесним и самобитним пријатељима који су од твојега Рода и Племена, који те бодре и соколе у сваком стваралачком и узвишеном подухвату, који поштују и цене твоју Личност, твој Пут и твоја Дела.
При сусретима са туђинима увек буди будан, обазрив и спреман да одговориш на сваку превару и подмуклост њихову.
Не веруј им никада и ништа!
Боље је да до свршетка својега живота у овоме свету останеш усамљен, него да градиш пријатељство са онима који нису од Рода и Племена твојега.
Драган Симовић: ТРИ ЖИВОТНА ТОКА – ТРИ ПЕСНИЧКЕ ПРА-СЛИКЕ
Лирски записи
01
Није важно где живимо, већ како живимо.
Ако не умемо да живимо, ако нисмо остварили уметност живљења, онда ће нам свуда бити тескобно и бесмислено.
Велики су посвећеници и од пустиње умели да створе рајске вртове.
У својим мислима, сновима и визијама, они су и од пустиње стварали красоту и дивоту.
Ако не умемо да маштамо и сневамо, онда ће нам живот бити сиромашан.
Где год да се нађемо на земаљском шару, ма каква да је пустиња око нас, над нама је вазда и увек раскошно звездано небо са свим сазвежђима и звезданим јатима.
Румени, пурпурни, малинови и бели вечерњи облаци дочаравају нам најлепше пределе и крајолике на Земљи.
Све што нам било где недостаје, то морамо сами да створимо у својим сновима и визијама.
02
Колико сам само пута позавидео делфину!
И колико сам само пута пожелео да се у неком будућем животу родим као делфин, али на некој другој планети и у неком другом звезданом јату.
Далеко од грамзивих и себичних људи, далеко од ове демонске цивилизације.
Да се родим као делфин у пречистом и пребистром Водеану, у Водеану Вечнога Живота, у Водеану Свести.
Делфина сам од детета доживљавао и осећао као божанско биће.
Као божанско биће које је на вишем духовном ступњу од човека.
У делфину нема ничега од човека, а јесте и паметнији и духовнији и племенитији од човека.
У делфину нема себичности, саможивости и људске алавости.
Делфин је несебично биће, биће повезано са вишим духовним и божанским световима.
03
Људи из дана у дан постају све бучнији и све бесловеснији.
Највећу буку на свету производе људи.
Та људска бука са Земље допире и до најудаљенијих звезданих јата, ометајући њихов праискони космички мир и ритам.
Људи више и не умеју да слушају дивотну вилинску музику, музику сфера, сазвежђа, галаксија, звезданих јата и тајинствених невидљивих, оностраних светова.
Људи више не умеју да слушају ни откуцаје властитог срца; да се спусте и низведу у властито срце, и да из срца својега сазерцавају свет.
Људи више не умеју ни да љубе једни друге, да чине доброту, красоту и дивоту једни другима, да се истински, из душе и срца, радују једни другима.
И, на концу, људи више не умеју ни да живе!
Драган Симовић: Како унутра, тако и напољу!
ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
01
Пре четрдесет година, у разговору за један београдски месечни часопис, рече ми професор Драгољуб Јовашевић, уважени композитор и етномузиколог из Чачка:
Новокомповане србске песме подстичу, пропагирају и промовишу владари из сенке, заклети непријатељи Србства, преко својих људи и удружења, како у Србији тако и изван Србије, а са једном једином сврхом – урушавање, раслојавање, разводњавање и поништавање србског духовног бића, србске самосвести и самобитности, србске изворне музике и душе, србске традиције, србске културе и уметности. Ова новокомпована музика, овај кич и шунд, ово смеће у музици и култури, опасније је од свих вражјих дивизија, од сваке душманске војске на бојном пољу.
Кроз пола века, Срби ће, слушајући ово смеће од музике, изгубити сваку самосвојност и самобитност, изгубити слух, осећај и осећање за уметнички лепо, а с тим ће, упоредо, изгубити и своју нациоланалну и расну самосвест.
По објављивању овог текста у београдским новинама, одмах сам, од другова из Це-Ка, стављен на листу државних непријатеља, а и сам професор је имао доста неприлика у свом родном граду.
02
Данас, путујући Србијом, уздуж и попреко, схватам да је турбо-фолк, кич и шунд – то најгрозније музичко смеће захватило свеколико Србство, од последњег заосека у последњем – како планинском тако и равничарском – селу, па све до саме метрополе.
Какву будућност – питам се – какво благостање, какав напредак и какав мир у срцу и души може да има народ који слуша такво смеће од музике?!
03
Примитивизам и простаклук је свуда око нас.
Све је више примитиваца и простака, све је више злог и поганог света.
Ни у граду ни на селу одавно нема мира, смирења и спокоја.
Ма где да се лети затекнете у Србији, ви, напросто, не можете да живите од буке.
Бука вас доводи до пуцања, до растројства, до лудила.
Преостаје вам једино да побегнете некамо у дивљину, где уопште нема људи, јер, у противном, свуда око вас људи производе неподношљиву буку – музиком, говором, мислима, осећањима, делима…
04
Србија је лепа и дивотна.
Нигде Мајка Природа није била тако штедра, тако широке руке, као у Србији!
Али, људи који у овом времену бораве у Србији, уопште немају никаквог слуха, никаквих чула и осећаја за лепоту и дивоту Мајке Природе.
Пластика и смеће је свуда уоколо: по потоцима и рекама, на језерима и пропланцима, у гајевима и парковима, на излетиштима и рудинама… Пластичне кесе висе по врбама, тополама, брезама, јасикама, јеликама, буквама…
05
Како унутра, тако и напољу.
Оно што један народ носи у свом срцу и својој души, то ће постати његово окружење – свет у којему обитава!
Ако смеће од музике слушамо свакодневно, без престанка, онда ће и смеће од пластике бити свуда око нас!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 