-.

Кад прођу зоре, кад заспе кише,
и нас одавно не буде више,
ово је, мој далеки сине,
порука за твог још даљег сина
и за кћер најдаљих наших кћери
кроз много надања и година,
за снове шарене и бескрајне,
пегаве пахуље будућих зора,
за чаврљања, кикот и тајне
и за сва питања без одговора.

Кад свену зоре, кад згасну кише,
и нас одавно не буде више,
реци нек будући лепше сањају,
замоли да чудно лепо сањају,
нареди да боље од нас сањају,
помози им да тачније сањају,
ако не сањају – дај им да сањају,
вичи да сањају, сањај да сањају,
док у њиховим детињим грудима
покојна наша срца одзвањају
и чују и кују и одјекују
као звоници међу људима.

Кажи им: Онамо, близу неба,
планина једна на све њих чека.
Ми смо је зидали од сна и хлеба
да се успентрамо у светлост некад.
Ми смо је дигли. А никад стигли.
За људски век је огромна била.
И посрћући – у вис смо пали,
са ожиљцима најлепших крила.

Кад мину зоре, кад умру кише,
и видиш: нема нас никада више
реци им да смо се ко људи сложили:
Мене поделили, тебе поделили,
њих смо помножили.

Ово је, мој далеки сине,
осмех и шапат за твога сина
и за кћер његових најдаљих кћери
кроз безброј надања и година.
И жеља да се нешто продужи.
Да се пре одужи.
Да се не одужи, већ да се шаље,
од њих још даље, много даље.
Реци им: Онамо, близу неба
још дивних треба, још јаких треба,
наивних треба и чудних треба.

Давно смо с муком све то сређивали.
Сад смо на крају и то средили.
Клинци су маме и тате наслеђивали.
Сад смо ми, родитељи, децу наследили.

Зато им на ухо промрмљај тише,
кад зоре изгоре кад спласну кише –
нас сутра мора тамо негде
заједно с њима да има
за једну обичну мрву најгласније,
за једну обичну мрву најчасније,
за једну обичну мрву највише.

–

Остаде ми данас песма

у гранама борова.

Заведена, гласом је не могу,

дубоку од сенки зашапталих.

Кроз грање ка сунцу надолази,

смолом, пчелама и ветром пијана.

Гласу ми се не да,

а надолази у грању,

у струјама ми се слути,

из очаја у песму зове,

песма заводна

што међу боровима пева.

Остаде ми данас песма

у гранама борова.

Не могу је гласом,

а струјама ме заводи.

Не могу је гласом,

а сва почињем њоме.

Не могу је,

њоме и Златибором уклета.

Збирка песама ,, ПЕЈЗАЖИ У ОГЛЕДАЛИМА,,

Златио се Месец високо над нама,
Звездани путеви зваше нас у сне.
Рекла ми је тихо: Не смем бити сама,
Ноћас си мој витез, ноћас си ми све.

Златио се Месец као орден ратни,
Са небеса тавних мотрио је смерно,
Мотрио двоје заљубљених, младих,
Златио се и стражарио верно.

Ситни су се сати низали лагано,
Зора је пламтела са Истока тамо.
Нестао је Месец, свањава одавно,
Пробудих је меким пољупцем само.

Лирски записи

Духовност није нешто изван нас и мимо нас, нешто тамо далеко од нас.

Духовност је дубоко уткана у наше унутарње биће, у наше суштаство, у наше битије.

Природно је да човек буде духован.

Заиста је природно!

Може се рећи, да је то нешто најприродније.

До сада су вас сви, кроз векове и нараштаје, учили да будете недуховни, да будете бесловесни, да корачате путем вечне смрти.

Сада вам се, преко Акаше, обраћају божански учитељи из виших духовних светова, поручујући вам, освешћујући вас, да је духовност једини пут живота са сврхом и смислом, једини пут духовног вечног живота.

Немојте се угледати на свет, на поробљено и бесловесно човечанство, немојте се угледати на чопоре и крда што гамиже путем вечног робства, путем вечне смрти.

Синови таме владају преко свих цркава, свих религија, свих идеологија, свих држава, свих влада, свих медија.

Све је у овоме свету у служби синова таме, у служби човеколиких владара из сенке, који су заклети душмани сваке слободе, сваке духовности, сваке самосвојне личности, сваког освешћеног човека, сваког унутарњег пута светлости.

На Западу одавно влада мрак од века.

Сви западни народи су последње робље синова таме.

Они су синовима таме предали и душу и тело; они више немају ни душе ни тела.

Све се на Западу може купити, зато што је западни човек пристао да се продаје.

Продаје се и мушко и женско.

У њих више нема човека и човечице.

Они су постали животињски мужјаци и женке.

Они су постали теглећа марва упрегнута у јарам великог инквизитора.

Они то робство, најбедније робство у повесници човечанства, називају слободом.

Како су јадни и бедни са својим бесловесним причама о људским и грађанским правима и слободама!

Замислите кад последње белосветско робље празнослови о слободи и правима роба; а све се њихово празнословље своди на то – да роб буде још више роб и, да би роб требало да буде срећан и радостан што је роб!

Нећемо више о западном човеку.

Он је давно испричана прича.

Усредсредимо се на себе, на свој унутарњи пут.

Радимо на себи, јер нам је то први и једини задатак.

Први и једини задатак је да будемо духовни, да будемо повезани са вишим бићима из божанских светова, да сами осмишљавамо и стварамо властиту судбину.

Да радимо на остварењу наших најлепших стваралачких снова.

Само још бесловесни могу да празнослове, да је рад, отуђени рад, створио човека!

То су највеће лажи синова лажи, синова таме!

Стваралаштво је створило човека и, стваралаштво ће човека узнети до виших божанских бића.

Стваралаштво – то је слободан стваралачки рад на себи, рад на свом духовном узрастању.

Сваки отуђени рад, који заговарају синове таме, понижава и срозава човека; сваки отуђени рад разграђује човека и враћа га међу животиње.

Борите се, и изборите се (јер можете да се изборите!), да у овоме свету будете ствараоци.

Не робови, не најамници, већ ствараоци!

Упамтите: ако нисте ствараоци, онда сте робови!

–

Пробуди се и устани пресветли Роде
Никада никоме не окрећи други образ
Јер ћеш бити отсечен од моћних предака
И бићеш отсечен од својих потомака

Не буди лака жртва жудње удвојене
Крени у освајање сопствених дубина
Уништи непријатеље у глибу подсвести
Пиши Песму-то је твоје дете и награда

Пусти омају Јевропу принцезу-лопужу
Она одувек гаји двосмислу реч-нереч
Стално те понижава отима корене и име
И склони са чела лажа вође штеточинце

Не могу те водити амебе сатрапи вампири
Они што избеченим очима мотре на туђе
Ти си носилац сушта-матричног бивства!!!
Устани! Твори љубавност и праведност света!

Звезда у српској антропонимији: Како су имена добили Звездан, Звена, Звиздана, Стела и Стерија?

 

Звезда је небеско тело, по природи слично Сунцу. У народу се под звездом подразумева свако небеско тело које се ноћу види на небеском своду као светла тачка. У фигуративном смислу, она означава и срећу човека која га прати кроз живот.

Од најстаријих времена до данас, за њу су везани многи народни обичаји, веровања, легенде, магијске радње и друго. Они су заступљени, готово, код свих народа на свету. Посебно су бројни знакови и симболи који се доводе у везу са звездама. Постоје у многим религијама, учењима, идеологијама и слично.

Звезда је била и остала инспирација бројним уметницима, у разним доменима уметничког стваралаштва. Многа вредна дела из разних области уметности, посвећена су звездама, њиховој лепоти, тајанствености, гиздавости… „Ни најлепше годишње доба не доноси му толико лепоте, колико је доживео од звезданих гомила на плавом бескрају, ни моћ коју има над људима не узбуђује га као блудња звезда по тишини плавог простора свијеног у лук.“

Звезду као симбол срећемо и у хришћанству. Она симболише и само Христово рођење. У Библији (Старом и Новом завету) Исус се спомиње под симболом звезде:

Звездана звана Звена, Стела и Звиздана

Осим тога, звезда је заступљена и у народном именослову. Скоро да не постоји народ, у чијој се националној антропономији не помиње звезда. И у српском народу постоји више личних имена и презимена, која су настала по звезди или у вези са њом. Она од давнина живе у српском етносу. Постоје на целом српском етничком простору, али у разним облицима.

Српско мушко име Звездан изведено је од именице звезда и антропонимског додатка – ан. Сама реч звездан, која у конкретном случају означава истоимено лично име Звездан, представља придев чије је основно значење „обасјан и осветљен звездама, пун звезда, који припада звездама, који је у вези са њима, који потиче и води порекло од звезда.“ Звездан је старо српско народно име. Употребљава се само у свом изворном облику, имена од мила за њега нису уобичајена. „Корен овог имена посведочен је у старом словенском имену Звездодраг.“ Овај древни антропоним настао је спајањем основе именице звезда и придева драг. То је учињено по узору на имена типа Миодраг, Љубодраг и друга. Данас се ретко среће.

Звезда се јавља и међу женским антропонимима. Она се без икаквих додатака и наставака истовремено јавља и као самостално женско име – Звезда. Додавањем наставака за женски род – а и – ка мушком имену Звездан, настала су женска имена Звездана и Звезданка. Звезданка има хипокористично значење. За сва поменута женска имена, понегде се користи надимак Звена, као име од мила.

Осим ових изворних словенских имена, у српској средини јавља се и име Стела. Поготово у новије време. Настало је по истоименој латинској речи, која означава звезду. Оно се среће и као уметничко име или псеудоним, неких познатих стваралаца из домена културе и уметности. Штавише, чак се јављају и мишљења да је наше изворно име Звездана, превод латинског антропонима Стела.

У крајевима у којима се говори ијекавски (звијезда), јављају се облици: Звјездан, Звјездана, Звјезданка и Звијезда. Поред тога, у говору Срба понекад је коришћена и икавска форма звизда. Потврду за то пружају и нека српска имена и презимена. Међу њима је и женско име Звиздана, коју помиње и Вук Караyић у свом „Рјечнику“.

Звездићи из Средачке жупе, Звездини из Украјине

Међутим, без обзира што су ова имена од давнина присутна код Срба, она не спадају међу њихове фреквентне антропониме. Такође, нису ни равномерно распоређена. У Србији је ова врста антропонима најфреквентнија и најраспрострањенија у Црној Трави и на Власини (југоисточна Србија). У овим крајевима (у дијалекту се каже „дзвезда“, па се поменута имена у локалним приликама изговарају као“Дзвездан, Дзвезданка“, итд. У црнотравском и власинском крају постоји више знаменитих људи са овим именима. Међу њима је и неколико истакнутих солунских ратника.

Осим личних имена, звезда се спомиње и у неким српским презименима. Она су директно извођена од именице звезда, личних имена у којима је она садржана или на неки други начин.

Презиме Звездић јавља се у Метохији. Потиче из Средачке жупе (Горње село код Призрена). По предању, настало је по томе што је њихов предак Јован Јовановић, дунђерин (зидар) по струци, био јако вредан па је чак и ноћу „по звездама“ зидао куће. По томе је добио надимак Звездић, који је временом заменио изворно презиме Јовановић. После Првог светског рата неке породице Звездића колонизоване су у село Пискоте код Ђаковице, а неке су одсељене у Призрен, Ораховац, Београд, итд. Славе Вазнесење Пресвете Богородице.

Звездин је присвојни придев од именице звезда, који се јавља као званично презиме – Звездин. Звездини су даљим пореклом из Украјине. До Другог светског рата живели су у Рашки (Ибарска долина). После тога досељени су (колонизовани) у Петроварадин и Нови Сад где и данас живе.

Фреквентност имена Звездан у Црној Трави и Власини, потврђују и презимена Звездановић. На овом подручју постоје чак четири фамилије са овим презименом, које међусобно нису у сродству. Ово презиме је посебно распрострањено у Црној Трави. Звездановићи живе у црнотравским селима: Јовановци (Свети Никола), Славујевцу код Брода (Свети Никола) и Главшина махала (Свети Арханђел). Неке породице Звездановића из Црне Траве, одсељене су (колонизоване) у Пусту Реку. То је учињено 1878. године после њеног ослобођења од Турака. Насељени су у селу Каменици код Бојника, где их и данас има. Звездановићи на Власини живе подно Чемерника, у Соколовој махали. Слично значење са патронимом Звездановић, има и презиме Звезданић. Звезданићи живе у Београду а воде порекло из Војводине.

Од имена Звезда и патронимског додатка -ац, створено је презиме Звезданац. То је учињено по узору на српска презимена Трифунац, Дамјанац, Стојанац и друга. Међутим, могуће је да је изведено и по неком другом основу. Звјездан, као ијекавска варијанта имена Звездан, садржан је у презимену Звјезданић.

Осим у личном имену Звиздана, икавска форма именице звезда, јавља се и у презимену Звездић. У Србији има више породица са овим презименом, различитог етничког и верског идентитета. У Каћу код Новог Сада, живе православни Срби који се презивају Звездић. Славе Светог Јована Крститеља. На Пештерској висоравни (околина сјенице) има и муслимана са овим презименом. Даљим пореклом су из Херцеговине.

Босански племићи Звијездовићи

Ијекавски облик звијезда, заступљен је и у презимену Звијездовић. Звијездовићи су били позната српска племићка породица у средњовековној Босни. Из ове фамилије (по предању) потиче и познати фрањевац Анђео Звијездовић. Живео је у XV столећу. Познат је по томе, што је после пада Босне под турску власт, од султана Мехмеда II измолио уговор којим се допушта слобода вероисповести хришћанима у Босни. Та повеља сачувана је до данас и налази се у фрањевачкој књижници у Фојници.

У српском именослову, поред поменутих изворних словенских антропонима, постоје и нека имена страног порекла, која су такође настала по звезди.

Једно од њих је и мушко име Стерија, које се јавља и у облику Штерија. Оно представља модификовану форму грчког имена Астериос. Долази од грчке речи астер, астерис, која означава звезду. Оно је старо име које потиче још из античког периода, а заступљено је и у хришћанству. Постоји и хришћански светитељ са овим именом (Свети Астерије). Данас не спада у групу фреквентних грчких имена.

Ово име углавном се јавља код Срба цинцарског порекла. Цинцари га изговарају као Штерију. Садржано и у личном имену Јована Стерије Поповића, нашег познатог књижевника и научника из прошлог века. „Стерију су тако прозвали по оцу Грку-Цинцарину, трговцу. По матери је био унук угледног српског сликара, и помало песника Николе Нешковића.“ Према томе, његово крштено име је Јован, а Стерија је име његовог оца. У конкретном случају, друго име Стерија значи „Стерији“. Женска форма овог имена код Срба није заступљена.

Ово име је данас, готово потпуно ишчезло из употребе, а успомену на њега чувају презимена настала по њему.

Од пуног имена Штерија направљено је презиме Штеријевић. Штеријевићи живе у Београду, а досељени су из Македоније (село Леуново код Гостивара) славе Светог Николу.

Од облика Штера, скраћенице имена Штерија, направљено је презиме Штерић. У више места по Србији, има неколико породица са овим презименом, које међусобно нису у сродству. У Београду више од једног века живе две староседелачке фамилије Штерића. Без обзира што имају исто презиме и исто крсно име (Свети Никола), нису у сродству. Из једне од њих потиче познати београдски занатлија (воскар) Миодраг Штерић, а из друге професор Константин Штерић. Професор Штерић је од женидбе славио имендан (славу Цар Константин и Царица Јелена), а после склапања брака са Вером Коруновић породица је преузела њену славу Светог Николу за своје крсно име. Штерића има и у Осипаоници, у Смедеревском Подунављу. Досељени су средином прошлог века из Грчке. Славе Светог Арханђела. По писању Душана Поповића „Цинцар Михаило се 1860. године доселио из Писадора у Осипаоницу и ту отворио крчму. Имао је четири сина. Касније су неки од чланова ове породице своје ухлебљење потражили у Смедереву и Београду, где и данас живе.“ Осим тога, у Смедереву постоји и друга фамилија Штерић, која ту дуго живи и није у роду са Штерићима досељеним из Осипаонице. Из фамилије Штерић потиче и познати архитекта Милица Штерић (1914-1988). Пројектовала је више значајних грађевина у Смедереву и Београду.

Немачка звезда у јеврејском презимену са српским наставком

У српској антропонимији постоје и нека „звездана“ презимена немачко-јеврејског порекла. Звезда се на немачком каже штерн и представља истоимено немачко презиме. Осим Немаца, ово презиме имају и немачки Јевреји, код којих је оно доста често. Ово постоји и у нашој средини. У Београду живи стара јеврејска породица Штерн. Досељени су пре више од једног века „негде из средње Европе (Немачке или Пољске).“ Максим Штерн је шездесетих година своме презимену додао наставак -ић, па је тако настао србизовани облик Штернић.

Трифун Павловић – извор: Српско наслеђе бр. 13. јануар 1999. – Расен –