Category: All
Драган Симовић: ВИЗИЈЕ БЕЛОГ ВИЛЕЊАКА: ТАЈИНСТВЕНИ ЗВЕЗДАНИ ПРОЛАЗ
У змајевитим огњеним кочијама
из Унутарњег Неба
у Језгру Звезданих Јата,
на плавим, зеленим
и пурпурним муњама,
долазе Сварогови,
Перунови
и Даждбогови
ратници светлости –
сва ратничка племена
Белога Вука,
Белога Медведа
и Белога Орла –
да затру накот јакрепски,
змијски и зверињи,
да затру људе-звери,
људе-змије и људе-јакрепе,
да васкрсну
и изнова роде
Звезду Земљу,
и да отворе Нови Пут
кроз Тајинствени Звездани Пролаз
ка Првобитној Светлости
Великог Духа Стварања.
Верица Стојиљковић – Нека
Нека светлосне реке у наше душе уплове
Нека су срца наших отворене све капије!
Пустимо светост Створитеља кроза се
Да сажеже наше обмане и наше опсене!
.
Нека светло сребра и светло злата
Прође кроз бит ових наших живота
Семе што време чека, нека не чека – нек клија
Јер нема другог времена ни другог живљења
Љуљашке у сан уроњене нека застану
Истина Космоса нек говори кроз суштину!
СРБСКИ РОД – Стари Словен
Неистине шире сви љубоморни на
Србски род.
Причају да смо из удаљених мочвара дошли, и са Уралских планина,
Да смо дивље племе без обичаја и културе били,
Те да су нас лажни пророци и
просветитељи научили словима,
Иако смо писати знали.
Откуда онда таквој дивљој хорди
Сазнање о јечму и пшеници?
О слатком меду и божанској медовини?
Домаћим животињама?
И плодној земљи црници?
Узгајали смо их и брали плодове
свога труда,
Богове смо славили и
њима жртве приносили.
Своју земљу крваво смо бранили
И од других раса сачували децу нашу.
Повратак на стазе старе славе
морамо се вратити
И своје вековне територије ослободити!
Наша србска свест се буди,
Помен прецима и нек` је слава Боговима!
СРБ и СРБА – Роса из Данске
Гледам у плави небески свод
Буди се снага, буди се род
Слави се слава, коло се игра
Врти се коло као чигра.
–
У колу СРБ до њега СРБА
Нећемо више да суди врба
Доста је смрти у моме роду
Игра се коло за слободу.
–
Русе нам косе ветрови носе
Румена лица и соко птица
На Дрини се гради Трајанов мост
Све што је Србско је нама Радгост.
–
Лагане ноге плету наш вез
У колу је ратар до њега кнез
Све што је лоше за трен це проћи
На земљи царство Србско ће доћи.
–
Издржте браћо, издржи роде
Време је близу до слободе
Браћа и сестре се у коло вију
За благодат и срећнију Србију.
–
СЛАВА РОДУ – ПОМЕН ПРЕДЦИМА!
Појашњење:
Ево песме што написах пре неки дан, инспирисана после погледаног интервјуа од Петра Ашкрабе Загорског, а зашто ме је инспирисало његово знање наше историје – зато што је објаснио зашто су нам данашње СРБ-девојке такве какве су, а такве су јер нам је Вук Караџић (који је био посрбљени турчин) подметнуо две различите речи за мушко и женско у нашој нацији а ми сада знамо колико је погубна нека реч и без оне космичке енергије ако се накарадно пише и још горе изговара….дакле, да би боље објаснила морам почети од ове земље где живим а то је Данска…овде се мушкарац назива ДаНцем а жена ДаНкиња, обратите пажњу да је ТРЕЋЕ слово и за мушкарца и за жену ИСТО-исти звук вечности и истине и то треће слово Н их спаја на ДУХОВНОМ плану а не да их раздваја….е шта је то сад Вук Караџић нама ПОДВАЛИО и то дебело да ће нам требати још педесет година да се просвестимо и доведемо и слова и ЗВУК тог слова у ред….даклем он ( вук ) је описао СРБ-мушкарца као СрБина а жену као СрПкињу—значи он је на духовном плану завадио педесет посто народа са ових преосталих педесет, јер та два ТРЕЋА слова НИСУ иста и НЕМАЈУ ИСТИ звук када се изговарају, он је избацио НАЈБОЖАНСКИЈЕ слово из имена наших жена и зато нам женска чељад сада лутају по неком фармама и задругама јер су изгубиле своје слово Б у свом звуку, ту божанску енергију која им највише треба јер оне рађају и постају мајке и гаје своју децу за правду, истину и част….многи ће помислити када прочитају да је ово луда ствар – шта је то само једно словце, али драги моји то није било које словце, већ оно са највећом енергијом божанском ( Б ), и баш због њега стално раде на томе да нам преправе ћирилицу тј. СРБИЦУ у латиницу, пробајте и сами да изговорите ове две речи и видећете да СРП СЕЧЕ код СрПкиње а да је само оно божнско остало код мушкарца и ето ЗАШТО нам жене не рађају децу више, ко зна значење сваког слова разумеће… — да је мушко СРБ а женско СРБА….кратко и јасно и МОЋНО до небеса.
Душица Милосављевић – Кад је Земља била звезда
Кад је Земља била звезда
Горело је плаво море,
надземаљско семе Светла,
стварало је дивне боје
кроз облике самог етра!
И начини света мисао
звезду плаву из Акаше,
по њој дух Светла исписао
животни лого звезде наше.
Певали смо да она оживи,
дах јој удахнули у језгро само,
арија наша још увек живи
и певамо даље, стварање знамо!
Еони у вечности прођоше брзо
ал Силиме Светлост још увек гори,
Земља ће поново постати звезда
кад ратник Светла престане да се бори!
Једна Бела Србкиња: Усклађеност и пунина Васељене и Човека
ЛИРСКИ ЗАПИС УМЕСТО КОМЕНТАРА
Дивоте сневаш-доводиш, остварујеш изнова свет Сунчеве -Творчеве Светлости и пресликаваш Земљу високо до најсветлијих Сунаца и Звезда, где владају Закони Васељене у Творцу! Твоја машта-удружена са свима нама (огледа се ) и може свашта!
Онај ко може да машта дивоте и Истине Светле, носи велики благослов у свести духу души и свом срцу!
То су ствараоци светлости пречисте и сада духовно граде свет Светли у Творцу и када га саграде, учврсте, привежу, спустиће се као стварност најстварнија, сада су (увек су) потребни духовни ствараоци, да стварају и васкрсавају свакодневно Знање Живог Оца Небеског у свему.
Човекова природност је да ствара здраве услове око себе и здраве речи да преноси у трептају широм целе Васељене.
Усклађеност и пунина Васељене и Човека да заживи и затрепери кроз тишину дубоку вечно сада-овог трена.
Имена наших Богова и Богиња носе ту моћ Природног Извора Стварања, где Безкраја- Вечно постоји… Отворимо – ширимо свест и благословимо у стварању, почујмо те речи у виду Сварог, Перун, Дажбог, Световид, Лада, Весна, Жива, Рода…….
Наше Србске речи се чују (слушају) у виду, пресликавају се у звучно-видном трептају-живе слике у слову Створитеља!
Милорад Максимовић – Реч мудрог – кључ звезданих капија
Рекао сам ти све што требаш да знаш…
Мисли твоје сада нека кроје
кроз Срце ти свети талас…
Низови кодова светла се бојама одају,
буде се према знању сушта у теби.
Оде они спремно као тонове свете – увезују.
Ватра се прелива!
Спремно је Срце твоје!
Мир буди и свесно види.
Запамти и ум прошири да би срце стало у њему.
Завесе небеског светла се размичу
одзвања тон који буди суштаства
пламен се распали – човек се пробуди!
И заувек неста таме јад.
То је запис и вечни склад,
кроз око свемира и боју душе…
Рекао сам ти све што требаш знати…
Иди.
Стварај у Љубави.
Драган Симовић: О земаљским и божанским прецима
Сви ми, истовремено, имамо и земаљске и небесне, и биолошке и духовне претке; претке у лику човека и човечице као и претке у лику бога и богиње.
Наш је духовни задатак у овом животном току, да земаљске претке повежемо са духовним и божанским прецима, да их међусобно упознамо и сјединимо.
Да све расколе између једних и других предака надиђемо и превазиђемо, да пукотине између њих властитим духом, властитом енергијом и властитом свешћу попунимо и поравнамо.
Оне наше биолошке претке који су чинили грешке, који су стварали лошу судбину (карму), који су духовно посрнули и пали морамо да узнесемо на више ступњеве, те да им припомогнемо да се у духу и свести вазнесу ка Светлости и Извору Живота.
Колико будемо учинили за претке, самим тим чином још више ћемо учинити за потомке као и за себе саме.
Све што прецима и потомцима чинимо – себи чинимо!
(Вече у Великом Гају кад липе цвату, лета 7527, месеца цветног, дана седамнаестог.)
Владан Пантелић – Пут благослова
Милони светлосних зрака од Творца
Сваки зрак је Мудрост од Мудрости
Сада созерцавам зрак Пут благослова
И повезујем са Свешћу Духом Душом
Пут благослова је кичма – вертикала
Којом тече чисто дејство врховне правде
Пут благослова је мирни пулс – гласник
Што увек истинито говори о стању Духа
Тајим стваралачку незаинтересованост
Посматрам вредне и разнолике духове
Свака травка и свако дрво има свог чувара
И свако место планина река језеро водеан
Врати се снени човече својој суштини!
Љуби људе птице цвеће делфине соколе
Љуби пустињу прашуму камен и вихор
Љуби духове виле волхове свеце богове
Љуби Природу себе Творца и благосиљај!
Не буди странственик на овој планети!!!
Маријана Соломко – ПРВИ ПУТ
Данас ти сећања к мени хрле:
Медоносној липи сред тишине,
Тмурна као перо корморана
Кад се светлом огледа у Неви.
Сећаш се – из девичанске шуме
Као рибизле падале су сузе,
И ждралови вечност огласише –
Ја сам јуче све заборавила.
..
С руског превео Анђелко Заблаћански
СРБСКИ ЖУРНАЛ 