Тада нас је отац Ор предводио, Киј је водио Русе, Шћек је водио своје племе а Хрват своје Хрвате … А пошто смо ми унуци богова одвојише се Хрват и Шћек од других, а ми населисмо карпатске горе. Тамо бејаху други градови изграђени и имасмо саплеменике друге и богатство велико.

Тада нас непријатељи нападоше и ми се склонисмо до града Кијева и Голуња и тамо се населисмо. Огње своје палисмо до Сварге и жртве приносисмо за благодарност боговима.

И тако тада Киј умре а тридесет лета владаше нама. А после њега беше  Лебеђан кога називаху Славер и он живеше двадесет лета. А потом беше Верен из Великограда такође двадесет, а потом Сережењ, десет. На престолу они постигоше победу над непријатељем, зло таме отклонише са синова и градише за нас и за вас.

И тада Готи у степу дођоше чинећи нам зло али одважност имаху преци наши борећи се за живот и постадоше славни јер славише богове.

И тако смо ми унуци богова, Сварога нашег и Дајбога.

И тада трпесмо зло а пре силу имасмо велику и бранисмо се од нечастивих Гота и Варјага за многа лета. Тада нас Илмери подржаше и тако победисмо непријатеља. А они десет царева имаху који као вуци беху и лављу храброст имаху. Кад их нападосмо, они почеше лукавство чинити и да се одбране, они мачеве сахранише.

Над нама надлеће Матер Сва, јер недаће нове нам притичу. Границе наше беху слабе те непријатељи многи нам домове и огњишта палише. Туга надви наш крај. Дим спаљених степа изви се до Сварге. И Жал нас оплакује.

Матер Сва кличе до Вишњег да нам шуму за ватре огњишта наших подари.

Он посла помоћ те сâм са оцима нашим удари на непријатеља.

И тада Германарех одступи а Готи преко Мале Калке утекоше до обале мора. И тако земљу ослободише до Дона.

И по тој страни реке Дона је Калка Велика граница између нас и других племена.  И тамо Готи ратоваху четристо година са својим непријатељима.

Тада ми почесмо сејати земљу нашу и богато обрађивати земљу Алана. На тржницама размењивасмо стоку, кожу и масло за сребро и злато, пића и намирнице. И живот наш беше после тога спокојан и миран док Готи поново не ударише на нас.

Та борба потраја десет лета. Удружисмо се и одбранисмо земљу и светиње наше од непријатеља. Свети нас зато походише.

Први свети Колада а други Јаро и Црвена Гора и Овсењ Велики и Мали.

Ходе Свети као добри домаћини градовима и селима нашим да спокој на земљи

проносе и творе.

Идите браћо наша племе за племеном и род са родом и борите се за земљу

нашу како и доликује нама и никако другачије. Јер Руси смо, славимо богове наше песмом и игром, светковином у славу њихову. У то време, кнезове бираху и много вођа и кнезова бејаше. И ти сви кнежеви беху од обичних мушкараца.

Јер беше овако: Земљу радите за себе, а кнезови будите како је речено да бринете о људима. А хлеб, храну и све за живот од људи свакога дана имаху. Други кнежеви данак убирају и синовима власт предају од оца на сина и тако од дедова до праунука.

Ево Дајбор силан у помоћ долази људима нашим. Зато се не бојимо у њега веру имамо и брижност његову осећамо. И чекасмо дан тај када смо имали … Воронежац беше место где се Готи уселише. Руси га не одбранише и мало нас остаде у њему. После битке огањ сажеже огњишта и поља наша у прах и пепео што га ветрови разнеше на све четири стране. Тада Руси напустише своје место.

Не благосиљејте ту земљу руску, али памтите је. Тамо је крв очева наших проливена и она је по Праву наша. Воронежец је славу пронео Русима и Сварогу. Привите је уза се свом силином својом, вратите је кнежевима вашим, сачувајте божију Русију. Јер пашњаци њени отхранише и обукоше наше кнежеве и огњишта. Служимо јој и одбранимо је јер одева нас, храни и поји одувек и до смрти. Служаху је и они, а многи кости своје положише, као у време Менземита Анти.

Словенима назваше нас јер част и славу појемо боговима. Ништа не тражимо, само славу узносимо. молитве казујемо док тела умивамо и славу….

 

 

 

 

Убрзо ће доћи време, када ће све материјално да изгуби сваку вредност.

Али, буквално!

У року од само неколико година, једно по једно, у материјалном и материјалистичком виђењу, појимању и схватању, нестајаће губећи сваку вредност, сваки смисао, сваку сврху.

Новац неће уопште ни постојати, јер ће га заменити невидљива, електронска илити крипто валута.

Највећа и највиша вредност биће пробуђен, освешћен, самосветстан и самобитан човек.

Неће бити ни битно ни важно ШТА ИМАШ, него, КО И ШТА ЈЕСИ!

Ако желите да ваша деца постоје и живе, да живе са сврхом и смислом, у звезданој будућности (А БУДУЋНОСТ ЋЕ, УИСТИНИ, БИТИ ЗВЕЗДАНА!), онда им не сабирајте и не гомилајте ништа метеријално, већ се посветите њима, њиховој души и духу, њиховом душевном и духовном развоју кроз стваралаштво – усмеравајте их, дакле, ка Извору Живота, ка Извору Светлости – јер ће једино то, у времену долазећем, бивати битно и сушто!

Тада неће бити ни важно ни битно КОЛИКА је Србија, већ КАКВА је Србија и, КАКВО је Србство што у њој обитава и ствара. 

У Дану Сварога ништа више неће бити по старом!

Појединци, народи и родови који ово не осећају и не схватају, биће избрисани и поништени Духом Времена – Духом и Даном Сварога!

 

Ослободи се страха од смрти,

па ћеш се ослободити свих брига,

стрепњи, зебњи и страхова.

Ослободи се страха од смрти,

да би могао изнова да се родиш,

 од богова и предака

 из Виших светова.

Ослободи се страха од смрти,

 па ћеш видети

да смрти и нема!

(Творац слике: Александар Синјакин)

 

 

О, драгано моја,

о, радости и љубави моја!

смилуј се на ме,

и дозволи ми,

да будем једини путник

кроз твоје срце,

и да,

путујући звезданим пространствима

твојега срца,

никада

не изиђем из њега.

 

ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА

Ова песма је рођена пре четрдесет и четири лета, у једном банатском селу, у пролеће кад цветаше багрем бео, и, тек недавно је пронађох, међу хрпом папира и свезака, у једном картонском коферу, на прашњавом тавану.

– Градинар 16 –

Руке нам се обавијају, очи нам се упијају,

тако почиње повест наших срдаца.

.

Ноћ је у марту, месечина светли;

Ветар носи слатки мирис жене;

Моја свирала лежи на земљи занемарена,

а твој је цветни венац недовршен.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

.

Твој превес боје шафрана опија ми очи.

Венац јасминов, који си исплела за ме,

опија ми срце дрхатом као хвала.

.

То је игра давања и одрицања,

откривања и поновног скривања;

Нешто осмеха и сасвим мало стидљивости

и понека тек, слатка, бесмислена кавга.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

.

Никакве тајне изван садашњице;

Никакве борбе око немогућег;

Никакве сенке иза љупкости;

Никакво пипање у дубинама таме.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

 

-слика Диме Дмитрова-

Садим Га,

Он расте.

Волим га,

и

заливам.

Он се зове

Дрво.

Ми се загрлимо

и

радујемо.

Ленка Симовић има седам година и ученица је првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“ у Београду.

Слике уз Ленкине стихове: Дима Дмитриев.

Ружице цветају,

љубичице блистају,

висибабе зову пролеће.

Кад ми дође Сунце

онда се радујем.

Ленка Симовић има седам година и ученица је првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“ у Београду.

Слике уз Ленкине стихове: Дима Дмитриев.

Од Владислава до Николе

Данашња Румунија се тренутно налази у жижи европске јавности због наводних слободарских протеста широм земље, демонстрација против легитимно изабране владе ради неспремности исте да се строжије обрачуна са раширеном корупцијом. За разлику од 1989. године, када су масовни протести довели до киднаповања и ликвидације председника Николае Чаушеског и супруге, садашње демонстрације предводи и подстиче сам председник државе – Јоханис Клаус, иначе етнички Немац.
Србија, као историјски пријатељ и сусед, као и некадашњи савезник Румуна и њихове државе, је животно заинтересована за геополитичку стабилност ове огромне територије са којом има заједничку речну и копнену границу. Такође, ове две балканске државе уједињује и заједнички интерес у мирољубивом решавању свих отворених питања мањина: статуса аутохтоних Влаха и Цинцара у Србији, етничких Румуна у Војводини, као и сербске мањине у самој Румунији. Како бисмо лакше појмили димензије ових проблема, нужно се морамо вратити у даљу и ближу прошлост јер ће нам само такав приступ омогућити непристрасно сагледавање и историјски праведан суд о горе наведеној етничкој заврзлами. Зато, пођимо прво од чувене 1948. године , на стогодишњицу такозваних националних револуција деветнаестог века. Који су били стварни разлози југословенске „издаје“ у односу на тадашњи руски блок, и каква је била геополитичка ситуација по окончању Другог светског рата?

Цео текст: https://facebookreporter.org/2018/02/19/srbi-vlasi-i-rumunija-od-vladislava-do-nikole/

 

Коментар тексту – Владан Пантелић-

Историја (Хистерија) лажљивица и Повесница Истинозборка…

Ко се држи школских знања из историје, о њој не зна скоро ништа. То “знање“ заузима много меморије у нашим главама, а све што није истинито, шкодљиво је, вирусно је!
Званични историчари служе за заташкавање истине. Раде то врло успешно много година. Реч – успешно, по питању тз. историјске науке у Србији – треба превести као – отровно, замајавајуће, лажно, омамљујуће, итд. А лажи историје направиле су огромну штету…