Category: All

Драган Симовић: СВЕТЛОПИС СРБСКОГА ЈЕЗИКА


p1230077

Један песнички оглед са становишта духовне науке о Бићу Језика

Истина о Србству полако осваја Простор и Време и, преко Бића Времена, шири се горњим духовним световима, као и најудаљенијим звезданим јатима, допирући до Језгра ПраСветлости, односно, до Великог Духа Стварања.

Захваљујући Бићу Србскога Језика, свака реч, свака мисао и замисао, свако суштаство, свака истина изречена на србскоме језику, има неупоредиво моћније дејство од свега изреченог на неком другом језику који није, нити може бити, усаображен са Бићем Србскога Језика!

Србско је писмо фонетско илити звучно, гласовно и мантричко (а писмо је васаображено са Бићем Језика!), што значи, да је србски језик, преко Бића Писма,  усаглашен са звучним и гласовним титрајима и трептајима ПраВасељене, са светлосним титрајима и трептајима звезданих јата, а то су титраји и трептаји који стварају и одржавају светове и звездана јата.

Да будем још сликовитији, и јаснији.

Србски јесте језик Вертикале илити Божанске Осе, језик који покрива истовремено како Хоризонталу илити Обзорницу тако исто и Вертикалу, коју ћемо овога пута назвати Сварожницом.

Једно песничко упоређење са становишта духовног језикословља илити мета-лингвистике, како бисте имали што јаснију представу о овоме о чему управо беседим.

Рецимо, да је енглески језик, са својим писмом, сушта опречност србскоме језику, на свим пољима, на свим ступњевима.

Енглески је језик Хоризонтале, док је србски, као што већ рекох, језик Вертикале.

Енглеско писмо није фонетско, а и сами гласови тог језика немају јасне и чисте мантричке титраје и трептаје усаображене са звезданим јатима, тако да је готово немогуће преко енглеског језика општити по Вертикали.

За разлику од енглеског језика, чије речи вуку надоле и саме се од себе урушавају у унутарњу празнину НеБића, србски је језик отворен према звезданим јатима, према ПраВасељени, и речи се саме од себе вазносе пут Светлосног Бића.

Идемо даље са језичким упоређивањима!

Енглески језик допире до петога ступња Божанског Успињања, и ту застаје и, распршује се у светлосне мрље, док србски језик прелази девети ступањ и, на тренутке, допире, штавише, и до десетога ступња, а то значи, да јасно изговорене србске речи допиру и до Божанскога Стварања, са јасним светлосним сликама!

Будући да србски језик прелази, као што рекох, девети ступањ, а испод деветог је осми илити каузални, односно, узрочно-последични ступањ, то значи, да преко Бића Србскога Језика може изравно да се утиче на Карму илити Усудбу, како унапред тако и уназад, како по Хоризонтали тако и по Вертикали.

Они који причају да су Срби изгубили медијски рат јесу они који обитавају у опсенама и омајама овога света, јер њихова знања не прелазе пети ступањ Божанског Узрастања, будући да су оптерећени лажним знањима европског позитивизма и материјализма, тако да ствари и појаве не могу да сагледавају у светлу нових духовних наука, а те науке су усаглашене са појачаним светлосним дејством из Језгра ПраВасељене.

Они који причају да су Срби изгубили медијски рат, посматрају свет из бунара, из жабље перспективе, будући да за њих постоји само свет Хоризонтале, јер нису у Духу узрасли, нису следили Вертикалу, тако да не могу да сагледају појаве и ствари са Пропланка Светлости илити из божанске перспективе орла.

И сами Западњаци знају да никада, против Срба, не могу да добију ниједан медијски рат, зато што је србски језик, у вишим духовним сферама, неупоредиво снажнији и моћнији од енглеског језика!

Они то знају, и стога су тако узнемирени и разјарени, љути и бесни до пуцања, па зато на све могуће начине покушавају да Србе одврате од Божанског Језика, јер знају, заиста знају, да ће тек тада, кад Србе одвоје од Бића Србскога Језика, успети и да, умно и духовно, заувек поробе Србство!

Западњаци знају, заиста знају, да се све њихове медијске битке противу Србства завршавају на Обзорју, а то значи, да на кратко само, својим ин-форма-ци-јама, успевају да покрију Планету, а потом се те ин-форма-ци-је распрше у судару са Бићем Времена, које је друго име за Вертикалу, и губе се, сасма ишчиле, у НеБићу, у Ништавилу Нигдине.

Отуда греше сви они србски интелектуалци и академици који Истину-о-Србима преводе на енглески или неки ини западни језик!

Ако су већ вољни и расположени да србске књиге преводе, онда нека их изображавају на језицима Вертикале, језицима који су усаображени са Бићем Србскога Језика, на језицима светлосних титраја и трептаја.

Светлопис србскога језика путује далеким световима, допирући, гле, и до најудаљенијих звезданих јата!

Драган Симовић: О, драгано, о, невесто моја!


О, драгано, о, невесто моја!

Кроз колико сам светова и васиона,

кроз колико сазвежђа и звезданих јата,

без престанка хитао и путовао –

из века у век, из живота у живот –

да бих, најзад –

ни сам не знам како! –

стигао то твојега срца

љубави пуног,

у којему, гле!

нађох милину,

дивоту,

спасење

и дом свој!

ПОВРАТНО ПУТОВАЊЕ


28575603_681695035554038_2093623597202516771_n

Родноверје и обичаји старих Словена је мене заинтересовало још кад сам била веома млада, а касније у раној младости сам више пута посетила Аркону и доста проучавала ову тему. Има више теорија које говоре о томе да су Власи стари култ бога Велеса, који је био бог животиња и доњег света. И дан данас можемо код Влаха видети обичаје током преласка са овог, на онај свет, који нису хришћански, а којих се строго придржавају. Интересантна ми је студија Русаљки које у свом трансу повезују та два света. Уз народну влашку музику оне падају у транс, а интересатно је то што их иста музика И враћа из транса. Влашка народна музика јесте посебна и ја сам овом излозбом покушала да направим мост између музике и ликовног израза. Надам се да ће изложба дати могућност да се путује кроз мој доживљај влашке народне музике и да ће повратак бити обогаћен тиме.

Музика током изложбе је оригинално дело Зорана Тодоровића, који се дуги низ година бави електронском музиком. Његов рад, у овом случају, је грађен на анализи суштине влашке народне музике, где се иста коментарише и саставља поново. Суштина остаје у другом контексту и тако даје један другачији доживљај. Јако сам захвална што ће Тодоровићева музика на изложби донети јос један ниво.

https://www.facebook.com/xokidub/

Посебно ми је драго што ће ова изложба први пут бити приказана у Кладову. Често сам посећивала фамилију са мајчине стране у овом граду И како би се приближавала на радиу би се чула влашка народна музика. Фасцинантно ми је било да, као дете, бројим тунеле, возећи се поред Дунава и са друге стране посматрам другу државу. Уживала бих у прелепој природи знајуци да ме на крају пута цека велика фамилија пуна живота, која би ме примила као део, који са пута долази и одлази.

Посебно ми је драго што ће ова изложба први пут бити приказана у Кладову. Често сам посећивала фамилију са мајчине стране у овом граду И како би се приближавала на радиу би се чула влашка народна музика. Фасцинантно ми је било да, као дете, бројим тунеле, возећи се поред Дунава и са друге стране посматрам другу државу. Уживала бих у прелепој природи знајуци да ме на крају пута цека велика фамилија пуна живота, која би ме примила као део, који са пута долази и одлази.

Марина Јеремић

https://www.facebook.com/Biblioteka-Centar-za-kulturu-Kladovo-1518000575124664/

Гост


30b69e1d254b2bad0b63b6cea86ccbea

 

Реч „гост“ у старословенском (гостЬ) значила је „туђинац“, „странац“, „дошљак“. Изгледа да су наши преци дошљаке примали пријатељски, па је гост постепено добио значење „лице које је позвано на обед или какву другу част“.
С друге стране, у латинском имамо сличну реч „hostis“, која је у почетку значила исто што и „гост“ код старих Словена, али је с временом добила супротно значење – „непријатељ“.
(М. Шипка „Приче о речима“)

Јадранка Бједов – ГЛАС ИЗ ПРАСКОЗОРЈА


Из шкољке
Чујем
Танани зов
Не затварај
Ту сам
Твој глас
Из прадавнина
Сачекај
Да се одморим
Враћам се из
Безвремена
Не затварај уво
Кад ојачам
Знаћеш ме боље
Из прастарог рама
Долетећу ти
У праскозорје

Извор- интернет страница – СЛОВОСЛОВЉЕ-

Милица Тасић – САН ДО ПОНОВНОГ ПЛАЧА


Лежи живот на тренутку меканом и у вечности погледом искричавим кроз окна замагљена почиње да бежи, буђења су иста, само снови после увек тежи

Путеве незнане корак табана а циљ увек исти, сан до поновног плача

Тренутак о љубави ништа знао није,
сем да у њему она бива, кад времена се укрсте његова и њена

Лежи живот и све му се чини да у смрти што је још не спозна остаће вечно, ал’ у сваком сну пролазном људи што требало би срести, многа лица што пружаху му руке, а ипак док будност сна траје грли случајношћу некаквом само одабране

А, потом, утоне у светлосни сан и кроз нови плач изнова из њега се буди у нови неки сан, љубави магловите што биле су пре плача – сада за нове додире се боре

Небо исто и даље над нама с висине  гледа и нитима невидљивим својим сусрете душа уговара, док залуд се, залуд пита – што осећања вечно у људима понавља

 

 

Радмила Бојић: Грлим, љубим, певам, плешем од милине, од БлагоСлова наших звезданих и светих предака!


Плави Вилењаче са звезданом лиром, не верујем да Творац оставља могућност да се један Такав самосвојни јасновиди Стваралац Поезије г р е ш к о м обрене у овом свету, баш на овом месту, баш у ове дане, те да као пчела Мати-ца окупи свој расејани рој који је кроз живодајне прекаљене Речи твоје поезије препознао језик свога Рода, препознао себе, отворио очи у овом свету омаје, опсене и лажи! Можда смо само дошли да бисмо овде на Мидгарду отворили очи своје! Гле чуда чудесног! Песме Будилнице своме Роду певаш! Род те чуо, рођени, и ево ти кличе, здравље моје, снаго моја, мој Господе свети! Хеј, Радости од Живота, ој Драгане, јабуко са гране♥

Ох, како си леп, Господе! Ох, како су лепа Твоја дела Љубави! Ох, како је дивотно отворити очи док ме песмом будилницом буди Вилењак са звезданом лиром! Ох, каква је Радост срца мога што се душа моја са душама Рода свога у Сретењу срела!♥ Грлим, љубим, певам, плешем од милине, од БлагоСлова наших звезданих и светих Предака! Ох, како си леп, Господе!♥

 

ЗАБРАЊЕНИ САН – Владимир Шибалић


11106295_819831464775495_778089365_n
–
Не бих смео ја сањати
Пештер пусти, ветровити.
Кад год бих одсањао
О теби бих запевао.
 
Не бих смео помислити,
Камо ли га опевати.
Јер кад певам ја о њему
Пљујем по своме корену.
 
То је моја коб и мука,
То је моја бол и мука.
Не бих смео ја сањати
Пештер пусти, ветровити.
 
Да ли и ти сањаш море,
Да л’ и тебе муче море?
Ил’ ти санак лута, бежи,
Па проводиш ноћ у чежњи?
 
Хајде скупа да сањамо,
Да се срећи понадамо.
Пештер пусти, ветровити,
Заједно ћемо опевати.
 
Зло ме неко ноћу тера,
Сан ми лети до Пештера.
Моја она бити неће,
У сну само има среће.
Create your own website, free on WordPress.com.Create your own website.
Start free