Category: All
Дажбоже мој!
Дажбоже мој!
За светлији живот унуцима, деци и мени,
ја пут живота одважног бирам,
великодушности и храбрости,
то је природа душе моје
и не бојим се претњи, повреда и клевета!
Живот је борба, у борби је спас.
Дозволити нећу да на погрешни пут странац
усмери разум деце моје,
дозволити нећу да на погрешни пут странац
усмери душу деце моје.
Навикама витешким,
племенита је крв моја,
и да моја деца буду моја,
а ја родитељ њихов.
Надахни свест њихову
светим предачким знањима вере родне,
Дажбоже мој!“
Н. Ј.
7523. године
Ленка Симовић: Лабуд плови по сребрном и златном Дунаву
СРЕЋА
Птичице лете и певају.
Лептири лете и смеју се.
Трава расте, а ја скакућем.
.
ДИВАН ПРОЛЕЋНИ ДАН
Диван пролећни дан.
Дрвеће се љуљушка.
Птичице певају.
Лабуди плове,
по Дунаву,
а ја и мој деда
и моја баба
гледамо их,
и срећни смо.
.
СРЕБРНИ И ЗЛАТНИ ДУНАВ
Лабуд плови по
сребрном и златном
Дунаву,
а ја га гледам.
Ленка Симовић има седам година
и ученица је првог разреда Основне школе
„Дринка Павловић“ у Београду.
-слике Диме Дмитрова-
Драган Симовић: Из века у век
Из века у век,
ти долазиш и одлазиш,
и поново се враћаш
да би изнова отишао;
путујући кроз простор и време,
мењајући име и облик,
узводећи се и низводећи,
без почетка и свршетка,
у Вечноме Стварању.
Словенка Марић – ЖЕНА И АНЂЕО
Посвећење Ероса
На свету ништа ново сем чудеса,
велим ти, Анђеле.
И после измишљених векова
рука сам прва која те слика,
бдење сам радосно у земаљском невиду.
Кажем, ти си опсенар, моја узајамност,
онај си што још ваја Афродиту
за неки нерођени храм.
.
Ако тако видим,
овај тренутак је вечан, Анђеле,
јер ништа није прошло ни будуће.
Орфејева чудесна свирка
прошла је кроз јесењу шуму,
лишће је плакало сјајно.
Кажем, ја сам лишће, дрхтај,
и Ад сам који потреса божански звук.
У сну сам јава порушеног града.
и демон, и Јелена Тројанска,
а на јави сан, прва сам тамна вода
у коју слази светлост одељеног неба.
.
Верујеш ли, Анђеле,
у некој паганској шуми жудња сам.
а Ти близина, обличје и лепо божанство
од чијег додира умрем. И будим се,
будим се на суморној киши,
свеједно где, можда у Атлантиди.
Свеједно што не кажем:
блискост је недокучива даљина.
Већ видим, тако ме уписује неко
у кишном јутру
на другој тачки времена.
И писмо се по знацима ишчитава,
можда као љубавни говор,
или мит о Еуридици.
.
Велим ти, Анђеле,
од свега извесна су само чудеса,
митови су сушта историја, душино дело.
Безименог именујем те тако.
.
(Из збирке ЗВОНО)
Само- коментар на текст „Љубав је живот“
Аутори чак и текстова овог типа који су добронамерни са покушајем да скрену пажњу на неки духовни значајни пут људи и њихових душа, вероватно случајно, или из незнања, шаљу неке негативне поруке.
Човекова душа је најнижи облик њеног постојања. Нетачно! Постоји много облика у развитку духа, кроз које он прође како би постао људска душа. Конкретно,да сазри довољно да постане душа човекова! Дакле исконска срж појединца је дух. Душа је нешто комплексније што се формира кроз вишеетапни развитак духа!
Но, ако би смо рекли да сви ти пређашњи облици духа и живота напредују, а човек не, онда је тачно да је човек тренутно најнижи. Јер, ради против своје природе, не напредује духовно. Зато је више људи на планети, нове душе долазе, а старе не одлазе. Ова духовна ситуација се рефлектује на физички свет у виду повећања популације.
Духовни пут неће покренути бол, никако(евентуално ће га осветити да га тражи)! Духовни пут је испуњење, дакле све оно добро у човеку, јер тежи светлости, добру и тако трансформише душу. То је алхемија душе. Код старих је ово значење било везано за душу, а не за метал и његово преварање у злато. Душа је састављена од многих боја, нијанси различитих фреквенција светлости. Како се духовно напредује, оне се стапају у златну, боју Сунца, живота, чисте светлости.
Тада појединац се „ослобађа“ (нирвана-мокша…)овог еволуционог нивоа душе и постоје нешто узвишеније! Тако су нам древни преци и предочили реинкарнацију. Реинкарнирају се док не узнапредују довољно и не постану равни својим небеским праоцима.
И последње, Богови су увек продужетак, манифестација Једног. Онај Један, којег зваше некада давно Род, а данас Бог није небески судија. Он је недокучив нама још увек, јер је он творац, сведржитељ, извор од којег све потиче. Велики архитекта стварности и њених космичких закона, али никако судија.
Поздрав свом роду!
Бела недеља и карневали код Срба
“…Покладни сватови се легитимишу кроз ликове гравидне младе и младожење, те њихове пратње са свештеником и помоћником који их венчава пред сваким домом где се зауставе. Млада је обично прерушени „гравидни“ мушкарац,
наглашеног стомака и груди, док је младожења нешто нижи од младе, у свечаном мушком оделу. У поворци је и група са антропо-зоооморфним маскама, као и оним појединачним ликовима који сакупљају дарове. Свештеник
често има од реквизита књигу коју држи наопако и пред сваком кућом где застане поворка венчава младу и младожењу. У погребној поворци истиче се
покојник кога носе на носилима и свештеник који обавља опело по православном обреду уз шаљиве и комичне сцене. Поред наведених поворки има и оних у којима учествују ликови баба и деда, као и старци, дедице (Косово
и Метохија). Обично су одевени у исцепану одећу, с много закрпи и огрнути неким крзненим одевним предметом окренутим длаком наопако. Поред штапова
у рукама опасани су клепетушама, звонима и прапорцима. Баба обично од реквизита има преслицу и вретено. Зооморфни ликови у поворкама представљају медведе, вукове, роде, коње, јелене, волове, козе, овце, камиле…“
Више о поменутој теми может прочитати на сајту “Свевлад“:
http://www.svevlad.org.rs/narodni_zivot_files/marjanovic_bela_nedelja.html
Звездана боравишта – Драгош Калајић
Усвој опште учење да је човек оно што сам хоће: нека други верују како су постали од мајмуна – ти знај да је тај фамозни мајмун постао од деградације човека. Нек други неуморно копају земљу, безуспешно и патетично трагајући за фосилним доказима теорије о прерастању мајмуна у човека; ти њихову генеалогију врста користи за контемплацију обрнутог, дакле правилног, смисла: у питању је контра-револуциони низ врста, до амебоидних и паразитских, који педагошки предочава негативну будућност бића у човеку, ако заборави своју мисију и изгуби правац одличног развоја те повратка „звезданим боравиштима“.
– Драгош Калајић –
(22. фебруар 1943. – 22. јул 2005.)
Милорад Максимовић: Један додир мисли чисте…
Драган Симовић: О, да сам негда имао знања и моћи!
Да сам негда имао знања и моћи,
био бих бољи,
био бих блажи,
био бих милосрднији према свима,
према сваком бићу суштом,
а поготову према ближњима својим.
О, да сам имао то што нигда нисам имао,
чинио бих без престанка и предаха
само дела љубави
и, никада се уморио не бих!
Молим Ти се,
Створитељу мој,
Оче и Мајко,
удеси да у једном будућем животу
чиним све оно дивотно,
племенито и узвишено
што за овога живота
нисам
ни знао
ни могао
чинити!
Милорад Максимовић – Звездани код у роду
Преузето са http://www.zvezdarod.com
Све најсветије никада не умире.
Васељена постоји и нема јој мере у годинама ни миленијумима. Изнад свих закона што постоје, делује закон или Кон живота. У свих галаксијама у целом Све-Миру. Иако се он не види голим оком, све је на основи његовој изграђено. Свака Звезда има свој пут и заКОНитост деловања. Ништа не делује само од себе тако ето произвољно.
Велики закон живота се најпре чува у највишим сферама битисања искри живота или свете ватре, која је затим у свем стварству распоређена. Човек је један од носиоца свете ватре али она је њему иако покретач – недоступна. Не постоји начин изоловања ове покретачке енергије и искоришћавања њених неизмерних потенцијала. То није спречило мрачну силу од почетка ратовања за ову моћ – да је покуша узети за себе.
Многе цивилизације су уништене мрачним силама у покушају и прастаром рату за запоседање овог извора живота. Он је ту испред нас али недоховатан.
Због своје неуништиве природе ова света ватра је вечита жеља мрачних сила да би их она учинила непобедивим. Иако је не могу добити како се они надају, то их не спречава да ратују за запоседање свете ватре.
Човек као носилац незамисливог потенцијала или могућности је главна мета већ небројено векова. Идеја је мрачних да ако не могу отети свету ватру за себе онда ће променити ум и суштину човека да би тај човек био њихов вечни роб са својим невероватним могућностима.
Иако је то тако одавно, ни светле силе а ни сам Човек не седе скрштених руку.
Предузете су мере да се сачува света ватра у нама, где год да живели сред Васељене. Свети пламен увек нађе начин. Живот увек нађе начин и шта год мрачне силе предузеле, увек се ватра и живот прилагоде и пробуде нови ниво могућности да би се развој наставио.
Наше порекло и моћ су сачувани кроз крв.
То није мистика или илузија.
То је у ствари сачувана информација у ДНК, компресована и сабијена и кодирана – закључана.
Она се преноси са нараштаја на нараштај.
Некада спава и 10 генерација или нараштаја да би се у једном пробудила онолико колико треба да би та особа квалитативно допунила информацију или свесно знање те је пренела следећој генерацији или нараштају.
Зато онолики геноциди против Рода од почетка борбе са тамним силама.
Покушај да се физички спречи пренос тајног кода Звезданог рода.
То је жива реч-звук уписан језиком виших разина у спирале и овојнице зване ДНК –
Дезоксирибонуклеинска киселина.
Она је органски хардвер како би се модерно рекло или још боље – живи чувар знања из виших димензија.
Како и када и у коме се Звездани код буди није до појединца. Виши ниво живота то одређује.
Не може се силом пробудити нити се може отети из крви. Највећа штета која се може нанети особи која се буди је да она вољно одлучи да пробуђени код усмери ка тамним силама. Чак и тада то није страшно јер се један делић Звезданог кода свесно жртвује док се већина затвори до ко зна које генерације у будућности.
Такође је опасно заносити се мишљу да је неко одједном посебан ако је осетио бар мало буђења Звезданог кода неизмерних инфомација и могућности. Не може нико бити посебан и издвојен јер у коме год се буди код, они су већ посебни и издвојени и нема шта да се даље издвајају, даље цео живот је свет и нема шта један део живота да се хвалише другом делу, наизглед дихотомија… Овде лежи уметност схватања живота и свете ватре. Никакве себичности не пролазе иако је неко осетио буђење. Сваки свесни покушај злоупотребе кода га затвара трајно. И особа ма какве моћи до тада имала и поседовала – почиње да деградира. Некада јако брзо.
Ко успе да сачува себе и мир када им се буди Звездани код Рода- они су на ПРАВ путу.
Непостоји протекција или себична заштита. И највећи мудраци су падали кроз прошлост уколико су своје мисли окренули тами. Нема ту Божије казне или чега већ. Света Ватра чува Звездани код Рода.
Живот увек нађе начин. Света Ватра сјатки безсмртно!
Искра живота сјакти безсмртно
Зрак Љубави дође од Творца
У дубине душа на Мидгарду
Мир донесе и спознање
Истрајно градећи везе знања
Творац све прославља
Енергија живота мрачне плави
Љубав конце преузима
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Један додир мисли чисте
крене кроз светове
додирне ветрове
који само животом дувају…
И она лакше од пера ти стане на раме,
кроз срце топлином обоји сушт,
уклони сваки тамни кристал камен
Донесе мир у живот пуст…
Све што је твоје-није,
са лица Творца то пламен светли
кроз срце и дух лије
претапа мисли у песме и бели!
… никада твоје а вазда у теби се свиле!