Васцелог сам живота трагао за смислом.

Ни у раној младости нисам могао да живим без смисла.

Схватио сам већ са шеснаест година, да живот без смисла и није живот.

Увек сам морао да пронађем некакав смисао.

У том добу, то бејаху моје младалачке љубави, моја младалачка заљубљивања.

Свака моја љубав бејаше романтична, пуна дивотних снова и визија, пуна нечег тајинственог, флуидног и етеричног.

Од сваке своје љубави стварао бих мит.

Свака девојка у коју бејах заљубљен, бејаше за мене или вила или богиња.

Ниједна од мојих девојака није обитавала на Земљи.

Све су биле негде високо, негде у облацима и плавим небесима.

Због својих младалачких љубави и заљубљивања много тога сам или губио или пропуштао у овоме свету.

Две средње школе сам напустио због својих романтичних љубави.

Бежао бих данима са часова, а онда би ме, у неко доба, искључивали из школе због неоправданих изостанака.

Био сам млад, луд и заљубљен до ушију. 

За смислом и данас трагам.

Свакога јутра, свакога дана изнова.

Не устајем из постеље, све док не пронађем некакав смисао.

Зашто да устајем и, зашто да живим, ако нема смисла!?

И данас се заљубљујем једнако онако како сам се заљубљивао и у раној младости.

Заљубљујем се у лепоту и доброту, заљубљујем се у живот и стварање, заљубљујем се у жену с којом живим већ четрдесет и четири године заједно, заљубљујем се у децу и унуке, у браћу и сестре, у ближње и пријатеље, у плаво небо и румене вечерње облаке, заљубљујем се и у саму љубав која обујима сва бића и све васељене.

Заљубљујем се у све што живи и дише.

Заиста, то није само љубав, већ и заљубљивање: нешто што је пре и после, с ову и с ону страну љубави.

Смисао је неухватљив и неизмерљив, етеричан и флуидан.

Смисао се не тражи у глави, у уму, у интелекту, већ у срцу срца, у души душе.

Смисао је увек љубав и заљубљеност, чак и онда кад у први мах нема никакве везе с тим – увек је љубав и заљубљеност!

Ако нема љубави и заљубљености, онда ни смисла нема!

Сваки онај смисао који не происходи из љубави и заљубљености, брзо свене и усахне.

Ишчили као дим и магла на ветру.

Никада нисам био нормалан, па ни данас.

Данас још можда понајмање!

Одувек сам био ћакнут и луцкаст.

Човек који васцелог живота живи своје снове и визије, и не може бити нормалан, већ луцкаст и ћакнут!

Боље је да ја то сам кажем, него други да о томе говоре.

Да нисам био својеглав и тврдоглав, да нисам био луцкаст и ћакнут, мој живот би био чист промашај.

Тада ништа не бих сазнао, ништа научио, и, ништа створио, а не бих, зацело, ни живео свој живот са сврхом и смислом.

ВИЛЕЊАКОВА ВИЗИЈА

Видим свој Род

овенчан Венцем млечно-беле Светлости

испред Престола Творчева,

унутар Језгра Стварања,

где је Извор и Увор Суштаства Суштог,

где је Удах и Издах Првобитне Васељене,

где Живот нема ни Почетка ни Свршетка,

где се пројављују сви ликови наши

и сва обличја наша

у Вечности и Безкрају,

где Прошлост и Будућност бивају Овај Тренутак,

и где без престанка исијавају:

Љубав, Лепота и Милина

у најдивотнијим ваграма

Прворођеног Видела.

Видим свој Род,

Род Белога Србства,

кроз Време и Простор,

кроз видљиве и невидљиве светове,

с ову и с ону страну

Обзорја Догађања,

с ову и с ону страну

Великог Космичког Сна.

Изблиза смо се гледали вук и ја
Два тужна сужња два рођака ретка
А не знадосмо ко у ком робија
Ни шта од чега раздваја решетка
У збегу који још зову Србија
Ту где се згара ватра са Врачара
И сриче тврда азбука вучија
Ако си онај од кога све поче
На чије очи наша туга сија
И стид и јарост утројеног претка
Сенко у темељ жива узидана
Неразлучена с нама од почетка
Сузна молитво Оца свога Оче
Изведи кротки чопор из зиндана
Да под липама литургија почне.

Има Срба и Срба!

Има Срба који су Срби по крви, а нису Срби по духу, и опет, има Срба који су Срби по духу, по свести, по опредељену, иако нису Срби по крви.

Има Срба који су Срби по задатку: једни су по задатку светлих божанстава из Вишњих светова, а други су, пак, по задатку тамних сила и космичких паразита.

Највише се клоните и чувајте ових потоњих Срба, јер су најпотуљенији, најподмуклији и најлукавији.

Такви Срби су како у двадесетом веку тако и у овоме веку, изнутра сасма разорили и расточили Србство, довевши га на саму ивицу биолошког опстанка.

Они Срби који су Срби по задатку тамних сила и космичких паразита бивају, по правилу, најгласнији и најбучнији; то су ура-србенде и буђелар-србенде; то су хтонски, подземни националисти, човекомрзачки србски шовинисти измилели из ватиканских, бољшевичких и југо-удбашких катакомби, чији је главни задатак, да свеколики Србски Род заваде са свим народима, са васцелим светом, те да навуку презир и гнев на Србство од свих иних народа, родова и раса.

Ти лажни Срби, ура-србенде и буђелар-србенде раде за разне обаваштајне западне службе; повезани су са свим мафијама, како у окружењу тако и у свету; налазе се у свим странкама и покретима, као и у свим медијима и гласилима; они су, иствовремено, и позиција и опозиција, теза и антитеза; једни званично и нескривено (преко невладиних организација), раде против Србства, а други су, тобож, у опозицији, у патриотским удружењима – лажни родољуби који глуме патриотизам и национализам, а потајно, испод жита, све време сарађују са онима који су на супротној страни.

У овоме времену, једини искрени србски родољуби јесу они којих званично нигде нема; они који нису ни у власти ни у опозицији; они који нису нигде у медијима, како званичним тако и незваничним; они који немају никакве моћи и никаквих материјалних добара; они који су посве скрајнути, који су на друштвеним маргинама и који невидљиво воде свети рат за свој Звездани Род.

И, да закључим: ВИ СТЕ ЈЕДИНИ СРБСКИ РОДОЉУБИ, ВИ СТЕ ЈЕДИНИ НА БРАНИКУ БЕЛОГА СРБСТВА И ЗВЕЗДАНОГ РОДА!

(Данас сам, из Акаше, примио поруку, да вам ове увиде одмах пренесем.)