– Градинар 16 –

Руке нам се обавијају, очи нам се упијају,

тако почиње повест наших срдаца.

.

Ноћ је у марту, месечина светли;

Ветар носи слатки мирис жене;

Моја свирала лежи на земљи занемарена,

а твој је цветни венац недовршен.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

.

Твој превес боје шафрана опија ми очи.

Венац јасминов, који си исплела за ме,

опија ми срце дрхатом као хвала.

.

То је игра давања и одрицања,

откривања и поновног скривања;

Нешто осмеха и сасвим мало стидљивости

и понека тек, слатка, бесмислена кавга.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

.

Никакве тајне изван садашњице;

Никакве борбе око немогућег;

Никакве сенке иза љупкости;

Никакво пипање у дубинама таме.

.

Љубав ова између тебе и мене

једноставна је као песма.

 

-слика Диме Дмитрова-

Садим Га,

Он расте.

Волим га,

и

заливам.

Он се зове

Дрво.

Ми се загрлимо

и

радујемо.

Ленка Симовић има седам година и ученица је првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“ у Београду.

Слике уз Ленкине стихове: Дима Дмитриев.

Ружице цветају,

љубичице блистају,

висибабе зову пролеће.

Кад ми дође Сунце

онда се радујем.

Ленка Симовић има седам година и ученица је првог разреда

Основне школе „Дринка Павловић“ у Београду.

Слике уз Ленкине стихове: Дима Дмитриев.

Од Владислава до Николе

Данашња Румунија се тренутно налази у жижи европске јавности због наводних слободарских протеста широм земље, демонстрација против легитимно изабране владе ради неспремности исте да се строжије обрачуна са раширеном корупцијом. За разлику од 1989. године, када су масовни протести довели до киднаповања и ликвидације председника Николае Чаушеског и супруге, садашње демонстрације предводи и подстиче сам председник државе – Јоханис Клаус, иначе етнички Немац.
Србија, као историјски пријатељ и сусед, као и некадашњи савезник Румуна и њихове државе, је животно заинтересована за геополитичку стабилност ове огромне територије са којом има заједничку речну и копнену границу. Такође, ове две балканске државе уједињује и заједнички интерес у мирољубивом решавању свих отворених питања мањина: статуса аутохтоних Влаха и Цинцара у Србији, етничких Румуна у Војводини, као и сербске мањине у самој Румунији. Како бисмо лакше појмили димензије ових проблема, нужно се морамо вратити у даљу и ближу прошлост јер ће нам само такав приступ омогућити непристрасно сагледавање и историјски праведан суд о горе наведеној етничкој заврзлами. Зато, пођимо прво од чувене 1948. године , на стогодишњицу такозваних националних револуција деветнаестог века. Који су били стварни разлози југословенске „издаје“ у односу на тадашњи руски блок, и каква је била геополитичка ситуација по окончању Другог светског рата?

Цео текст: https://facebookreporter.org/2018/02/19/srbi-vlasi-i-rumunija-od-vladislava-do-nikole/

 

Коментар тексту – Владан Пантелић-

Историја (Хистерија) лажљивица и Повесница Истинозборка…

Ко се држи школских знања из историје, о њој не зна скоро ништа. То “знање“ заузима много меморије у нашим главама, а све што није истинито, шкодљиво је, вирусно је!
Званични историчари служе за заташкавање истине. Раде то врло успешно много година. Реч – успешно, по питању тз. историјске науке у Србији – треба превести као – отровно, замајавајуће, лажно, омамљујуће, итд. А лажи историје направиле су огромну штету…

 

 

 

За благослов је час у ком
анђео спусти своју руку у бездан,
макар начас тамо где
тама таму коти, слепило себи подано.

.

Напокон,
из бунила прене те нешто: свет.
Свет који прогледа у те,
зебња нечија што придржава те
док поново учиш да ходаш.
Оданост, род рођени, укорак с тобом
овде у оностраном граду.

.

Боже, каква плавет,
пролеће поранило,
лепота наклоњена мртвима данас.
Мирис воска је лак.
Палимо свеће у прозрачност
и, као да у време упловљавамо,
у овој тачки смо случајно,
гробови другде. Јест другде.
Дан је леп, мислим,
добра је туга окренута неком.
Веје златно паперје у понор, у простор
распет међу распрслим пределима, веје
онамо где склиски путеви воде одавде,
једнако одавде.

.

Помишљам још:
Ко је то смислио
да стиху забрани жалост, имена, умрле,
сузе да су непримерене,
а метафизика да јесте и остало.

Из збирке ЗВОНО (АРТ, Ужице, 1999)

 

Израњају нимфе из дубине плаве,

Носећи бисерне на главама круне.

У дубини морској Посејдона славе,

А он у силину водног царства куне!

.

Бродови дрвени из прастарог света,

Излазе на површ из хладних пећина.

У походе иду увек током лета,

И све то осматрам, на плажи тишина…

.

Седим на камену, месечина пада,

У руци ми књига Пророчанство Стике,

Мирисе упијам, пејзаж, море, слике,

.

Низ пучини тама, ноћ питома влада.

А изјутра Сунце Бог опет откључа,

И врелина груне па Јадран прокључа!

Сутоморе, 03.08.2017.

ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

 

Ако нема нас, онда ничега нема: ни планета, ни звезда, ни сунаца, па ни Васељене.

Све васионе, сва пространства и сви светови из нас исијавају.

Увек изнова исијавају и просијавају, вазда се изнова стварају и престварају: из наших мисли, снова, визија, из нашега присуства.

Ми смо Творци, ми смо Постање, ми смо Стварање.

Све што јесте и бива, из нас  и кроз нас јесте и бива.

Ми смо Почетак без Почетка и Свршетак без Свршетка.

Сваки наш поступак, свака наша реч, свака наша мисао и замисао, сваки наш сан и свака наша визија утиче на сва бића и све светове, како у овостраној тако и оностраној Васељени.

Прошли смо, гле! мртвачком сном спавајући кроз многа утеловљења, кроз многе инкарнације, кроз многе животне токове, не схватајући, да од нас зависи судбина не само нас, већ и свих бића, свих видљивих и невидљивих светова, да смо ми Творац, Постање и Стварање.

Сада је, управо сада, тренутак буђења и освешћивања!

Све што чинимо, морамо будно, освешћено и самосвесно да чинимо!

Будан и освешћен човек живи при пуној свести и свесности.

Ако је мушко, он зна зашто је мушко; ако је женско, он, такође, зна зашто је женско.

Мушко и женско су два истоветна лица једног те истог битија и суштаства.

Њихово сексуално биће јесте дар и милост Постања и Стварања.

И кроз сексуално биће они јесу и бивају; и кроз сексуално биће стиже се до Вечног Извора Живота.

Сва ова битна и сушта знања скривана су тисућлећима од нас.

У скривању ових битних и суштих знања о нашем сексуалном бићу и суштаству предњачиле су пустињске релегије, које су нам, у последњих двадесет векова, огњем и мачем увек изнова наметане.

Најгрознији мрак на Мидгарду завладао је у време покрштавања и исламизирања нашег звезданог рода.

Плач, јаук и лелек, те ужас, језа и грозота, од покрштавања и исламизирања, дизаше се до небеса.

Кроз наше сексуално биће и суштаство воде два посве опречна и супротна пута: Пут навише и Пут наниже.

Побуђени и освешћени кроз звездане двери сексуалног бића крећу се Путем навише, ка Извору Вечног Живота, док се непробуђени и неосвешћени крећу Путем наниже, ка Вечној Тами, односно, ка самопорицању и самопоништењу.