Валентина Милачић: Црној Гори


Свети огњу, Света земљо,

Косовска заклетво,

Његошева капо.

Сидро јеванђељско,

руко Крститеља,

бројанице,

тужбарице огњишта запретених.

Задужбино Немањића

и Романових.

.

Кућо мога ђеда

у тјеснацу сатрвена,

покидани цвијете,

згажена печурко,

пећино зачарана,

изворе замућени,

крви изливена,

смождена лобањо,

изгризена слутњо.

.

Може ли се?!

Црна Горо,

тијесно хукћу јутра,

хлапћу вуци низ Јаворке,

кипи мјесец поврх Цетиња,

тамјан дрежди у осами,

планине искљуцане орловима.

.

Стрижу се облаци,

ноћ и дан се помијешали,

испити их не умије нико.

.

Без благослова

ни дан не свањива,

ни ноћ се не износи.

.

Острог с неба

на нас ка` на нејач гледа,

Василије Свети, помилуј нас,

спаси да се крстом садјенемо

и

опрости

што достојни тебе нисмо.

Фото: Национални парк Дурмитор; Википедија

Мевлана Џелалудин Руми: Моје срце у пламену


Моје срце љубављу букти

Свако види пламен тај

Моје срце страшћу бије

Као океан који ври

.

Пријатељи су ми постали странци

И окружен сам непријатељима

Слободан сам попут ветра

И не вређа ме ко ме ружи

.

Код куће сам где год да сам

И у соби пуној љубавника

Затворених очију могу да видим

Лепоту која плеше

.

Иза ветрова

Опијен љубављу

И ја плешем

У ритму овог света

Који се врти у круг

.

Изгубио сам разум

У свом свету љубавника

Фото: Суфи плесач; Википедија

Весна Зазић: Једна прошла љубав


Хтела бих свима да испричам нас

али,знаш да на речима нисам јака,

зато у словима тражим утеху и спас.

Готова је прича отужна као свака.

.

Волела сам кад се на глас смејеш,

кад тепања говориш лудици својој.

Теби сам бежала да ме од туге грејеш.

Да се наругаш злоби било којој.

.

Некада смо стално музику слушали.

Исту,јер смо обоје исте акорде хтели.

Кичу смо се истом ругали и гнушали.

Да кажемо шта мислимо увек смо смели.

.

Разумео си да не волим убрано цвеће

па си ме водио у ливаде и цветна поља.

Мислила сам да нас ниша раставити неће

али је,као и увек,невоља дошла споља.

.

Мучим се да почнем да ходам без тебе,

падам и устајем као кад проходава дете.

Сваког ми јутра биће страхом зазебе

јер се све ћелије моје самоће одмах сете.

.

Сузе што крену на дланове сакупљам,

кад се сетим колико смо били блиски.

Блиставе капи у слана језерца окупљам

да сијају као јединствени бисери Охридски.

Фото: Охридски бисери; Википедија

Горан Хаџи Боричић: Ову кочију ја возим


Неко се вози животном трасом

к’о возач пилот капетан лађе

Лаганим касом ил’ пуним гасом

А мене ето кочија снађе

.

Дрвени точак нема ни гуму

заноси често а тешко кочи

Осетим сваку џомбу на друму

и зато држим четворе очи

.

У свом животу свако се труди

да буде данас бољи но јуче

Кочијаш своје кочије буди

да неби био онај што вуче

Фото: Кочије; Википедија

Аница Илић: Пријатељу на путу


На путу ка Животу

пуно је суза, бола

и неке тихе туге у осмеху

када дубоко у себи осетиш

све заблуде овог света

које сам не можеш да промениш.

И давно би поклекао

да није те

бескрајне Љубави у срцу,

те прозирне Чистоте у погледу,

те силне Вере у сваког од нас.

И питаш се

одакле се све то у теби родило?

А Нежност Бескраја

дланове пружа

и немо одговор даје…

Ненад Максимовић: Безусловна Љубав


Безусловна Љубав је енергија нове димензије или некадашњег Раја, изгубљена кроз време и илузију.

Безусловна Љубав је енергија Извира, заборављена и изгубљена јер се човек одвојио од Извира на почетку времена и остао заробљен у овој илузији до данас. Безусловна Љубав је енергија Увира на крају времена. Она је Вир Постојања, беспочетна и бескрајна Вечитост. Безусловна Љубав је Вртлог (вортекс) Светог Односа Бога МајкаОтац, јесте Свети Дух, Светлост која разрађује матрикс заробљености и таме у Тродимензионалном свету.

Кроз Безусловну Љубав вазносимо се у свет Четврте и Пете димензије.

.

Дошло је време да се вратимо кући, да вратимо Светлост и Љубав у наш живот, дошло је време да човек заблиста као некада и да поново буде Биће Светлости … Дошло је време за Еволуцију … Безусловна Љубав је више од љубави, то није само реч на папиру, то није само емоција, већ је и рацио, њихово јединство које је Апсолутна Свест. Безусловна Љубав је Енергија Врхунске Свести која све ствара и у Себи одржава…

.

И овде и сада започиње путовање у нови свет, свет вечне Божанске Љубави, Љубави наше душе и срца, која је увек и свугде. Пут Безусловне Љубави је трновит пут пун одрицања, где остајемо велики у понизности, ослобођени окова Ега и свега онога што он са собом носи. Енергија Безусловне Љубави је енергија која лечи и ослобађа човека, енергија која отвара срце и повезује нас са душом.

.

Још увек непозната енергија, али тако моћна, полако се открива и рађа у свакоме од нас, да нас води у бољи свет и лепшу будућност. Што смо отворенији, више ћемо примити, што више верујемо у себе и Љубав, то више растемо. Верујем да нова будућност почиње овде и сада и ми ћемо бити сведоци, јер Безусловна Љубав је оно шта Ми јесмо. Бог наш ОтацМајка је Безусловна Љубав а Ми смо Љубав из Љубави. Она је Сама Стварност, Истинско Постојање, Свесна Свест.

.

Искра Безусловне Љубави је у свему. Без Ње не би ништа могло постојати ни на овоме ни на ономе свету. Безусловна Љубав нема себи супротности, Она је Само Пстојање Које нема алтернативу, симбола или опис. Може се знати и разумети само кроз властити доживљај. Незнање, грешке и заблуде су на нижем нивоу и никада не могу бити Стварност, што Безусловна Љубав јесте.

Безусловна Љубав једина јесте, Она је наше Истинско Биће, Живот и Свет у којем живимо. Безусловна Љубав је Слобода, Бесмртност и Радост Постојања, јесте наше Надахнућа, Песма Божјег Стварања. Она је Смисао и Вредност Постојања, наша Срећа и Блаженство у којем Дух плеше у материји.

Фото: Бела голубица; Википедија

Владан Пантелић: Тако је говорила Миона


Једном сам присећам се оштро полудела

Јер јако волим ратовања отвореног типа

Не волим људе уста многоговорљивих

А волим благозвучне и благоухане речи

..

Преобилну љубав нудим људу са квачицом

И нудим силу свог светла што разгони таму

Када усредсредим дејственије и збуњивке

Са непоколебљивим усрђем терам истјазања

.

Саветујем и кажем онима који добро чују

Кад нешто збиља хоћете нос’те то са срцем

И кажем – зваће те жетвар твојих плодова

Усправи кичму и јасну мисао по вертикали

.

И кажем – активирај дубоко мирно дисање

Упознај биљке – оне ће ти све све вратити

Воли животиње да поново постану питоме

Воли људе и не тражи ништа само их воли

И осети тБлагост гледајући Божју творевину

Осети усхит у срцу мир у глави радост у срцу

Фото: “Стил“, -девојка у природи

Радица Матушки: Светлост у огледалу


Сањала сам ноћас, расуо се мрак.

А, кроз тамне сенке, пролио се зрак.

Ја сам река била, а ти Месец жут,

судбина нам смело укрстила пут.

.

И у трену једном стописмо се ми,

у светлост бескрајну (чудни ли су сни).

Док је кишну зору већ грлила студ,

у сану живота будила се ћуд.

.

Kроз облаке сиве бљесну сјајна луча,

ја и ти, осмех и туча јастука.

Баш тада се тргнух, распрши се сан.

Свануло је јутро, родио се дан.

.

У срцу са сетом сачувах ту бајку,

две ауре наше што светле у мраку.

У мислима оста сећања огледало,

гутљај црне кафе… Шећеру се предао!

Владан Пантелић: Не судити


Видици осуђивача су маглом попрскани

Осуда уводи човека у жабокреч – устајалост

Како год поставио тело побећи ће му овце

Жеље ће му бити забодене у дубоке талоге

Остаће тамо где је клецнуо и где се заледио

Дух самооспоравања узеће његове равнице …

Неопходно је попустити његове реченице

.

Наступило је време пуног разголићавања

Тражи оне који знају да излече незнање!!!

Пази! Никада не иди на сумњиве црте лица

О осуђивачу! Просиј таштину кроз сито!

Не осуђуј! Не осуђуј! И пробудићеш се!

Видећеш да небом круже звездани системи

И да на земљи лете свици – звезда двојници

.

Ко трага за истином никада никога не осуђује

Постоји и њено наличје које само Творац зна

Не тражи другоме трун у оку – другога нема!

И не чеши се у тим стакленим узбуђеностима

Када уловиш брата да греши – о себи збориш!

Милни свакога оком и потапшај десницом

Суд је љуб рептила – неповезаност са душом

.

Трагач за истином никада не промаши живот

Истина је стварање Вечности и уплив Безкраја

Истина је изван смрти и изван свих илузија

Вечни живот у физичком телу је оцрквовљење

Миловање душом је знакословље и њен рукопис

Несудиш човек који има истрајну и праву Веру

Не-радом непрекидно управља и ствара Свет!!!

Рефик Мартиновић: Научи ме…


Научи ме

да чекам на балкону

прве нити сунчевог сјаја

и слушам песме птица

у интервалима.

Покажи ми

како да те волим

у тишинама вечери

покажи ми…

…како бих волео

да зауставим време

када смо били

сретни са њим

играли се на сунцу

као голубови

кад су жедни слетали

на градску фонтану

а ти

никад ниси знала

да твоја срећа

станује у мојој души.

Научи ме

да на твојим уснама

снивам до бесконачности

да моји рајски трагови

не буду изгубљени ум

у дворишту снова

пробуди у мени свитања

и растури мрак

одагнај немирне ветрове

да ме не прогоне

као немилог странца

нека твој загонетни

осмех Мона Лизе

излечи моје рањено срце

које лежи као лешина

са исписаним страницама

прошлих сећања.

Љубави…научи ме љубави.