Tagged: Top

„НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или, о Бешчашћу Српског Режима …


…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…

*******

KETRIN ESTON, IVICA DACIC

„НационалСоцијалистичка“ Страховлада- Или политика једног Бешчашћа…

17 децембар 2013 СРБски ФБРепортер

Пише: Миодраг Новаковић

—————————————

Српски Титаник, чији капетан седи у Бриселу, а унајмљена посада и богаташи у чамцима за спашавање- док је обичан народ закључан у потпалубљу- хита пуном паром ка својој леденој судбини, и када се евроатлантски вртлог затвори над њим, на површини вероватно неће остати трагова, да је икада и постојао…

У свету постоји мало (али много вероватније ниједан) народа на чијем челу седе људи, заклети (неком другом) да униште ту свој државу и народ, чијих „сељачких опанака“ и Светиња се тако отворено стиде- а да се тај народ овако резигнирано, и поданички беспоговорно препушта планираној трагичној судбини!?

Сви претходни, „постпетооктобарски“ режими, су ревносно радили да нам државу и нацију разграде, за рачун својих Западних господара- Али ниједан то није чинио са овако беспоговорном ревношћу, острашћеношћу и нескривеним анимозитетом према властитом народу- као што то данас чини овај трагикомични трио састављен од:

– самоубилачког параноида Вучића а.к.а. Алекс, који је у себи објединио све државне и партијске функције,

– Вечитог чепића за шуљеве свих „анте & пост“ петооктобарских (анти)српских режима, џемкастог и „неприродно руменог“ премијера Дачића а.к.а. „Коферче“ (који више воли пендрек и „Тачијев рукољуб“ него леба да једе),

– И на крају наравно оног ноторног идеолошког превратника, националистичког мутанта, и дописног „доктора наука“, а.к.а. „казанџија из Бајчетине“ који нам је и закувао ову „брљу“…, друга, брата и господина Николића (у народу познатијег као „Тома Гробар“)…

Дакле, они нам отворено раде о глави, и што дубље засецају режимском сабљом у наше вратове, ми и оно мало остатка од наших глава, забијамо још дубље у песак. Вероватно надајући да ће та ноћна мора проћи сама од себе…

…(Само се надајмо, и све док нас има, па чак и када остане последњи од нас, и он нека се нада. Ко зна можда је тако и боље- да нас овде на родној груди гиљотинира наша рођена издајничка рука, него сутра да завршимо као сапун у евроунијским конц-логорима!?)

pol-drzavni-vrh-ide-u-brise

———————-

Приметили сте у наслову да сам режимску страховладу описао као „национал-социјалистичку“, односно отворено сам је упоредио са нацистичком Википедија: (Нацизам или националсоцијализам (нем. Nationalsozialismus), односи се углавном на тоталитарну идеологију и праксу Националсоцијалистичке немачке радничке партије (Нацистичке партије, на нем. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei или скраћено NSDAP)

…То сам наравно намерно урадио, да бих указао на тоталитарни, недемократски, и репресивни карактер данашњег политичког режима- као што то можемо да видимо на безбројним примерима ових дана. Овај „наш“ Евроунији лојалан режим вуче потезе од којих (неких) се отворено згражавају и ограђују, чак и његови бриселско-вашингтонски налогодавци-

Ево шта рецимо о Србији ових дана пише(31.10.2013) угледни “Financial Times”>

Mr Vasic fears Brussels and Washington may turn a blind eye to democracy and media freedoms in Serbia provided its government “complies and delivers” on issues such as Kosovo. One senior foreign diplomat insists the EU will be vigilant. “With the opening of negotiations, Serbia and the government are going to be much more under the spotlight,” he says. “If they stray from the path of reform on big things like independence of the judiciary, they’re going to be upbraided.”

Господин Васић страхује да су Брисел и Вашингтон спремни да игноришу ускраћивање демократије и медијских слобода у Србији, под условом да Српска влада беспоговорно „преда“ Косово. Један угледни европски дипломата инсистира да ће ЕУ бити на опрезу- „Са новом фазом преговора о чланству у ЕУ, Србија и њена влада ће бити изложени скрутини“, он тврди- „Ако напусте зацртану стазу реформи,нарочито на крупним стварима као што је независност судства, биће стављени на поводац“

—————————-

Tan2013-11-17_11333378_5

Наравно нама није потребно тумачење људских слобода и независности судства у Србији, од стране угледног британског недељника, или неког високо рангираног ЕУ дипломате. Ми смо свакодневно сведоци веома озбиљних аномалија не само нашег судства, већ и насиља над уставним поретком земље, које може да се пореди једино са „ауто-државним ударом“.

Врхунски фијаско српске „национал-социјалистичке“ политике јесте Косово, где је српски режим успео за пар месеци да изведе оно што шиптарски терористи и сепаратисти на челу са ратним злочинцем Тачијем нису успели ни за две деценије- да заокружи „државност“ овог сепаратистичког ентитета на властитој и још увек међународно признатој територији.

Ових дана све њихове приче о остваривању аутономије и засебности неке фантомске заједнице општина на северу КиМ падају у воду. ЕУ званичници и шиптарски сепаратисти терају отворену спрдњу са срспким режимом (а ко не би) дозвољавајући „стидљиво“ да та заједница евентуално добије ингеренције неке уштројене НВО.

Овде је потребно додати да оваквом насиљу над Српским уставом и отвореном кршењу уставног поретка земље, отворено и бестидно, доприноси и највиши судски орган Србије- Уставни суд, који под „про-режимском“ палицом „суца“ Слијепчевића, не само одбија да пресуди у предмету легално заведених безбројних тужби (грађана и организација) о уставности Бриселског споразума и осталих пратећих илегалних аката потписаних између Владе Србије, Евроуније, и приштинских сепаратиста, већ штавише отворено саботира тај процес, стално га одлажући у недоглед (вероватно по узору на бешчасни хашки процес др Шешељу?)

Нашем, себи препуштеном, изданом и проданом косметском народу ових дана, бивши шиптарски УЧК терористи, сада одевени у рухо „цариника и полицајаца“ бездушно наплаћују царине и остале хараче, на потпуно логистички опремљеним „граничним прелазима“, чији легитимитет са наше (северне) стране обезбеђују Српски цариници и полицајци, чији је задатак да обезбеде, не фунционисање државе Србије, на шта их иначе устав и заклетва обавезују, већ да обезбеде постојање и функционисање „терористичке државе“ на властитој територији…

Ових дана Приштина отворено најављује прикључивање већинских (суседних) шиптарских општина Северу, чиме ће се преостали Срби у „северном гетоу“ свести на мањину, и тако аутоматски обезбедити мајоризација шиптарске већине над Србима- у свим пољима, а пре свега судству и полицији. Што јесте претпоставка за свеобухватно етничко чишћење Севера КиМ од Срба. Уосталом тај сценарио је постао очигледан, оног момента када су шиптарски сепаратисти готово листом одбили да приме „у своје редове“ бивше припаднике МУП-а Србије, који су иначе по наређењу из Београда већ били спремни да изразе беспоговорну лојалност ратном злочинцу Тачију и „уставном поретку републике косово“- али ни таква „учк лојалност“ им није помогла да не буду елиминисани са списка.

У свему овоме је најжалосније и најтрагичније, што је увод у све ово била једна бесомучна анти-уставна и анти-српска кампања „српског режима“, зачињена претњама, застрашивањима, уценама, медијским испирањем мозга- усмерена против косметског српског живља, пре свега оног на северу КиМ. На жалост, изгледа да је један миноран (али довољан да обезбеди легитимитет шиптарским квази-изборима) на све то и насео.

———————————-

5oktobar2000PaljenjeSkupstine...-300x204

…И сада, када се показује и наличје ове прљаве режимске игре, из Брисела и „берлинске Вучје јазбине“, нам стижу нове уцене. По принципу, „вруће – хладно“, или „мотка – шаргарепа“- Челична леди Ештон нам пружа листић шаргарепе у виду „датума за датум“, док нам немачки Рајхстаг (сада Бундестаг) прети новим „блицкригом“ (батином) да уколико сами не „обуздамо своје дете док га силоватељ напаствује“, односно сами не омогућимо ратном злочинцу Тачију да стекне „пуноправни посед“ над највреднијим делом наше отаџбине- јер супротно, наравно нећемо добити „датум за датум“!?

На жалост, у Србији је данас много резигнираних грађана, који су спремни зарад „америчке жваке и швабске кобасице“, да се одрекну и сами себе, а камоли југа Србије- надајући се вероватно да ће ту и бити крај ове ноћне море. Несвесни да краја нема све док постоји и један педаљ Српске земље у нашем поседу. Пандорина кутија је тек сада отворена, и многа, вероватно и много већа зла нас очекују, али не више тамо негде далеко, у некој „косовској или личкој забити“, већ у нашем дворишту, сокаку, суседном атару…

…То је једноставно предаторски закон природе, којим се руководи овај нацистички глобалистички поредак- Ништа не привлачи боље лешинаре и хијене, од полуживог трупла, а то на жалост данас јесте ова наша мученица Србија, једно полуживо и располућено трупло, којим се хране, не само спољни предатори, већ и ови наши домаћи, режимски (које смо уосталом ми сами довели на власт оног трагичног 5 октобра, када смо у „нео-глобалистичким ешалонима“ јуришали на своју државу, и спаљивали властиту Народну скупштину- да би данас сви ти заведени „јуришници“ завршили као последњи „Игоови јадници“, а њихови „политички комесари“ (отпораши и канвасовци) се башкарили на приватним острвима на Пацифику, отворено се подсмевајући нашој муци и пропасти…

—————————–

Aco-Vucic-Mladic

Сведоци смо да режимска репресија ових дана кулминира и граничи се са паранојом, нарочито је то видљиво у наступима и (не)делима апсолутистичког потпредседника владе Србије, А. Вучића. Овај бивши „Шешељев“ омладинац и „радикалски превратник“ свакодневно излази са неком афером о новом покушају атентата на властити „лик и (не)дело“.

Најсвежији је свакако, пример српског репрезентативца-падобранца А. Цветковића, чији отворени и камером снимљени, емотивни али кохерентни, позив (на међународном такмичењу) да је време да се народ дигне против овог режима, је видело на интернет медијима најмање стотину хиљада грађана Србије. Цветковић је наравно одмах ухапшен, и када полиција није успела да нађе наводне доказе за наводни „терористички напад“ (непостојећих 14 кг. експлозива) на вицепремијера Вучића (што је био иницијални повод хапшења младог Цветковића) у (режиму лојалне) медије су одмах процуреле информације о наводној менталној неурачунљивости спортисте Цветковића.

…Овде је присутан већ раније виђени сценарио- ако некога не успеју да „легално“ затворе или елиминишу, онда се приступа медијском убијању карактера, и у овом случају чак и медијској припреми за „психијатријски затвор“. То је изгледа судбина намењена нашем суграђанину Цветковићу, јер његов високо-профилни наступ је био исувише опасан за овај већ пољуљани режим- осим ако ми као његови сународници не станемо у одбрану његових грађанских и људских права!?

Уосталом режимска параноја је такође, и то веома очигледно, недавно демонстрирана и на случају нашег брата Славише Милетића- „који је ухапшен приликом обележавања 99 година од Церске битке на Текеришу, ових дана је добио судску пресуду којом је кажњен због вербалног деликта јер је премијеру Ивици Дачићу добацио да је издајник Косова и Метохије“.

…Случај локалног представника Двери Милетића јесте у много чему драстичан, јер је он ухапшен по кратком поступку и судски процесуиран, због наводног вербалног деликта- што најбоље говори о стању грађанских слобода и слободе говора и мишљења у данашњој „национал-социјалистичкој“ Србији- „која само што није ушла- тамо где иначе никад ући неће..“

Наравно, државна репресија према политичким неистомишљеницима и независним медијима овде нити почиње, нити завршава.

Још један веома драстичан пример удара на медијске слободе, слободу говора и мишљења и права на информације- је показан у недавном режимском „паравојном упаду“ у новоосновани и независни радио „Снага Народа“ чији, један од спонзора, поред грађана и „дијаспоре“, јесте патриотски покрет Двери, који је сам ових дана изложен невиђеном политичко-правном прогону, и медијској блокади, нарочито за време управо завршених (још јединих у низу, режимски монтираних) локалних избора, на којима је „апсолутно победио наш апсолутистички потпредседник владе“ (наравно то је званична верзија, ако верујете водећим медијима).

…Режимски паратрупери“ су приликом упада у просторије радио станице „Снага Народа“ (последњег „слободног гласа“ у данашњој окупираној Србији) полупале и заплениле скоро сву опрему, и наравно одузели им и „радио-фреквенцију“- што њих (радио Снага Народа) очигледно није спречило да наставе рад на интернету (Линк на радио станицу „Снага Народа“ је доступан у заглављу ФБР сајта, или кликом на овај текст).

Ово све сведочи о болесном страху и параноји „национал-социјалистичког“ режима који се нажалост данас још увек „копрца“ на челу Србије…

————————————-

HEROJI SA BARIKADA

Избор пред свима нама данас је веома једноставан…

– Или да наставимо да држимо главу у песку као нојеви без мозга, коју на крају нећемо ни имати прилике „живу да изнесемо на светлост дана“, јер евроунијска гиљотина има озбиљне планове да нам је „отфикари“,

– Или да се пренемо одмах, и придружимо осведоченим родољубивим покретима у борби за наше људско и национално ослобођење…

…Јер само- Уздигнуту Главу Сабља Не Сече…

 

М Новаковић

Написао Миодраг Новаковић

Advertisements

Драган Симовић: Без Србства ни Мајка Земља опстати не може!


P1200813Лирски записи

 

01

Сетих се, у трену, Мире Косовке.

Сетих се ове расне, храбре, достојанствене и дичне Србкиње.

Сетих се сестре по перу, по судбини, по усуду, по души словенској.

Ретке су такве личности; тако усправне, тако узвишене, и тако племените личности као што је Мира Косовка!

Мира је личност-светионик на узбурканој и тмастим облацима прекривеној морској пучини Србства.

Или још лепше: Мира је као галактички пулсар, као космички светлоказ, око црних рупа у бескрајним пространствима звезданих јата.

Остала је на Светој Земљи Предака, да сведочи, пред онима што ће доћи, о свим страдањима и патњама Србства.

Да сведочи о страдањима и патњама оног Србства које корача усправно, које живи усправно, које се бори усправно, и које умире усправно.

Мира је једна једина, и непоновљива.

Личности се не понављају; оне су јединствене и непонвљиве, оне су бесмртне и вечите.

Заиста, личности се, као што је Мира Косовка, никада поновити не могу!

Само се безлични и безимени понављају и умножавају, а они који су оваплотили Лик и Образ, бивају само једном и, за сва времена!

Само један једини пут дођу, и оду, али, њихов стваралачки дух, заувек остаје у Вечности!

 

02

Ретки су они који Теслу виде као Божанство.

Уистини, само ретки Њега тако виде.

Тесла је наш Велики Предак.

Наш Велики Божански Предак.

Он се није појавио само једном; Он се појављује вазда изнова – у Новом Лику и Новом Имену.

У ранијим животним токовима можда се звао Перун, Велес, Срб или Даждбог.

 Свакако је морао бити један од Богова Светлости!

Јер Србство и почива на поткама Божанске Светлости.

Србство није настало на Земљи; Србство је рођено у Језгру Звезданог Јата!

 

03

Србство се брани Светлошћу.

Србство се одувек бранило Светлошћу, и увек ће се бранити Светлошћу.

Светлост је најубојитије оружје Србства!

У времену долазећем, снова ће се појавити Тесла у неком Новом Лику, и Новом Имену, да заштити, одбрани и спасе Србство од Таме.

Србство мора спасено бити, јер без Србства ни Мајка Земља опстати не може!

Драган Симовић: Био сам само гост и путник на путу


 dragan simovicБио сам само гост и путник на путу

 

 ***

 

Био сам само гост

 и путник на путу;

 вечити путник путујући;

 путник на пропутовању

низ далека,

и давно уснула,

звездана јата.

 

И нигде у свету,

и световима,

не нађох свој дом;

не нађох уточишта;

не нађох мира

и спокоја.

 

И свуда бејах

само туђинац у туђини;

 туђинац на туђој земљи,

у туђим световима.

 

Све што сам тражио

 и све што сам примио

 бејаше само песма;

 песма коју душа моја

појаше у вечној тишини,

 иза обзорја збивања,

 с ону страну

свих сновања и сневања;

 свих сања и снова;

 свих догађања

и дешавања.

 

Био сам гост

и путник на путу;

 вечити путник

 без сврхе и смисла;

 вечити звездочатац

и јасновидилац;

 велики посвећеник

вечно сневајуће

и певајуће

 душе

 у Срцу

ПраВасељене.

НИКОЛИЋ: ЈА САМ СВОЈ ПОСАО ОБАВИО- СРБИЈА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ !?


Биљана Ђоровић: „Ево истине… Превод орвелијанског на српски учинио је да овај текст заблиста истином…

Tomislav Nikolic

———————————————–

НИКОЛИЋ (са Филеом): ЈА САМ СВОЈ ПОСАО ОБАВИО- СРБИЈА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ (у оквиру свог уставног поретка)!?

filenikolic

—————————————————–

Николић: Одмах одредити безкарактерног потрчка за парафирање издаје у Бриселу

18 јул 2013, ФБР

Пише: Миодраг Новаковић

—————————————-

Председник Србије Томислав Николић изјавио је данас да је Србија убрзаним корацима кренула у властити нестанак и безпоговорну имплементацију свих преузетих обавеза на европском путу и да је спремна у ту сврху да се одрекне и саме себе, те позвао марионетску Владу Србије да одмах одреди ко ће предводити тим за издајничке преговоре с ЕУ.

Николић је на заједничкој конференцији за новинаре после састанка с европским инквизитором Штефаном Филеом рекао да верује да ће до краја јануара бити одржана поданичка конференција ЕУ–Србија, којом званично почињу издајнички преговори с ЕУ.

– Ти кораци подразумевају наставак кршења Устава Србије (до његове потпуне елимнинације), спровођење Бриселског ултиматума и промоцију прихватања кривице за све злочине у региону, чији је Србија иницијатор и кључни издајнички фактор – рекао је председник Србије.

Он је додао и да ће главна пажња одмах бити посвећена кључним поглављима 23 и 24, која се тичу владавине туђег права, губитка државне независности и (не)делотворности правосуђа, укидању свих националних слобода и права Срба у Србији, битке против вере и традиције, и организованих облика патриотизма.

———————————————–

Издају и предају у окупаторске руке, Косова и Метохије желимо да третирамо у 35. Поглављу онако како нам је наређено из Брисела, односно делу које се бави осталим питањима – рекао је Николић.

Како је указао, нека поглавља ће бити посебно тешка и осетљива јер се очигледно ради о издаји националних интереса, али Србија је, по његовим речима, и пре 12 година знала шта пише у књизи уцена за прикључење заједници европских народа- Тако да смо ми сада само преузели све издајничке обавезе од наших претходника (иако смо вас грађане Србије обманули на последњим изборима са нашом наводном платформом борбе против тих истих издајничких обавеза)“- закључио је Неверни Тома.

Николић је констатовао да је Србија већ показала да је спремна да се безусловно повинује свим захтевима Запада, између осталих, и потпуно елиминише слободу кретања косметских Срба (али и других „непоћудних“ родољубивих елемената), да подреди туђим интересима наше правосуђе, и да прода у бесцење Западним колонизаторима нашу енергетику и телекомомуникације.

Он очекује да до краја септембра Србија добије тачан списак наређења из Брисела, како би комплетирала процес властите дезинтеграције.

Како је Николић рекао, Западно-обавештајни поступак анализе и процењивања наших дезинтеграција, односно скрининг за свако поглавље велеиздаје, вероватно ће трајати до краја идуће године.

——————————————–

– Пред нама је велики и тежак посао продаје властите отаџбине и свега онога за шта су наши славни преци несебично гинули. И не само то. Предстоје нам и друга понижења и уцене која ћемо, сигуран сам, са задовољством прихватити (бар ми из руководећих структура).

Рубикон је пред нама. Кад га пређемо, кад распродамо све своје националне интересе и наш народ са југа Србије, схватићемо да нисмо узалуд научили како да претворимо патњу наше косметске браће у наду (обећање лудом радовање) за бољу будућност Београдског пашалука– рекао је председник Србије.

Како је приметио, “што се земља брже изда, то ће зло семе дати бољи и квалитенији изрод на власти”.

– Тако и ми. С много повијања, кукавичлука, и издајничких осећања, припремамо земљу да би наша деца (Београдског пашалука) заједно с децом целе поробљене Европе убирала сву пуноћу и здравље плодова наше издаје и продаје „неке туђе деце“ с југа Србије – закључио је Николић,који се захвалио свом господару Филеу на залагањима за нестанак Србије на европском путу, истичући да Србија можда не би пропала данас толико дубоко, да није имала таквог, “посвећеног Србо-Терминатора (а.к.а. комесар Филе) прекопута себе”.

——————————————————

Србо-Терминатор Филе је истакао да је имао топле и плодоносне разговоре са повијеним и пресавијеним председником Србије и да му је још једном честитао на историјској велеиздаји Србије – отварању приступних издајничких преговора. Филе је рекао да су на састанку анализирани сви наредни кораци у том процесу издаје, и поновио да ће нацрт велеиздајничког оквира бити представљен државама чланицама ЕУ, а да ће скрининг (заседање ЕУ инквизиције) почети у септембру, после летње паузе.

– Очекујем да ће Србија наставити да се безпоговорно повија и прихвата колективну кривицу за све злочине у региону.

Охрабрен сам намером председника Србије да одлучно настави на афирмацији Србије као геноцидне нације у предстојећем периоду – рекао је Филе, подсетивши на то да се с Николићем сусрео и на прослави поводом уласка неусташке Хрватске у ЕУ, где су заједно прославили успешан хрватски геноцид над крајишким Србима.

Како је нагласио, ЕУ неће штедети напора да помогне Србији да укине саму себе.

– Моја лична амбиција је да постанем не само ваш неприкосновени господар већ и евроатлантски џелат који ће вас докусурити у том процесу – поручио је европски инквизитор.

Истичући да процес велеиздаје захтева континуитет и бескичменост Српског режима, високи европски званичник је рекао да има поверења да ће србски издајници имати капацитета да остваре тај циљ.

Европски комесар за кастрацију Србије Штефан Филе оценио је да је Србија остварила неспорне резултате у безусловоном испуњавању непријатељских ултиматума ЕУ, и поручио да Европска комисија очекује наставак самосакаћења Србије и њену неодрживост као државе.

——————————————–

Претходно се Филе обратио, партократским и огрезлим у издају, посланицима Скупштине Србије, у којој је одржан и састанак: председника анти-србског парламента Небојше Стефановића и шефова издајничких посланичких група с европским инквизитором.

– Србија мора да направи корак напред ка успостављању међудржавних односа „са самом собом“, односно са илегалном терористичком „државом косовом“ формираном од стране евроатлантиста у оквиру постојећег Уставног поретка Србије.

То је дубоко илегалан, против-уставан, неморалан и велеиздајнички процес с ваше стране, али потребан да би се легализовале и све остале илегалне државе у регону настале на геноциду над Србским народом, као и да бе се опростили сви њихови злочини, и отвориће нове могућности за све људе осим Срба који живе у региону – истакао је Филе.

По његовим речима, велеиздајнички споразум из Брисела је преокрет достојан једног Вука Бранковића, који је потпуно урушио имиџ Србије у политичким круговима широм Европе и света, и приказао је као слабу и кукавичку земљу, која се одриче своје славне прошлости, и прихвата своју „фатаморганску“ европску (не)будућност.

Филе је у издајничкој Скупштини посебно похвалио резултате у подређивању (декадентним западним вредностима) правосуђа, имовинских и људских права , али и у борби против патриотизма и слободумља властитог народа, у чему је Србија, како каже, била најревноснија, попут капоа у нацистичком конц-логору.

*************

– Сада морате да наставите да крчмите своју отаџбину са жаром, по свим тачкама, онако како смо вам то ми зацртали– поручио је Филе.

***************

——————————————————–

НАПОМЕНА: ОВО ЈЕ ФБР (АУТОРСКИ) ОБРАЂЕН, АГЕНЦИЈСКИ ЧЛАНАК. АУТОРСКА ОБРАДА ТЕКСТА ЈЕ ОЗНАЧЕНА „ДЕБЕЛИМ“ СЛОВИМА. ОРИГИНАЛНИ „НСПМ“ ЧЛАНАК ЈЕ ДОСТУПАН НА СЛЕДЕЋЕМ ЛИНКУ: „Николић: Одмах одредити главног преговарача“ (аутор М.Новаковић)

———————————————————

Radoslav Slavnić:Teško nama ako je ovo istina.Nisam ceo tekst pročitao a već mi je muka…

ОДГОВОР АУТОРА:

То се зове „читање између редова“… Садржај је нажалост истинит и представља стварно стање уставног поретка Србије, издаје и неморала у земљи… Водећи медији у Србији су потпуно у рукама владајуће партократске олигархије, и од народа сакривају праву истину (преносе им „комесарска саопштења“ попут медијског деривата на основу кога сам написао горњи „превод“)…

Ширите овај текст, да би се бар једном делу нашег народа, оном који још увек држи до свог националног и људског достојанства, отвориле очи… Нажалост у данашњој Србији, већински део становништва изгледа проводи своје слободне време на медијским испирачима мозгова; „бестијалним тв фармама“ и у тв каљузи „великог брата“- потпуно несвестан или равнодушан на чињеницу да се његова отаџбина данас распродаје, и парча у бесцење, у име неке имагинарне „кандидатуре“, и лажног „братства и јединства“ (изједњачавања злочинаца и жртва) на простору „западно осакаћене“ бивше Југославије, где су сви, па чак и „непостојећи народи“ добили право на своје националне државе, неки чак на комплетно“етнички чисте“ (од Срба)- осим јединог, аутентично државотворног балканског народа- Србског!!!

То је истина коју продани Српски режим скрива од властитог народа, медијским испирањем мозгова– а нови Европски поредак, фаслификовањем наше славне националне историје

(аутор М. Новаковић)

СИЦИЛИЗАМ ЈУСЕ ИЗ БРОВИЋА


Пише: Миша Матић    

     Бровић, тамнавско село, налази се на путу од Обреновца ка Убу, кад се прође Пироман,где престаје Посавина, а настаје област  Тамнаве.  На речици Јелави, а у близини места где се Уб улива у Тамнаву. Као раселица суседног Пиромана, село добија име по породици Бровић, која је село и оформила пре око 300 година. Од свог формирања, као и у већини српских села, развија се облик Задруге. Да није реч о неуспелој измишљотини коју су по угледу на совјетске колхозе увели комунисти у Србији, назвавши га СЗР ( сељачка радна задруга ) , већ о традиционалном начину живота у српским селима, најбоље описује Љубомир Љуба Павловић у својој књизи:  „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. годин.:  „Задружни живот је у овој области на великој цени. Јединштина је последица породичних недаћа и она не мора да представља сироманштину. Иноконштина је последица деобе и материјалног упропашћавања куће и породице од стране рђавих старешина и представника. Нема дома у селу, који није био, или који није задужен или који се не спрема да буде задужен. За задружни живот везано је и благостање дома, за јединштину оскудица у радној снази, за иконоштину крајња немаштина. Па и данас ова област истиче се са највећим бројем становника на једну кућу у Краљевини. Задруга има с особинама и без особина, и уопште уређених, као што су задруге горњих ваљевских области.“tamnava

Породичних заруга у Србији више нема. Нестале су са настанком поретка који је успостављен после октобра 1944. Тада су настале такозване сељачке радне задруге, у које су, више силом, а мање милом удруживани другови сељаци како би прехранили другове раднике. И те задруге су нестале када је од глади поцркала кулачка стока којом су другови сељаци обрађивали кулачку земљу,  кулацима одузели храну,  а стоку  нису хранили. И стока је била кулачка. Морала је бити кажњена исто као и њене газде. Вођство непостојећрг пролетаријата, у српским селима тога доба, није имало свест о томе да стока, иако је кулачка, да би радила у СЗР мора да једе задружну храну. Како другде, тако и у Бровићу, газде и све газдинско било је осуђено на нестанак.  Како је то могло да се деси у селу, са тако дугом задружном традицијом, са патријахалним назорима, селу у коме ни у доба другог светског рата није било ни регуларне, а камо ли не регуларне војске? Ко је могао да буде вођа те борбе против реакције? Нестало је и презимена по коме село носи име. Славили су Јовањдан.  Опет су дивљи терали питоме.
Уђоше ослободиоци у Бровић и не затекоше никога, до простог народа. Ни немаца, ни четника, чак ни недићевих жадндарма. Рат Бровићани нису монго осетили до тад. Причају ослободиоци сељацима о револуцији,
o свом команданту кога зову Тита, и питају ко је на њиховој страни. Рекоше им:

Lenin - lived. Lenin - lives. Lenin will live!-Јуса се бори против газда. Никад није волео да ради, а волео је да украде газдинско прасе или јагње, шта ће… Био је и на робији, пре рата, па побего с робије кад се заратило, није све одлежао. Покрао газде, а кад су га џандари уапсили, он отме пушку од џандара и убије једног, млађег,  старији, официр, му побегне. После се одметнуо у ајдуке, ал су га уватили и судили на 12 година робије. `41. побегне из Пожаревца, и од тад је ту, поваздан мучи газде и пљачка, а рат је и нико му ништа не може…. 

-Такав нам треба, рече комесар. Овде народ још увек није полтички свестан, сем тог Јусе.

     Нађоше Јусу. Рече да се он одувек бори против газда. И његов брат се борио против истог класног непријатеља заједно са њим.

      Шта год замерали Јуси, храбост му се морала признати. Никога се није плашио. Крупне телесне грађе, осион и бахат, спреман да умлати било кога, он је изазивао страх код других. Једино се плашио сопствене жене.  Постао је власт, секретар месног одбора. Газде које нису завршиле под његовом руком или батином, послао је у Ваљево, да скончају на 5. Пуку  у масовној гробници, већој него што су Турци икад направили у Ваљевској нахији.

       Направио је и Јуса, као и сви секретари одбора, своју СЗР, организовао принудни откуп, хапсио житаре…. и држао говоре. И томе се научио. Сваки говор завршавао је реченицом: Другови, наш сицилизам ће да траје вечито! Као да је са Сицилије….а био је из Бровића.

Беград, 20. јун 2013.

Драган Симовић: О ВЕРИ СА КОЈОМ СМО РОЂЕНИ


dragan simovic 

 

Када кажем, да су сви наши богови, као и сви наши преци, у нама, заједно са нашим потомцима, онда је то објава из једне више Стварности, која се може осетити и доживети само онда када је човек у свом унутарњем  божанском бићу, и када је усаобрежен и усаглашен са ПраБићем, са ПраИзвором, са Великим Створитељем.

Постоји Вера која је дубоко у суштаству нашега бића; Вера која је изван свих вера и религија света; Вера која се нигде у свету не може ни примити, ни стећи, ни преузети, ни научити.

Та Вера јесте основа и потка свега у свим световима, у свим бићима, у свим суштаствима.

Са том Вером ми смо створени и рођени; ту Веру ми носимо собом и у себи; и ми живимо са том Вером, чак и онда када нисмо свесни тога, чак и онда када то, из ових или оних разлога, не желимо да прихватимо, схватимо и освестимо.

Ту Веру живе наши преци, јер они имају развијена унутарња чула која су у нас савременика, а њихових потомака, посве закржљала.

Приметили сте, свакако, да о свему овде говорим у садашњем времену, и да нисам рекао да су ту Веру живели наши преци, већ да је живе!

Зато што је садашње време кључ и суштина духовног живљења; кључ и суштина сваког смисленог и освешћеног живота и живљења.

Смислену и духовну везу са својим боговима и прецима, можемо да успоставимо само онда када свет сазерцавамо у садашњем времену.

Сварог и Перун, Велес и Дајбог, Белобог и Свевид, Мокоша и Сербона, Лада и Весна јесу божанства садашњег тренутка, и само садашњи тренутак може бити Вечност, јер изван садашњег тренутка нема никакве Вечности!

И још нешто да схватимо и освестимо, а што се често превиђа у свету обмана, опсена и лажи.

Нису наши преци бирали богове, него су богови изабрали наше претке, изабрали нас, и изабрали наше потомке.

Све туђинске вере и религије могу бити овакве или онакве, али су оне туђинске!

А туђинске вере и религије јесу туђинске нашему бићу и суштаству, туђинске нашему светлосном запису.

Можда су туђинске вере и религије добре за те туђинске народе, али за нас нису!

Нису добре за нас, зато што нису наше!

И ту се свршава свака прича, свака распра, свако убеђивање.

Влашковић: Дисциплиновање севера Космета чист фашизам !


За ФБР: Зоран Влашковић

31 мај 2013, СРБски ФБРепортер

??????????????????????

Немачки окупаторски војник у Митровици- циљ му је да „сачува“ косметске Србе од Србије- а не од крвожедних и у тероризму огрезлих шиптара!?

Догађаје у вези Косова и Метохије назвати правим именом !

Дисциплиновање севера Космета чист фашизам !

??????????????????????

Повратак „кукастог крста“ на Србску земљу- овај пут „у аранжману“ (не)српског режима…

Нико на северу Косова и Метохије,  у чисто српским општинама Зубин Поток, Звечан,  северна српска Косовска Митровица  и Лепосавић није гласао за независно Косово.! Нико из ових општина се није питао о Бриселском споразуму ! А сада Немачка газећи Устав Србије и саму Србију жели насилно укидање вечитих српских институција,  наметање никад постојећег држављанства “косовар“, протеривање једног слоја Срба…. На свим језицима света то се зове фашизам ! Наставите са читањем

Нађа Андрејевић – Келери: “Отимање Косова” из пера једне српкиње


????????

Разговарала: Славица ЂУКИЋ

У тренутку када скоро цео свет подржава отимање јужне српске покрајине КИМ – а од стране Шиптара, Србима остаје нада да ће се наши потомци једном вратити на КИМ и да ће Косово поново територијално бити наше. Какав год био расплет косовске драме, народ треба да чује глас најзнаменитијих Срба на прагу трећег миленијума. Тај глас се недавно проломио у књизи ОТИМАЊЕ КОСОВА – новинарке Нађе Андрејевић – Келери.

Наставите са читањем

ПОГЛЕД КРОЗ ПРОЗОР…


ПОГЛЕД КРОЗ ПРОЗОР

 Љиља Јовановић

Pogled kroz prozor

            Пробудио се и погледавши кроз прозор схватио да је пред њим још један сив и суморан дан. Волео је када га зраци сунца заголицају по лицу и натерају да отвори очи. Та сунчана јутра су чинила да са много више оптимизма гледа на цео свет, а не само на онај делић који припада њему. Додуше, није више био сигуран ни да ли му ишта припада. Већ дуго се осећао депресивно, невољно да учини било шта. А сивило наступајућег дана само је појачавало такво стање.

            Опет мора да тражи посао. Колико се пута нашао у истој ситуацији за последње двадесет две године? Можда 14 или 15, несигурно се прерачунавао. Осврнуо се по стану неодлучан шта да учини. Да ли прво да скува кафу, да прочита огласе за посао, можда да се истушира, или да отвори пошту.

            Загледао се кроз прозор. Поглед је обухватао зид оронуле зграде преко пута, и у самом врху прозора, парченце неба. Пажњу му је привукао клима уређај чије су се елисе неравномерно окретале, час брже, час сасвим успорено. Житељи тог стана које, наравно, није познавао, загревали су свој дом. Ови први пролећни дани знају да преваре, човек се лако прехлади, можда би могао и сам да укључи грејалицу.

Као омађијан, поново се запиљио у завртели круг. Као да је та сила повукла и његове мисли, почеле су да се одмотавају у ритму клима уређаја. Ко је он уопште, и докле је стигао? Да ли је само сан оно што је живео пре? Да ли је могуће да су се њему дешавале све оне ствари које су му сада толико далеке, да их ни светлосне године не могу измерити.

            Премотавао је филм свога живота изнова тражећи тачку пресека космичких путева која чини да се све изокрене наопачке.

            Разведен је већ једанаест година. Син је ушао у пубертет. Није га видео готово деценију. Јесте, Александра је била за њега изазов, толико необична, из друге културе, потпуно га је очарала. Сваки делић ње разликовао се од девојака из његове домовине. О, како је радосно раширио једра на том ветру, који га је понео у нову, узбудљиву авантуру. Тада је једино осећао да је жив. Требало је знати управљати бродом на таквим таласима. Дочекао је да га жена остави после само три године брака, с образложењем да од живота мора да добије много, много више него што је изгубљени досељеник из неке, тамо, недођије. Одвела је и дечака да га отац не би заразио вирусом немања правца у животу.

            Да се врати кући? Питање које га је све чешће окупирало отресао је од себе брзо, знајући да ће се још више убедачити ако му се препусти. Где да се врати, коме? Како да се ушуња у свој град подвијеног репа, без породице, пара, без икакве афирмације? Па, од њега су сви тако много очекивали. Зар није био међу најбољим ђацима, па онда и студентима? Ниједну годину није изгубио. Зар није с лакоћом магистрирао? Зар није имао леп посао?

            Зурио је кроз прозор несвестан погледа. Пратио је своје мисли које су га водиле у сећање на родитеље. Касно су га добили. Њихове озбиљне године, биле су за његову нежну младост велики терет. Стално су нешто запиткивали, мешали се у његов живот, претерано бринули, без престанка саветовали… Није смео да доведе девојку у стан, као што су радили његови другари. Строга правила су подразумевала да кад с неком дође код родитеља, то значи само једно – женидбу. Није био спреман за тај чин, а чинило му се да је матор за шетње по парковима.

            Померила се ролетна на прозору преко пута. Ваљда су се комшије пробудиле. Стално су им спуштене ролетне и још увек не зна како ти људи изгледају, иако их дели само  неколико метара. Колико ли је широка уличица у којој се не могу мимоићи два аутомобила, плус два скромна тротоара… Сад би он рачунао колико их метара дели.  Шта је то с њим? Често му мисли крену тако негде, не зна ни сам куда, ни зашто. Да ли је то нека болест, или сигуран знак да стари? Још две године па ће напунити пола века. Звучи застрашујуће.

            Решио је да отвори пошту. Бацао је, немилосрдно гужвајући, гомилу реклама, одвајао на страну рачуне, а онда подиже десну обрву као сигуран знак да је изненађен. Држао је у рукама писмо послато из његове домовине, тачније из његовог града.

Адресе пошиљаоца нема, а штампана слова му ништа не говоре.

            Заинтересован питањем ко ли му то пише, реши да продужи, макар накратко, ишчекивање одговора, те пође у кухињу да прво скува себи кафу. Мирисна црна течност голицала је његове ноздрве, он удахну дубоко опојни мирис, сркну гутљај и енергично поцепа ужу страну коверте. Извади подебље писмо и брже боље окрену последњу страну да би сазнао ко му то пише. Срце му је стало за трен када је прочитао – Слађана. Па, откуд она да га се сети, та тиха патња његове младости?

            Ишли су у исту школу, мада у различите разреде. Мрзео је све дечаке из њеног одељења јер су могли да је гледају по шест пута четрдесет пет минута, плус одмори. Њему су остајали одмори и то не сви. Често му се чинило да ће да умре од велике љубави коју је осећао према Слађани, али и од стида због којег јој никада није рекао, ни показао колико му значи. Био јој је веран пријатељ. Она је своју улогу с лакоћом играла, док је он често имао нападе претераног знојења, малаксавања, црвенила, па чак и замуцкивања. Студирали су различите науке али су се, с времена на време, виђали. Она је увек имала момка, и увек га је радо упознавала са свим својим младићима, а он је пуцао од љубоморе и зависти што су такви, никакви, с правом пребацивали своје одвратне руке преко њених нежних рамена, или јој стиском око тананог струка давали сигнале да је време да иду својим путем, што је њега искључивало из њене близине.

Да ли је тада био усамљенији него сад? Није могао да одреди.

            Долио је још кафе и поче да чита писмо. Добила је његову адресу од заједничког пријатеља, кога је срела на тридесетој годишњици матуре, ни сама не верујући да је толико прошло. Отишла је у познати хотел на ту, свечану вечеру, надајући се да ће њега видети, али је уместо тога чула да је он већ двадесет година негде далеко, у белом свету, и да уопште није долазио кући. Онда је решила да му пише. Два пута је разведена, имала је једну ванбрачну заједницу и сада већ одраслу кћерку, која ће се удати на јесен, и вероватно живети далеко од ње, на другом континенту. Послове је често мењала, немајући храбрости да призна колико јој је недостајало то, што није завршила факултет. Није се предавала, одувек је била борац, али јој сада понестаје снаге да се бије с ветрењачама. Читала је своје дневнике и схватила колико је он увек био нежан, одан, фин према њој. Не, не сме да се нада да је и он усамљен, да и он чезне за сродном душом, али рачунајући на давне емоције, жели макар искрен одговор. Каже, биће срећна ако размене понеко писмо, јер се с рачунарима не сналази најбоље. Никада није била нешто нарочито опредељена за технику. Много га поздравља, наравно, и жели му све најбоље. Још једном молба да јој обавезно пише.

            Погледао је кроз прозор и учинило му се да се дан мало разведрио. Можда ће се сунце ипак пробити, помисли с неком тананом радошћу. С новим еланом отвори новине у којима се нуде радна места за незапослене и поче да чита. Читао је све, а не као до сада, прескачући поједине рубрике. Читао је сваки оглас са оловком у руци спреман да заокружи и онај где постоји најмања шанса да га запосле. Осећао је да то мора да учини, да мора да ради, да толико дугује старој љубави.

            Испио је кафу, онда се истуширао и обријао. Гледао је кроз прозор мислећи како је стварно дошло време да промени стан, да нађе и нешто мање, само да му поглед полети као птица пуштена из кавеза. Као да је и сам био у кавезу чија се врата полако отварају. Сео је за сто решен да пише Слађани. Писаће полако, ако треба и данима. Испричаће јој све. Од тога како није успео ни на једном пољу, до тога да му срце и сад заигра кад се ње сети. Написаће да не сме да се нада, чак ни у најлуђим сновима, да они буду заједно, макар само месец дана и то кроз двадесет година. Све ће јој то написати. Рећи ће јој да се одлично сналази с рачунарима,  да зна да пише електронска писма, али да их не воли, и да ово узбуђење које оловка и папир доносе не може да замени светлећи екран.

            Никада није ишао у цркву, никада није празновао црвено слово, није био верујући, али се сада, у овом тренутку сетио Бога. Прекрстио се и помислио да би Бог једини могао да му помогне.

            Погледа у крајичак сивог неба. Елиса клима уређаја и даље се окретала неравномерном брзином, а он је пустио своје мисли да се врте заједно с њом, да се врте као на неком шареном рингишпилу.

            Послаће јој писмо каквом се сигурно није надала. Послаће јој роман о свом животу, о свим неодсањаним сновима, о вери која му је одједном напунила груди па му се чини да му је кошуља преуска. Ако Бог да, она ће одговорити. Он ће јој писати опет, они ће се дописивати, и ако постоји сила која би га могла одвести кући, онда би то могла да буде чежња. Слађанина чежња за њим, таквим, какав је. А ако га Бог доведе у Слађанин загрљај, он ће опет знати да је жив, више никада неће бити депресиван, радиће све певајући. Учинило му се као да прави неку врсту погодбе. Ако му Бог све то испуни, он ће се, већ некако, Њему захвалити. Како би он могао Богу да се захвали, то још није знао, али ће то сигурно да учини. Можда Слађа зна нешто о томе, па ће му помоћи. Он ће њој дати подршку да заврши факултет, онако из штоса, да је осоколи. Ма, они ће се дивно слагати, разумети, они ће се волети много, много, био је сваким часом све сигурнији у то.

            Само да ми стигне њен одговор, помисли, навлачећи завесу на прозор.

Страх од равнодушности


  На слици: Сцена из филма "Носталгија" Андреја Тарковског из 1983. године. Фотографија: www.slobodanjovanovic.org

На слици: Сцена из филма “Носталгија” Андреја Тарковског из 1983. године.
Фотографија: http://www.slobodanjovanovic.org

Наставите са читањем