Хиљаде,хиљаде људи-упошљено да створе и напишу једну причу.

Није то просто писаније да описује на души шта нам је.Веће је од врхова планина,…дубље од гротла у вулканима…сланије од воде у океанима…

Реално стање које нас држи данима.Време које нас не занима,лепи нас за храпаво његово површинско,дно.

Имена се дају причама ова ће бити безимена.Нема тих алки и ланаца…тих ситних задовољстава…Приземних потреба…

Човек дише,осећа промену у грудима.Кад срце снажно удара,док се јежи кожа а око сузу испуста-Душа му се наново вратила.Заиграла.

Кад се пламен распусти,сагорева ниске врености.Кали се смисао,топи се реч без оправдања.

Не питајмо се-Ко је крив због оваквог стања?Мора све наићи…Судба гони човека.Мудрост је његова ако уме да се искористи препрека.

Времена постоје да би се свест ошаренела,искуство начинила,вредност истакла.

Хиљаде,хиљаде људи-упошљено да створе и напишу једну причу.

Како лепо описују,дочаравају…Деци будућој радост дарују…
Дарујмо даровитима места под звездама.Неке шансе се стварају једном…