Приждио август, суши се лист палме,

Бар-Сутоморе, матрица свуд иста.

Јадранске клешем уримљене псалме,

Ти Властелинка – ја скромни Артиста!

.

… Негде код Шушња улових сирену,

Била је плава, миришљава, глатка…

Волех јој образ, косу, душу њену,

Разменили смо нежност без остатка!

.

Све ово певам да заборав не би,

Смождио причу, легенду о теби,

Јер сваки август таласи однесу,

.

И наше стопе у песку растресу,

Али Бар макар вечно нека чува;

Трагове, слике… Време ум одува!

Бар, 07.08.2017.