Радмила Бојић: Сушт Језика Рода нашег – Оглед о песништву Владана Пантелића


Сушт Језика Рода нашег пројављује се у песмама и причама Владана Пантелића.

  Сушт и значење речи којима Владан ствара и које се СамоСтварају и објављују као речи Силнице, Моћнице, Благодарнице, Радоснице… а тек  као Ускличнице, и надасве речи Смејалице и Смешкице, Дрхтуљице, Трепераве Трепетљике које зазвонеее, забрује и заплешу чудесан плес Звука и Знака, Ознаке и Означенога. 
Пасиван посматрач поред њих немогуће је остати. Кога је Господ намерио на Владанову песму и причу, томе Срце затрепери и Ускликне! 
Посматрач је истог часа и Плесач у плесу којим Владанова Поетика плеше.
У тој игри има места за све, има места за небројено много Плесача који препознају ВедСрбски Језик којим Песник збори, Плесача који слуте Извор из ког Песма извире, жубори, па се као мелем на рану спушта и низводи. 
Владанове песме и тајанствене приче су позив на Радост, позив да се трага и провери све што бива и постоји.  Препознаје позив лако сваки чојко који уме  отвореног Срца да гледа и слуша.
Плеше песма, Владан пева, … од Лепоте и Дивоте плеше, пева Васељена цела… Ох, како си леп, Господе! Ох, како су дивотна дела Љубави твоје!
И, док си дланом о длан, ено плесача  О-Тијањених над Пољем каћуна под будним оком Храста Мудраца, древног Тијааањцаа, који смејући се плаче над судбином Праисконих Витезова Првог Реда – Витезова без којих овај свет не би био одржив, као што не би био одржив ни без ђевојкеЛепојке што у Коло срцем поХитрила је и духОком момка загледила је…  благо момку том♥

Један коментар

Постави коментар